Pitanje: Hoće li nam naša iskrenost uvek reći da li udovoljavamo Bogu na Božji sopstveni Način?

Šri Činmoj: Ne, veoma često naša iskrenost služi vitalnoj energiji i ta vitalna energija može da je prevari. Vitalna energija može da utiče na um da razume neke stvari na veoma neobičan način. Naš um nam može reći: ako radimo stvari na određen način, to je iskreno. Ali vitalna energija lako može da prevari um i da kaže: „Ne, to nije iskreno. Neki drugi način je pravi način“. Vitalna energija lako može da promeni ideje uma, čak i dobre namere uma. Vitalna energija može da promeni osećanje iskrenosti koje um ima.

Mi moramo da znamo odakle dolazi iskrenost. Ako je iz srca, onda će ta iskrenost biti potpomognuta prosvetljenošću duše. Ali ako dolazi iz uma, ta iskrenost nije pouzdana. Iskrenost uma je kao neki oportunista. Ona kaže: „Biću isken prema tebi ako mi učiniš veliku uslugu. Ali ako mi ne učiniš veliku uslugu, onda neću biti iskren“. Veoma često se mentalna iskrenost ponaša kao prvoklasni oportunista, a pravi krivac za to je naša vitalna energija. Kada naiđe vitalna energija, lako može da promeni ideje uma, čak i ako um ima dobre namere. Vitalna energija može da promeniti osećaj iskrenosti koji ima um.

Iskrenost sama po sebi nije dovoljna da bismo saznali da li udovoljavamo Bogu. Iskrenost je prvi korak. Drugi korak je odlučnost. Svakog dana treba da budemo iskreni prema sebi. Kad imamo pogrešne misli, možemo reći: „Imao sam pogrešne misli. Prepoznao sam ih i shvatio sam ih; priznajem da sam imao loše misli, nebožanske misli, nezdrave misli, neinspirativne misli. Zaista sam iskren“. Istina, mnogi ljudi nemaju nimalo iskrenosti. Stoga se mi ponašamo daleko bolje nego drugi, koji čak ni ne priznaju niti prepoznaju svoje loše misli. U našem slučaju mi smo bar spremni da priznamo da smo gajili pogrešne misli, vitalne misli. Ali tad mora da se pojavi i odlučnost. Ako nema odlučnosti, nećemo načiniti korak dalje.

Koliko ljudi prepoznaje svoje pogrešne postupke? Opet, koliko ih je odlučno da ne ponove te radnje? Samo ako oistoji odlučnost, možete ići korak napred. Osim toga, čak i ako smo danas odlučni, možda nećemo uspeti da promenimo svoje loše misli i pogrešne postupke. Odlučnost ne samo da treba da se pojavi, već mora i da traje – bez obzira koliko smo puta popustili. Koliko puta dete padne pre nego što nauči da hoda kako treba? Na samom početku, ono iskreno pokušava da se uspravi i prohoda, ali njegova iskrenost nije dovoljna. Potrebna mu je i odlučnost. Da nema odlučnosti, dete bi odustalo ako padne. Ono stalno iznova mora da ispoljava svoju odlučnost.

U tvom slučaju, u slučaju svih drugih ljudi, iskrenost je apsolutno neophodna. Ona je od vrhunske važnosti, ali nije i dovoljna. Potrebna nam je i odlučnost. A čak i kad imamo odlučnosti, neophodna nam je i Božja Milost. Inače, odlučnost može da se pojavi iz vitala, a ne iz psihičkog bića ili duše. Odlučnost vitalne energije kaže: „Služeći se svim sredstvima, sutra ću postati dobra osoba“. Taj pristup, međutim, neće preobraziti naše postupke.

Jedina stvar koja deluje je Božja Milost. Treba da se obratimo Bogu molitveno i sa suzama: „Daj mi odlučnosti da promenim svoj život. Onda ću biti sposoban da te uvek zadovoljim na Tvoj sopstveni Način“. Ako do odlučnosti dođemo kroz molitvu ili meditaciju, to je onda istinska odlučnost. Inače, ako na nasilan način unosimo misli i ideje u svoje biće, ta odlučnost nije prava odlučnost. Prava odlučnost mora doći kroz molitvu u suzama ili kroz veoma uzvišenu meditaciju. Jedino ako naša odlučnost nastane na takav način, ona će moći da promeni naš život. Inače, sama iskrenost nije dovoljna, iako je bolja od neiskrenosti.