Stvaralaštvo

Svaka osoba je jalova i bez smisla, ukoliko ne uđe u polje kreativnosti. Bez unutrašnjeg i spoljašnjeg stvaralaštva, čovek je samo ogroman neuspeh, ne samo u očima čovečanstva, već, takođe i u Božjem Oku. Svaka duša je obdarena kreativnošću. Ali duši je izuzetno teško da uveri um, životnu snagu i fizičko telo da oni mogu da svesno sarađuju sa dušom, da svi oni mogu da skupa stvaraju i ispune Božanstvenost ovde na Zemlji.

Kreativnost ne znači da neko treba da piše poeme ili članke, ili da komponuje pesme. Kreativnost znači nečiju unutrašnju zainteresovanost za proširenje onoga što on sam jeste i ima. Istinsku kreativnost možemo naći samo kada neko svesno želi da prevaziđe svoje sposobnosti i svoja postignuća, samo tada stvaralaštvo može da ima svoju odgovarajuću vrednost, valjanost i svrhu.

Gde se može naći izvor stvaralaštva? Ako neko želi da njegovo stvaralaštvo bude stalno i večno, onda ono mora da potekne iz duše – ne od uma, ne od životne snage, ne čak ni od srca. Kreativnost može da se primetiti i u srcu, umu, životnoj snazi i čak i u grubom fizičkom, ali postignuća takvog stvaralaštva nikad ne mogu da traju večno. Jedino stvaralaštvo duše može da bude trajno. Prema tome kreativnost može biti u fizičkom, u srcu, u umu, u duši – bilo gde. Ali jedino ako se nalazi u unutrašnjem životu, u oblasti duše, samo tada aspirant može da bude srećan.

Čovek može svakog trenutka da stvara u unutrašnjem svetu. Može lako da ispolji svoje stvaralaštvo kroz svoj neprestani unutrašnji poriv. Bez kreativnosti čovek nije ništa bolji od životinje. Sa kreativnošću, čovek može, na božanski način, da tvrdi da je istinski i dostojni sin Božji. Onaj ko zaista stvara nešto, unutrašnje ili spoljašnje, a posebno unutrašnje, Božji je istinski Ponos. Čovek mora da ceni kreativnost; čovek mora da obožava stvaralaštvo.