Uvod Autora

Odlučio sam da ispričam nekoliko tradicionalnih priča koje su dobro poznate u Indiji. Te priče nisu moja izmišljotina; one govore o duhovnim Učiteljima koji su imali običaj da pokazuju svoju okultnu moć tako lako i tako često kao što mi pijemo vodu. Ja spadam u one koji ne cene čudesa, zato što čudesa veoma često hrane znatiželju, a između znatiželje i duhovnosti zjapi ogroman jaz. A opet, ima nekih učitelja koji smatraju da je poželjno da čovek započne svoje duhovno putovanje, čak i ako ga započne iz znatiželje. Na kraju će on ući u svet prave težnje.

Ponekad okultisti hoće da dokažu da savremena nauka nema poslednju reč u pogledu Božije tvorevine. Oni hoće da pokažu da beskrajno bogatstvo unutašnjeg sveta lako može da ućutka sva dostignuća čovečanstva u spoljašnjem svetu. Istini za volju, ono što mi nazivamo čudom nije ništa drugo do obična pojava u svetu koji prevazilazi naša čula. Iznutra mi možemo da učimo od tih velikih Učitelja, od njihovih fascinantnih čuda, od njihovih dirljivih života. Zato mi je stalo da ispričam te priče.

— Šri Činmoj

Venčanje jedne udovice

Jednog dana jedna mlada i lepa devojka i njen otac dođoše da posete Bama Kšepu. Devojka se poklonila Učitelju i ponudila mu indijske slatkiše koje je sama napravila. Bama je bio izuzetno zadovoljan i rekao joj je: „Ja te blagosiljam. U budućnosti ćeš biti blagoslovena prelepim sinom“.

Devojka je uzviknula: „Oče, oče, slušaj šta ovaj sadu govori! Kako mogu da imam dete kada sam izgubila muža? Ja sam udovica“.

Bama je rekao: „Ti si udovica. Pa šta! Ponovo ćeš se venčati. Moje reči pokazaće se kao istinite“.

Kroz tri meseca u nju se zaljubio jedan veoma bogat mladić. Iako u ono vreme uopšte nije postojalo nimalo razumevanja za ponovno venčavanje jedne udovice, ova devojka se zaista udala na poseban hindusko-vaišnavski način. Suvišno je reći da je godinu dana posle udaje bila blagoslovena prelepim sinom.

Pokušaj samoubistva

Jednom prilikom je usred noćne tmine jedan sredovečni čovek, po imenu Nimai, vezivao konopac za granu drveta i spremao se da se obesi. Nije mogao da izdržava porodicu i zbog toga ga članovi njegove porodice nisu nimalo poštovali. Zato je hteo da se ubije.

U tom trenutku se pojavio Bama u svom suptilnom telu i rekao: „Šta to radiš? Ti nitkove, zar ne znaš da je počiniti samoubistvo najgori mogući greh? Zar ti u to ne veruješ?“

Nimai je odgovorio: „U redu, neću se ubiti, ali više se nikada neću vratiti kući“.

Bama mu reče: „Ne moraš da se vraćaš kući. Dođi i budi sa mnom, u tvom pravom domu. Bog će se pobrinuti za tvoju porodicu, uveravam te“.

Bamine reči pokazale su se kao tačne. Vrlo brzo su dva Nimajeva starija sina dobila posao i mogli su da izdržavaju ostale članove porodice.

Samrtnik

Jednog mladića koji je bolovao od ozbiljnog slučaja tuberkoloze, rođaci dovedoše Bami. Mladićevi dani su bili odbrojani. Bama im reče: „Zašto ste ga doveli k meni? Jesam li ja doktor? Nevaljalci jedni, nikada me nećete ostaviti na miru“.

Zatim je Učitelj ustao i počeo da davi pacijenta. Svi su bili zapanjeni. Taj čovek je već bio veoma slab. Učenici su zavapili, jer ako mladić umre, Učitelj i svi oni biće u velikoj nevolji.

Međutim, Bama je nastavio da ga davi iz sve snage i grdi, rekavši mu: „Kad si radio loše stvari, nepodnošljive stvari, zar nisi znao da ćeš platiti kaznu?“ Zatim je rekao: „U redu, oprostio sam ti“, i bacio je mladića na zemlju. Svi su mislili da je mrtav.

