Samrtnik

Jednog mladića koji je bolovao od ozbiljnog slučaja tuberkoloze, rođaci dovedoše Bami. Mladićevi dani su bili odbrojani. Bama im reče: „Zašto ste ga doveli k meni? Jesam li ja doktor? Nevaljalci jedni, nikada me nećete ostaviti na miru“.

Zatim je Učitelj ustao i počeo da davi pacijenta. Svi su bili zapanjeni. Taj čovek je već bio veoma slab. Učenici su zavapili, jer ako mladić umre, Učitelj i svi oni biće u velikoj nevolji.

Međutim, Bama je nastavio da ga davi iz sve snage i grdi, rekavši mu: „Kad si radio loše stvari, nepodnošljive stvari, zar nisi znao da ćeš platiti kaznu?“ Zatim je rekao: „U redu, oprostio sam ti“, i bacio je mladića na zemlju. Svi su mislili da je mrtav.

Ali, kroz nekoliko minuta, na sveopšte zaprepašćenje, mladić je ustao i rekao: „Jako sam gladan. Molim vas, dajte mi nešto da jedem. Nikada u svom životu nisam osećao ovakvu glad “. Samrtnik je sada bio potpuno izlečen. Rođaci su napustili Učiteljev dom uz najveću zahvalnost Bami koga su iz milošte prozvali „ludi duhovni Učitelj“.