Beskrajni niz nebesa
Gde nema vazduha.Unutrašnji poriv me primorava da spustim
Venac pesamaDa bih Te obožavao.
Oltar je sada sasvim prazan.Želim da ga ispunim;
Želim da ga prekrijem pesmama,Vencem pesama.
Znam da je to jedini načinDa zaboravim patnje mog života
I radosti koje treba zaboraviti. ```From:Sri Chinmoy,Poezija: Snovi mog srca - duge, Perfection-Glory Press, Augsburg., 1993
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/prh