Ovo je moja poslednja opomena

Kada je Ramdas bio još dečak, on i njegov Guru, Devadas Maharađ, jedne noći su odvojeno meditirali na različitim mestima. Te noći je vejao sneg i bilo je jako hladno. Svakome od njih je gorela vatra da bi ih grejala. Ramdas je meditirao nekoliko sati, a onda je zaspao. Kada se probudio, video je da mu se vatra sasvim ugasila. Na smrt se uplašio, jer je znao da će njegov Učitelj da se razljuti ako ode k njemu po nekoliko ugaraka. Ali, istovremeno nije mogao ni da podnese tu hladnoću. Naposletku je skupio hrabrost i otišao Učitelju da uzme nekoliko ugaraka.

Devadas Maharađ je izašao iz transa i nemilosrdno izgrdio Ramdasa. „Ko je tražio od tebe da napuštaš roditelje i porodicu, ako ti je spavanje toliko važno u životu?“, vikao je. „Ovo je moja poslednja opomena. Ako ikada ponovo zaspiš onda kada bi trebalo da meditiraš, nećeš više biti moj učenik. Ne zaslužuješ da budeš moj učenik“.

Komentar: Duhovnost podrazumeva disciplinu. Disciplina podrazumeva svesno napredovanje. Svesno napredovanje podrazumeva prevazilaženje prirode. Čovekovo prevazilaženje njegove prirode znači da je svestan svog besmrtnog sopstva radi Zadovoljenja Boga na Božiji sopstveni Način.

Disciplina je uvek neophodna, posebno na početku tragaočevog duhovnog poduhvata. Danas nešto nazivamo disciplinom, a sutra ćemo to isto zvati prirodnom i spontanom navikom. Današnje kretanje napred dovodi nas do sutrašnjih vrata. Kada jednom budemo pred tim vratima, ne moramo čak ni da pokucamo na njih. Božanski vlasnik nam iznutra otvara vrata i potom nas uvodi unutra, da bi nas upoznao sa tri najvažnija prijatelja: Lepotom Večnosti, Blaženstvom Beskonačnosti i Svetlošću Besmrtnosti.