Ramanuđina višištadvaita, ili uslovljeni nedualizam

Ramanuđina višištadvaita, ili uslovljeni nedualizam Prema Ramanuđi, ovaj svet je stvaran, apsolutno stvaran, ali mu nedostaje savršenstvo. Istovremeno, on i ne mari za savršenstvo. On nema predodređen cilj. Ovaj svet je stvorila Božija inspiracija, održava ga Njegova Briga i razgradiće ga Njegova Volja. Svet je Božije igralište. On tu izvodi svoju „dramu“, lilu. Ta njegova večna zabava je stalno kretanje, njegovo spontano izražavanje u beskrajnom ponavljanju. Čovek je stvaran. Ali, on mora da se osloni na Boga. Ovaj svet je stvaran. Ali, i on mora da se osloni na Boga. Bez Boga, i čovek i svet su jalov besmisao. Čovek se jednog dana može osloboditi i biće oslobođen iz mreža neznanja i sigurno će ostvariti Boga. Međutim, određena razlika između čoveka i Boga uvek će ostati. Čovek će zauvek ostati niži od Boga i zato će uvek morati da obožava Boga. Ramanuđin put je uglavnom put posvećenosti. On se odlučno suprotstavljao teoriji Šankarine kevala advaite u kojoj nema nikakvih razlika. Po Ramanuđi, Braman jeste i može biti jedino ličan. Pravi tragalac može da ostvari Najvišu Istinu i da postigne beskrajno Znanje još dok je ovde na Zemlji.