Američka sloboda u mojoj poeziji

Živim u Americi poslednjih dvadesetdevet godina, pa tako uživam u američkoj slobodi u mojoj poeziji. Kada sam otpočeo sa pesničkom karijerom pre mnogo, mnogo godina, iznutra i spolja sam bio prinuđen da naučim englesku metriku. Morao sam da naučim jamb, daktilik, trohej, anapest – beskrajnu englesku metriku, kao i stih. A sada uživam u punoj slobodi: nije mi potrebna metrika; nije mi potreban stih – ništa, ništa! Sve je tok. Kada sam pisao u onim danima, osećao sam da sviram flautu. A sada kad pišem poeme, možda udaram u gong ili sviram na sintisajzeru, ali osećam da su svetlost i moć neodvojivi. One su lice i naličje iste univerzalne stvarnosti.

U mojoj porodici, skoro svi su pisali pesme. Moj otac je napisao oko trideset pesama; moja dva starija brata, dve ili tri hiljade. Ja sam najmlađi, i izgleda, najpohlepniji. Meni se pripisuje preko 50.000 pesama. Moji kritičari me opravdano kritikuju što sam toliko pisao. Oni kažu da verujem samo u kvantitet a ne i u kvalitet. Savršeno su u pravu na svoj način ili u skladu sa sopstvenom procenom. Ali, ja osećam da je kvantitet isto tako neophodan kao i kvalitet. Ja često idem u supermarket. U supermarketu ima mnogo različitih namirnica i ja mogu da izaberem ono što mi je potrebno ili što želim. Ako bi supermarket imao samo jednu stvar, bio bih razočaran zajedno sa stotinama drugih mušterija. Zato kvalitet i kvantitet moraju da idu zajedno.

Veoma je teško biti pravi sudija kvaliteta. Ja sam umetnik. Naslikao sam preko 140.000 slika. Za neke od mojih slika najiskrenije osećam da uopšte nisu dobre. Ali, na moje krajnje zaprepašćenje neki ljudi neizmerno cene baš te slike, i ja osećam da su iskreni u svom poštovanju i proceni.

Na drvetu ima prelepih cvetova kao i bezbroj listova. Ako nam je stalo samo do lepote i mirisa cvetova i ne obraćamo pažnju na listove, mi činimo žalosnu grešku, himalajsku grešku, jer i listovi imaju sopstvenu lepotu. Drvo je lepo i plodno jedino kada ga posmatramo sa zemlje sve ka najvišoj grani. Jedino kada gledamo na drvo kao celinu i pokušamo da cenimo ono što ima i što jeste, cenimo njegovu lepotu, samilost i savršenstvo na pravi način.

Izuzetno sam zahvalan uvaženom Udruženju pisaca što me je počastvovao ovom nagradom u trenutku mog života kada nisam toliko poznat u svetu poezije kao u svetu tragalaca za istinom i onih koji služe miru. Ljudi me znaju kao učenika mira, kao tragaoca za istinom, kao onoga ko voli Boga i služi svetu. A ovde su moji prijatelji i kolege otkrili pravo sunce u nekim od uspinjućih, težećih poetskih plamenova koje sam stvorio. I za to sam im izuzetno, izuzetno zahvalan.

Mnogo puta se dogodilo i svet je sklon da ceni nekoga tek kada već postane poznat u nekoj određenoj oblasti. Svet čeka i čeka dok neko ne postane poznat pre nego što ga ceni. Hteo bih da vam ispričam najžalosniji incident iz života najvećeg indijskog pesnika, Rabidranta Tagore, dobitnika Nobelove nagrade. Samo dve nedelje pre nego što je primio Nobelovu nagradu, urednik poznatog i popularnog magazina u Bengalu je izdvojio jednu od Tagorinih pesama i nemilosrdno je kritikovao od prvog do poslednjeg reda. U toj pesmi urednik nije pronašao ništa lepo, duševno ni plodno. Kada je Tagore dobio Nobelovu nagradu,ista ta pesma je ponovo izašla u tom magazinu, ali ovog puta ju je urednik uzdizao u nebesa. Ne samo da je svaki red, već je svaka reč došla direktno sa Nebesa – to je bio njegov ponosan komentar. Tako smo videli šta može da učini Nobelova nagrada. Urednik je odmah promenio mišljenje jer su Tagoru prihvatili veliki literarni autoriteti.

Ove godine je proslava stote godišnjice Svetskog parlamenta religija. Svami Vivekananda je bio veliki Tagorin prijatelj. Kao što znate, najznačajnije izjave Vivekananda je dao na obraćanju na svetskoj konferenciji. Pre nego što je govorio na svetskom parlamentu, bio je niko, apsolutno niko u Indiji. Ali, nakon što je preko noći postao poznat u Americi, Bengal i Indija su ga odmah prihvatili.

Na žalost, jedino kada spoljašnji svet, ili neki veoma poznati autoritet, nekoga pohvali ili opravdano prizna njegovu zaslugu, svi su skloni da cene tu osobu. Iako još uvek nisam poznat kao pesnik, vi ipak preoznajete pesnika u meni. Za to sam vam izuzetno zahvalan. Ko zna, možda ću u budućnosti, uz puno sreće, biti poznat kao pesnik. Tada ću osećati da ste vi u meni nešto videli mnogo pre nego što su drugi to bili u stanju da vide.

Već sam govorio o kvalitetu i kvantitetu. Ova knjiga je moja devetstota knjiga – Ljubav, Samilost, Oproštaj. Ovu knjigu sam posvetio mom voljenom predsedniku Gorbačevu. Pre oko dve nedelje dobio sam pismo od njega u kome izražava poštovanje prema meni jer sam mu posvetio knjigu. Takođe je rekao da bi u bliskoj budućnosti voleo da mi lično čestita.

[Šri Činmoj čita posvetu iz knjige:] „S ljubavlju, sa saosećanjem i zahvalnošću posvećujem ovu knjigu predsedniku Gorabčevu, Himalajskom Sanjaru o Miru na Zemlji.“

Želim da kažem par reči o predsedniku Gorbačev. On je za mene univezalna figura. On je za mene najviše otelovljenje svetskog mira. On je najveći sanjar o svetskom miru i onaj koji širi svetski mir. Ako bi sadašnji svet značajno napredovao ili uopšte napredovao, tada bi Gorbačev zasluživao najdublju zahvalnost iz srca sadašnjeg sveta. On je Šampion nad šampionima koji nepogrešivo poboljšava svetsku situaciju.

U Indiji se kaže da pravi Bramin ne mora da pokazuje njegovu svetu nit u javnosti da bi dokazao da je pravi bramin. Slično tome, osećam da predsednik Gorbačev ne mora da pokazuje svetu svoje zasluge da bi dokazao ko je on zaista. Težnja čitavog sveta ga voli i obožava. Njemu nije potrebna kruna niti tron da bi dokazao svetu da je on zaista kralj. Predsednik Gorbačev živi u težećem srcu čovečanstva. Osećam da je predsednik Gorbačev univerzalni kralj koji živi u srcu zahvalnosti sveta koji sanja o miru. Njemu definitivno nije potrebna spoljašnja kruna, spoljanji tron kako bi s ljubavlju i samilošću predvodio evoluciju čovečanstva. Njegova unutrašnja dostignuća su tako velika da mogu savršeno da nas vode ka vrhunskom odredištu, Zlatnoj Obali. Za njega mir nije samo reč iz rečnika. U njemu je mir živa stvarnost, besana i sveprosvetljujuća stvarnost koja s ljubavlju i samodajuće inspiriše um i hrani srce čovečanstva.