Ali, kroz nekoliko minuta, na sveopšte zaprepašćenje, mladić je ustao i rekao: „Jako sam gladan. Molim vas, dajte mi nešto da jedem. Nikada u svom životu nisam osećao ovakvu glad “. Samrtnik je sada bio potpuno izlečen. Rođaci su napustili Učiteljev dom uz najveću zahvalnost Bami koga su iz milošte prozvali „ludi duhovni Učitelj“.

Gubavac

Bamin bliski pomagač po imenu Nanda se razboleo od lepre. Čak i tada, Bama je redovno uzimao hranu od njega, a ne od drugih učenika. Postepeno je Nandin slučaj postao krajnje ozbiljan. Šake i ruke su mu bile potpuno prekrivene zaraženim ranama i izgledale su veoma ružno. I tako je on prestao da dolazi u Učiteljev dom.

Jednog dana, Bamini pomagači rekoše svom Učitelju: „Učitelju, ti imaš sposobnost da izlečiš svog dragog učenika Nandua. Zašto ga ne izlečiš?“

Bama im je rekao: „U redu, dovedite ga danas“.

Kada je Nanda došao, Bama je počeo da ga udara, govoreći: „Možeš li da na prste svojih ruku izbrojiš koliko puta si uradio nezamislive stvari? Ja ti kažem da ne možeš, ti nitkove. Oprostio sam ti i izlečiću te, ali ubuduće nikada, nikada nemoj da radiš ništa nemoralno ili nebožansko“.

Kroz mesec dana Nanda je bio sasvim izlečen. Onda je ponovo počeo da priprema hranu za Bamu i da ga služi sa najvećom ljubavlju i posvećenom predanošću.

Stomačni problemi

Jednog dana je Bama na ulici ugledao nekog čoveka koga su mučili jaki bolovi u stomaku. Taj čovek je imao neko veoma ozbiljno stoomačno oboljenje. Dok je Bama prolazio pored njega, molio je da ga izleči. Bama ga je krajnje nemilosrdno izgrdio. Potom je dodirnuo čovekov stomak i rekao: „Sada si izlečen, ali vodi dobar život“.

Čovek je rekao Bami: „O, Učitelju, znam da si ti Bogootelovljena duša“.

Bama je odmah odgovorio: „Ja nisam Bogootelovljena duša. Ja sam prašina prašine moje Božanske Majke Tare. Prašina Njene prašine te je izlečila. Ja sam samo instrument“.

Učenik-lopov

Bama je imao bliskog učenika koji je imao običaj da krade. S vremena na vreme bi ukrao nešto novca i materijalnih stvari koje su pripadale Bami. Jednom je ukrao veoma veliku sumu novca i Učitelj i učenici su bili jako ljuti. Bama je tražio da njegov učenik, koji je bio advokat, podnese tužbu protiv tog lupeža.

Na dan kada je ovaj slučaj trebalo da se rešava na sudu, Bama je sasvim neočekivano istupio pred sudiju i zamolio ga da učeniku oprosti.

Učenik-advokat je rekao: „Tražio si da budem jako strog prema njemu. Pokrenuli smo postupak i danas sam ovde sa sudijom. Šta će sud misliti o nama?“ Bama reče svom učeniku-advokatu: „Nitkove, zar ja treba da se plašim tvog suda?“ Potom je, pokazujući na sudiju, dodao: „Ovde je još jedan nitkov. Izgleda da neće uvažiti moj zahtev“.

Sudiji je bila poznata Bamina duhovnu moć, tako da je rekao: „Ne, sadu, ja sam pod tvojom komandom. Sud sluša mene, ali ja slušam tebe. Vraćam ti tvog učenika-lopova“.

Učitelj reče sudiji: „Tako sam ti zahvalan, tako sam ponosan na tebe. Sada ponovo mogu da ćaskam sa svojim dragim učenikom. On mi je ukrao novac, ali kome treba novac? Meni je potrebna njegova posvećena ljubav i služenje“.

Meditacija na sopstvene cipele

Jednog dana se izvesni gospodin kupao u svetoj reci, a onda je seo na obalu da meditira. Nekoliko minuta kasnije tu je stigao Bama i neko vreme je posmatrao ovog čoveka. Potom je ušao u reku i odande počeo tog gospodina da prska vodom i gađa peskom.

