Učiteljeva Samilost

Jedne večeri su jedan duhovni Učitelj i nekoliko učenika večerali u kući jedne od Učiteljevih starijih učenica. Učenica je sama spremila hranu i Učitelj ju je blagoslovio zbog njene izvrsne pripreme.

Učenica se poklonila i rekla: „Učitelju, bio su ljubazan da jedeš moju hranu i ja sam ti veoma zahvalna. Mogu li sada da ti postavim jedno pitanje o hrani?“

„Naravno, kćeri moja“, odgovorio je Učitelj.

„Zanima me da li bi ikada odbio hranu učenika, ako, recimo, hrana nije po tvom ukusu ili si sit?“, pitala je ona.

„Uvek ću uzeti bar jednu kašiku“, reče Učitelj. „Na stotinu puta se desi da sam sasvim sit; samo što sam jeo i uopšte nisam gladan. Onda me neko zamoli da jedem i ja to učinim, da bih mu ugodio. Ponekad se dešava da deca jedu, ne zato što su im stomaci gladni, već zato što su im oči gladne. U mom slučaju se često dešava da moje oko nije gladno, moj stomak nije gladan, ali je gladna moja Samilost. Meni nije potrebno ništa ni od čega, ali uzimam jednu kašiku da bih pričinio nešto radosti osobi koja mi tu hranu nudi“.

„Učitelju“, upita učenica, „zašto kažeš da je gladna tvoja Samilost, a ne na primer, tvoja Ljubav? U čemu je razlika?“

„Ljubav je jedinstvo, samilost je jedinstvo. A opet, sama ljubav je mudrost i samilost je takođe oblik prave mudrosti. Prava ljubav, ipak, uvek u sebi zadržava i nešto mudrosti, ali kada pokažemo samilost, mi za trenutak zaklanjamo našu mudrost. Ljubav će me upozoriti. Ljubav će reći: 'U potpunom sam jedinstvu sa tom osobom i moći ću da joj iskreno kažem da ne mogu da jedem njenu hranu'. Kada pokažem samilost, uprkos tome što znam da mi neće prijati ako uzmem nečiju hranu, ipak ću uzeti malo. Samilost će mi dozvoliti da trpim; potom ću sam sebe izlečiti. Ali Ljubav će biti iskrena i reći će da sam ja jedno sa vama“.

„Da li ti onda tvoja Samilost ikada stvara probleme?“, upitala je učenica.

Učitelj je objasnio: „Čista samilost je ljubav jedinstva. Ako je to prava ljubav jedinstva, ona se ni svesno ni nesvesno neće truditi da uradi bilo šta što će na kraju napraviti neki problem. U najvišoj samilosti duhovni Učitelji svesno ne prave nikakav problem; ali da bismo ugodili, mi silazimo na ljudski nivo. Tada, ako se pojavi bilo kakav problem, sagledavamo situaciju i trudimo se da taj problem prevaziđemo“.

„Da li bi to značilo da je samilost nadmoćnija od ljubavi?“, upitala je učenica.

„Nije nadmoćnija“, reče Učitelj. „To su samo dva različita aspekta jedinstva. Ljubav isto tako može da se nazove nadmoćnijom, jer se ljubav trudi da nas odmah usavrši“.

Učenica se poklonila Učitelju i rekla: „Učitelju, ovaj razgovor me je izuzetno prosvetlio. Hvala ti. Hvala ti na tvojoj Ljubavi. Hvala ti na tvojoj Samilosti“.