Pitanje: Kako možemo trajno da pobedimo očekivanja i zahtevanje?

Postoje dve vrste očekivanja. Jedna vrsta je ljudska: radim nešto za tebe i očekujem da zauzvrat uradiš nešto za mene. Moja dela i moja očekivanja su recipročne sile. Ali, postoji i druga vrsta očekivanja, spontano očekivanje deteta. Dete ne radi ništa za svoje roditelje, ali ipak očekuje nešto od njih. Ako je dete gladno, samo plače. Ako sam ja gladan, uzeću nešto da pojedem iz kuhinje. Ali malo dete to ne može da uradi, tako da samo plače, i gde god da se nalazi, njegova majka mu dolazi sa hranom. U toj vrsti očekivanja, osećamo da postoji neko ko može da ispuni naše potrebe.

U duhovnom životu, vidimo da su očekivanja ove druge vrste. Ja osećam da postoji neko sa beskonačnom Ljubavlju, Samilošću i Brižnošću ko će uraditi sve za mene, čak i kad ništa ne radim za Njega. Ipak, ovo očekivanje mora da bude mudro. Istina, On će mi dati sve, i više nego što mogu da zamislim, ali na Njegov sopstveni Način, u Njegovom odabranom Času. Ja sam dete Svevišnjeg Cara. Baš zato što sam duhovan, moram da se predam Njegovoj Volji i da čekam na Njega da mi da ono što On želi da mi da na Njegov sopstveni Način.

Kad imamo takvu vrstu svesnosti, pobedićemo očekivanje. Kad očekujemo na fizičkom nivou, onda se ponašamo kao prosjaci. Prosjak kuca na vrata i oseća da je samo zato što je pokucao njegova uloga završena. Onda očekuje novac ili hranu od ljudi i ukućana. Ali, kad očekujemo na duhovnom planu, ne ponašamo se kao prosjaci, nego samo smatramo Svevišnjeg sasvim svojim.

Naše ljudske sposobnosti su vrlo ograničene u poređenju sa sposobnostima Svevišnjeg. Kad mislimo na dušu i kad mislimo na telo, vidimo da između njih postoji duboka provalija. Vital ima više sposobnosti od tela, ali njegove sposobnosti su ograničene. Um ima više sposobnosti od vitala, ali i um je takođe ograničen. Srce ima više sposobnosti od uma, ali je u poređenju sa dušom takođe vrlo ograničeno. Ali, ako osećamo da postoji neko ko se zove Svevišnji, najviši transcendentalni Apsolut, znamo da će On, prirodno, imati sposobnosti veće od sposobnosti naše duše, jer sposobnost naše duše takođe ima svoja ograničenja, dok su Njegove sposobnosti neograničene. Ako nešto očekujemo, odmah moramo da znamo da su fizičko telo, vital, um, srce ili duša ti koji očekuju. Pošto su svi delovi našeg bića ograničeni, kad se njihova očekivanja ispune, naravno da će i rezultat biti ograničen.

Mi vapimo i vapimo za srećom u obliku očekivanja. Kako god bilo, bez obzira koliko tragamo, rezultat će biti ograničen. Ali, takođe moramo znati da postoji neko sa beskonačnim sposobnostima ko žudi i brine se da podeli sa nama Svoje sposobnosti, pa hajde da Mu pružimo šansu. Hajde da dopustimo da se Njegova očekivanja ispune u nama. Neka Njegovo očekivanje raste u nama i kroz nas. Neka naše ljudsko očekivanje bude pobeđeno božanskim očekivanjem Svevišnjeg, Večnog Pilota. Hajde da predamo naše ljudsko očekivanje očekivanju Svevišnjeg. Kad se predamo neograničenoj Svetlosti, postajemo stvarno neograničeni. Ako prihvatimo ovakav stav, onda delujemo kao božanska deca, deca Svetlosti, deca Mudrosti. U tom trenutku, Njegovo očekivanje, koje je neograničeno, pobeđuje naše očekivanje. Samo na taj način, pomoću predanosti, možemo pobediti svoje ljudsko očekivanje.