Voz nevolje se zaustavio, voz iskustva ide dalje
Jedan kralj koji je bio Baskaranandin učenik došao je da ga poseti i provede nekoliko dana sedeći kraj njegovih stopala. Četvrtog dana posete kralju je stigao telegram iz njegove palate. Došlo je do neke ozbiljne nevolje koja je zahtevala da se o tome hitno postara. Tražili su i da fizički bude prisutan.Kralj je hteo odmah da krene, ali mu Baskarananda reče: „Ne, ne možeš da ideš. Ma koliko da je stvar ozbiljna, danas ne možeš da ideš“. Kralj nije želeo da bude neposlušan prema Učitelju, ali je bio veoma tužan. Učitelj je naposletku rekao: „U redu, možeš da ideš danas. Ali, nemoj da ideš popodnevnim vozom u dva sata. Želim da ideš večernjim vozom“.
Kada je kralj te večeri stigao na stanicu, zaprepastio se kada je čuo da je prethodni voz zadesila nesreća. Mnogi ljudi su ispali iz voza i poginuli. Kada je to čuo, kralja je preplavila zahvalnost prema Učitelju. Umesto da se vrati kući kao što je nameravao, vratio se Učitelju i sa zahvalnošću mu dodirnuo stopala.
Komentar: Učitelj vidi da budućnost neprekidno sija i širi se u neposrednosti večnog Sada. Budućnost je pod komandom oka njegove vizije. Učitelj je spasao život svog učenika zahtevajući od njega da ne putuje određenim vozom. Lako je mogao da kaže vlastima na stanici da obrate posebnu pažnju na putovanje tog voza. Međutim, nije ih upozorio, ne zato što je bio ravnodušan ili okrutan prema nesrećnim putnicima i vozu, već zato što je dobio zapovest iznutra, od Najviše Stvarnosti, da može da poštedi samo život svog učenika. Bog je želeo da Učitel ništa ne govori o ozbiljnoj nesreći koja je bila predodređena da zadesi taj voz.
Učitelj ne želi da menja kosmički Zakon, osim ako to izrazito ne naloži Bog Lično, jer Bog je taj koji je stvorio kosmički Zakon. U slučaju kao što je ovaj, ono što vidimo nisu Učiteljeva ravnodušnost prema ostatku sveta i njegova pristrasnost prema njegovom sopstvenom malom svetu. Učitelj samo sprovodi Božiju Volju u Njegovom svetu mnogostrukih stvarnosti. Očuvanje tvorevine, kao i preobražaj uništenjem, sve je to od Boga i za Boga. U njima i pomoću njih On Sebe vezuje i uživa u smrti uništenja ili životu preobražaja konačnog i u zadovoljstvu savršenstva Besmrtnosti Beskonačnog.