Čovek reče Bami: „Kakva si ti propalica! Zar ne vidiš da meditiram? Da li je to vreme da me uznemiravaš?“

Bama je odgovorio: „Kakav si ti lažov! Na šta ti to meditiraš? Da li meditiraš na Boga ili meditiraš na divne, nove cipele koje danas nameravaš da kupiš u prodavnici obuće? Ja ne odobravam takvu vrstu meditacije“.

Čovek se jako iznenadio. Rekao je: „Molim te, molim, reci mi nešto o meditaciji“.

Međutim, Bama samo reče: „Još dosta godina meditacija neće biti za tebe“. Potom Bama otrča odatle.

Čovek ga je sledio, ali je Bama tako brzo trčao da on nije mogao da ga stigne. Kada je čovek stigao do Baminog sela, raspitao se kod ljudi gde je Učiteljeva kuća i pošao je tamo. Međutim, Bama je rekao svojim učenicima: „Nikada neću da razgovaram sa njim. Pustite ga neka meditira na svoje cipele. Vi ljudi meditirajte na Boga“.

Taj gospodin je bio tužan i jadan i otišao je a da nije video Bamu. Bama je znao da je to bio jedini način da ga inspiriše da iskreno meditira.

Psi su ljudska bića

Jednog dana su Bama i njegovi psi zajedno jeli. Ponekad bi njegovi psi jeli hranu iz njegovog tanjira, a ponekad bi im on uzvraćao jedući hranu iz njihovog tanjira. Videvši ovu neobičnu scenu, neki mladići rekoše Bami: „Kako možeš to da radiš i zašto to radiš? Jesi li ti ljudsko biće?“

On im je rekao: „Upravo zato što sam ljudsko biće mogu ovo da radim. Sada mi priđite bliže“.

Tri dečka su prišla i stala pred njega. Bama je položio svoj prst na kičmu svakog dečaka, redom. Koristeći svoju okultnu moć, Bama je na licu svakog psa prikazao ljudsko lice i svest, a na licu svakog čoveka je prikazao pseće lice i svest. Odmah je svaki od dečaka video da su svi psi ljudska bića, dok su ostali dečaci koji su ih posmatrali psi. Bili su veoma zbunjeni i zaprepašćeni.

Potom im je Bama objasnio: „Vi mislite da ljudsko biće može da jede samo sa drugim ljudskim bićem. Ali, pogledajte ove životinje oko sebe. Zar nisu i one ljudska bića? Sa druge strane, zar ljudska bića nisu isto tako i životinje? Hteo sam da to vidite, zbog toga sam na ovaj način upotrebio svoju okultnu moć“.

Bamina naklonost

Bama je vrlo često spolja bio neljubazan prema ljudima. Iznutra je bio potpuna blagost i brižnost, ali je njegovo spoljašnje ponašanje veoma često bilo zaprepašćujuće. Zbog toga, niko od njega nije očekivao ljubaznost, posebno ne u spoljašnjem svetu.

Jednog dana izvesni doktor dođe k Bami sa nekim svojim obožavaocima. Bama je bio izuzetno ljubazan i prijatan prema doktoru i molio ga je da nešto pojede. Doktor je rekao da nije gladan i da ne jede hranu u neodgovarajuće vreme. Međutim, Bama je molio i molio. Njegovi učenici su bili veoma iznenađeni, jer Bama nikada nije uradio tako nešto. Uvek bi ostajao u svom transu. Ko je jeo a ko nije jeo – to ga se nikada nije ticalo. Pošto je nastavio da moli doktora, doktor je napokon nešto pojeo i onda je otišao kući.

Po povratku kući je saznao da mu je jedina ćerka upravo preminula. Imala je srčani udar i u roku od deset minuta je izdahnula.

Bama je znao da će se u doktorovoj porodici desiti ova tragedija i zato je postao tako ljubazan, nežan i pun ljubavi. Pokazao je ogromnu brižnost prema ožalošćenoj porodici i pre nego što se tragedija dogodila.

Bamin magični krug

Bama je živeo na jednoj obali reke, a njegova porodica na drugoj. Kada mu se majka ozbiljno razbolela, nije otišao da je poseti jer je sprovodio stroge pokore. Zatim je ona umrla. Bamina porodica je želela da prenese telo na drugu obalu reke, da bi Bama mogao poslednji put da pokaže svoju ljubav i odanost majci. Međutim, uragan je bio u punom zamahu i padala je jaka kiša. Zbog toga su rešili da majčino mrtvo telo ne prenose na drugu obalu.

