Pitanje: Šta će se dogoditi kada fizičko Sunce ostari i umre? Odnosno šta će se dogoditi kad Zemlja jako ostari?

Šri Činmoj: Najdraže dete, mi ne znamo ni šta će se dogoditi u sledećem trenutku. Ta zvezda, Sunce, postaje hladna, hladnija, najhladnija. Ali, pre nego što iscrpi svu svoju svetlost, Bog zna koliko će još inkarnacija odživeti. Ko zna? Mnogo pre nego što ono prestane da nam daje svetlost, ti ćeš ostvariti Boga i tada ćeš moći da se pobrineš o toj zvezdi. Sada se plašiš da bi ona mogla da nestane. Ali, ako ta zvezda stvarno i nestane, Bog je i dalje tu. Dok trepneš okom, On može da stvori novo sunce koje će iznova početi da sija kao kad je bilo mlado i ponovo davati svetlost.

Bog može da zameni sve i svakoga. Kao što to uvek kažem, niko nije nezamenljiv, pa ni sadašnje Sunce nije nezamenljivo. Bog koristi nekog ili nešto; zato mi kažemo da je ta osoba ili stvar nezamenljiva. Svi oni kojima se Bog služi su nezamenljivi. Bog je svuda; ali On daje priliku određenoj osobi ili stvari da ga ispolji. Kad koristim nekog, za mene je on nezamenljiv. Telefoniraću tom čoveku i zamoliti ga da odmah odštampa neku knjigu. Kad ga pozovem, on je u tom trenutku nezamenljiv. Ali, ako u narednom momentu, ne budem želeo da se knjiga odštampa, toj osobi neću dati zadatak i tada je neću smatrati nezamenljivom. Kad slikam, moja desna ruka je nezamenljiva, jer se služim njome. Ali, ako ne želim da se poslužim desnom rukom, ako želim da upotrebim svoju levu ruku, Bog će mi dati tu sposobnost, jer mi je On takođe dao i levu ruku.

Prema tome, kada se radi o Bogu, bilo da je reč o planeti ili ljudskom biću, kad Bog koristi nekog ili nešto, On oseća da je ta osoba ili ta stvar nezamenljiva. Kad bilo ko na zemlji obavlja neki posao, Bog zaista tu osobu navodi da oseća da je nezamenljiva, jer je u njoj Božanska Svest. Tako je Bog dao Suncu priliku da daje svoju svetlost. Božije stvaranje nije započelo sa tom zvezdom. Njegova tišina bila je Njegovo stvaranje, Njegov San bilo je Njegovo stvaranje. Postepeno,postepeno, sve planete, zvezde i sve ostalo počele su da postoje. Bog živi u Večnom Sada. On nikad ne razmišlja. Bog nema mozak niti um, kao što ga imaju obični ljudi. Da budem iskren, Bog ne samo da ne koristi mozak, već ga i nema. Možete da pokušate da mu date mozak; On će ga prihvatiti sa zahvalnošću. U ovom trenutku On, međutim, ne koristi mozak. On ništa ne računa. Bog i računanje ne idu zajedno. Bog i matematika zaista ne idu zajedno. Zato sam uvek bio loš u matematici.

Kad počnete nešto da računate, vaša istinska radost se izgubi. Kada vidite nekoliko novčanica na gomili, možda ćete pomisliti: “Oh, koliko novca!” A zatim, kad počnete da brojite novčanice od jednog dolara, ta gomila postane dvadeset dolara. Pre nego što ste počeli da brojite, bili ste očarani. Osećali ste da imate mnogo novca. Ali, čim ste čuli “dvadeset”, svo vaše nadahnuće i radost su nestali.

Bog je mudar; zato On ne broji. Brojati znači ograničavati-ograničavati svoje bogatstvo, ograničavati svoje blago, ograničavati svoje ostvarenje. Bog ne želi da se ograničava i vezuje. On zato nastavlja da stvara. U trenutku kad počne da računa, sve se prekida; Njegova Radost nestane.