49

```

Beskrajni niz nebesa

Gde nema vazduha.

Unutrašnji poriv me primorava da spustim

Venac pesama

Da bih Te obožavao.

Oltar je sada sasvim prazan.

Želim da ga ispunim;

Želim da ga prekrijem pesmama,

Vencem pesama.

Znam da je to jedini način

Da zaboravim patnje mog života

I radosti koje treba zaboraviti. ```

From:Sri Chinmoy,Poezija: Snovi mog srca - duge, Perfection-Glory Press, Augsburg., 1993
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/prh