Bama je sa svoje obale video da priličan broj ljudi plače i kuka, tako da je znao da je na obalu doneto neko mrtvo telo, da bi bilo kremirano. Hteo je da vidi ko je to umro, pa je skočio u reku i preplivao na drugu obalu. Gle čuda, u gomili je ugledao svog mlađeg brata. Njegov mlađi brat nije ga obavestio o majčinoj smrti, jer je Bama često izvodio čudne stvari, pa se plašio da ne uradi nešto neprijatno i ne osramoti celu porodicu.

Kada je Bama video kako njegov mlađi brat plače i jeca, odmah je shvatio šta se desilo. Nije rekao ni reč. Samo je zgrabio majčino mrtvo telo, stavio ga u džak koji se tu našao i uprtio ga na pleća. Potom je, ponavljajući ime svoje voljene Božanske Majke: „Tara, Tara“, preneo majku na drugu obalu reke gde je praktikovao svoju jogu. Njegov brat i rođaci su morali da se usred uragana prevezu brodom na drugu obalu.

Kada su stigli, Bama je rekao svom mlađem bratu: „Trinaestog dana moramo da nahranimo hiljadu ljudi“.

Njegov brat reče: „Kako? Znaš koliko smo siromašni“.

Međutim, Bama je odgovorio: „Ti ne treba da brineš zbog toga“.

Njegovi rođaci, koji nisu imali razumevanja za Bamino ludilo, počeli su da se smeju. Znali su da Bama ni sam praktično nema šta da jede. Bama se razljutio i rekao: „Kažem vam, nahraniću ih“.

Trinaestog dana je od ranog jutra mnogo, mnogo ljudi počelo da donosi raznovrsnu hranu u Baminu kuću. Rekli su da su prethodne noći imali viziju Božanske Majke. Ona im je rekla da je Bama njen najdraži sin i da će zbog toga što mu je majka umrla, danas biti religiozna svetkovina. Božanska Majka im je zapovedila da donesu hranu Baminoj porodici, tako da porodica može da nahrani sve rođake, dobronamernike i seljane koji će doći.

Čim su svi došli, odjednom je počela da pada veoma, veoma jaka kiša. Bamin brat je prišao Bami i počeo da plače: „O, brate, hteo si da nahraniš toliko mnogo ljudi. Sada je, tvojom milošću, hrana stigla, ali nemamo gde da ih nahranimo. Sve je na otvorenom. Kako da nahranimo ljude kada ovako jako pada kiša? Ne možemo da ih nahranimo u našoj kući jer je isuviše mala. Imamo hranu, ali ne i sklonište. Zato su svi tužni i nesrećni“.

Bama je rekao: „U redu, pođi sa mnom“. Brat je pošao sa njim do kuće. Neki od posmatrača počeli su da se podsmevaju Bami, dok su mu ostali ukazivali poštovanje. Niko nije znao šta će ovaj čudni čovek da uradi i njegovo prisustvo je dovodilo do komešanja. Onda je Bama uzeo jedan štapić i napravio vrlo veliki krug rekavši: „Svi uđite u ovaj krug. Ako ste u krugu, kiša vam uopšte neće smetati“.

Kada su ušli u krug, svi su se začudili, jer izvan granica kruga je i dalje lila kiša. Međutim, u krugu su svi bili savršeno bezbedni. U krugu su jeli do mile volje. A čim su završili s jelom i izašli iz kruga da pođu kući, ostali bi mokri do gole kože. Zato su se svi vraćali u krug i tu su ostali nekoliko sati, sve dok kiša nije prestala.

Bama jede prasad iz hrama

Bama je posećivao hram posvećen Boginji Tari, koji je pripadao jednoj kraljici. Jednog dana je ušao u hram i pojeo sav prasad ponuđen Boginji. Kada su glavni sveštenik i čuvar videli šta je Bama uradio, nemilosrdno su ga izudarali.

Te noći kraljica je usnila najstrašniji san. Videla je kako Boginja Tara pred njom plače. S jedne strane je bila veoma ushićena što vidi Boginju, koja je bila cilj njenog života. Sa druge strane, bila je vrlo tužna što Boginja plače.

