Samrtnik

Jednog mladića koji je bolovao od ozbiljnog slučaja tuberkoloze, rođaci dovedoše Bami. Mladićevi dani su bili odbrojani. Bama im reče: „Zašto ste ga doveli k meni? Jesam li ja doktor? Nevaljalci jedni, nikada me nećete ostaviti na miru“.

Zatim je Učitelj ustao i počeo da davi pacijenta. Svi su bili zapanjeni. Taj čovek je već bio veoma slab. Učenici su zavapili, jer ako mladić umre, Učitelj i svi oni biće u velikoj nevolji.

Međutim, Bama je nastavio da ga davi iz sve snage i grdi, rekavši mu: „Kad si radio loše stvari, nepodnošljive stvari, zar nisi znao da ćeš platiti kaznu?“ Zatim je rekao: „U redu, oprostio sam ti“, i bacio je mladića na zemlju. Svi su mislili da je mrtav.

Ali, kroz nekoliko minuta, na sveopšte zaprepašćenje, mladić je ustao i rekao: „Jako sam gladan. Molim vas, dajte mi nešto da jedem. Nikada u svom životu nisam osećao ovakvu glad “. Samrtnik je sada bio potpuno izlečen. Rođaci su napustili Učiteljev dom uz najveću zahvalnost Bami koga su iz milošte prozvali „ludi duhovni Učitelj“.

From:Sri Chinmoy,Indija i njena gozba čudesa: dođite i uživajte, deo 8 — Tradicionalne indijske priče o Bama Kšepi, Agni Press, 1981
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/imf_8