Boginja Tara je Kraljici pokazala svoja leđa, koja su krvarila. „Moj najdraži sin, Bama, pojeo je hranu namenjenu Meni u hramu. Tvoj sveštenik i čuvar su ga nemilosrdno istukli. Ako sin ne može da pojede majčinu hranu, ko može?“

Kraljica nije znala ko je Bama, ali je sledećeg jutra zatražila od sveštenika i čuvara da joj ga dovedu. Oni su ga tražili, ali nigde nisu mogli da ga pronađu. Trebalo im je tri dana da pronađu Bamu. On je i dalje trpeo bolove od udaraca, tako da su bili vrlo ljubazni, nežni i pomirljivi prema njemu. Kada su ga doveli kraljici, ona ga je pogledala i silno se rastužila.

Kraljica je rekla Bami: „Od sada je ovaj hram tvoj. Pre nego što hranu ostavimo u hram, prvo ćemo da nahranimo tebe. To je ono što je Boginja Tara htela od mene. Moraću prvo tebe da nahranim, pre nego što Njoj ponudim hranu u hramu“. Bama je bio vrlo srećan i ushićen. Od toga dana je njegovom siromaštvu došao kraj.

Daleko iznad ljudskih normi

Nekoliko meseci pošto je kraljica ponudila svoj hram Bami, Učitelj je jednog dana dobio inspiraciju da se pomokri i da isprska ceo hram.

Sveštenik i čuvar su bili zgroženi, ali im je Bama samo rekao: „Ona je moja Majka, ja sam njeno malo dete. Šta drugo očekujete da uradim, ako ne da na Nju pustim vodu? Imam pravo da radim ovakve stvari. Šta radi malo dete sa majkom? Dete pušta vodu“.

Sveštenik i čuvar su pomislili da će kraljica, ako joj se požale, stvarno da se naljuti na Bamu zbog njegovog lošeg ponašanja. Već su bili ljubomorni na njega jer mu je Kraljica ukazivala neizmernu pažnju i ljubav. Zato su otišli kraljici i ispričali joj šta se desilo, izražavajući ogromno nezadovoljstvo, zabrinutost i strah.

Kraljica ih je nemilosrdno izgrdila: „Budale jedne!“, rekla je. „To je stvar koja se u potpunosti tiče Majke i sina. Bamina Majka je Boginja Tara; on je Majčin najdraži sin, Njeno drago detence. Majka i sin su jedno. To uopšte nije naša stvar. Mi treba da budemo potpuno izvan toga. Neka taj problem rešavaju Majka i sin. Oni su jedno drugom draži od najdražeg, zato gledajte svoja posla. Nemojte više da se žalite na Bamu. On je daleko iznad naših ljudskih normi“.

Prelepa žena

Jedne noći Bama je ležao u svojoj sobi i meditirao. Njegovi učenici su čvrsto spavali u susednim sobama. Iznenada je jedna prelepa devojka na vrhovima prstiju ušla u Baminu sobu i počela da mu masira stopala. Bama nije ničim odavao da je budan. Potom je rekla Bami: „Bama, ti si tako lep“.

Bama je seo i rekao joj da smesta napusti kuću. Međutim, umesto da ode, ona je najstrastvenije zagrlila Bamu. Bama je počeo da viče i da iz sveg glasa vrišti, pa su učenici utrčali u sobu. Bama je jako ošamario tu prelepu ženu i zamolio je učenike da je oteraju.

Žena je pred Bamina stopala položila novac koji joj je dao zamindar koji ju je poslao da iskuša Bamin duhovni celibat. Međutim, Učitelj joj je vratio novac rekavši joj: „Možeš da vratiš ovaj novac onome ko te je poslao, jer nisi uspela u svom pokušaju“.

Smrt Bame Kšepe

TNa dan svoje smrti, Bama Kšepa je pokazao neizmernu nežnost prema svojim dragim učenicima kao i prema svojim psima. Njegovi psi su u sebi lili gorke suze. Njihovo srce jedinstva sa njihovim Učiteljem jedino je moglo da se oseti, a nikako da se opiše. Na kraju, Bama je glasno izgovorio samo jednu reč: „Tara!“, ime njegove vrhovne Boginje. Potom je izdahnuo.

Komentar: Bama je uvek odbacivao spoljašnju lepotu i materijalno bogatstvo. Nije mu bilo stalo ni do religioznih principa kao takvih. Njegova jedina religija je bila njegova ljubav prema njegovom božanstvu, Božanskoj Majci Tari. Njegova zaostavština čovečanstvu je njegovo duševno jedinstvo sa ljudskim svetom i svetom životinja.