Pitanje: Kako da imam samilosti?

Šri Činmoj: Samilost ne dolazi iz osećaja superiornosti. Neki ljudi žele da osećamo da su oni veoma čisti, a da smo mi veoma nečisti, da su oni duhovno jaki, a mi duhovno slabi. Kad osete da su iznad nas i da smo im prepušteni na milost i nemilost, onda usreće sebe tako što nam poklone nešto beznačajno. Tad imaju osećaj da su nam ukazali samilost. To uopšte nije samilost.

Pre nego što i pomislite na samilost, treba da mislite na jedinstvo. Ako me boli koleno, stavim sebi ruku na koleno i osećam silnu brižnost i samilost prema svom kolenu. Zašto? Zato što osećam da je koleno sastavni deo mog sopstvenog postojanja, pa patnju koja je u mom kolenu takođe osećam i u svom srcu i umu. Moje srce, moj um i moje koleno osećaju potpuno međusobno jedinstvo.

Slično tome, ako osećate da ste u jedinstvu sa nekim drugim, tada se samilost vrlo, vrlo lako pojavljuje. Ako neko pati ili ako neko nešto pogrešno uradi, ako osećate patnju te osobe kao svoju sopstvenu, onda ćete, prirodno, pokazati svoje saosećajno jedinstvo. A unutar tog saosećajnog jedinstva, unutar vaše voljnosti da budete deo života te osobe, nije samo samilost, već i druge božanske osobine.

Što se tebe tiče, najbolji način da razviješ samilost je da misliš o svom fizičkom ocu ili majci. Tvoja majka ima neke dobre osobine koje u određenoj meri nećeš videti u drugima. Možda tim osobinama nećeš dati ime samilost, ali one proizilaze iz osećaja jedinstva koje ona ima sa tobom. A taj osećaj jedinstva je izvor svega što mi zovemo samilost.

Jedan dobar način da se razvije samilost je da se pomisli na drvo. Iako su cvetovi, lišće i grane iznad zemlje, oni ne gledaju nadole sa prezirom ili osećajem nadmoći. Stablo drveta može biti veoma visoko; cvetovi, plodovi i lišće svi mogu biti iznad nas. Ali kad smo ispod drveta, lišće, cvetovi i plodovi kažu: „Uzmi nas; spremni smo da nas upotrebiš“. Zbog svog jedinstva sa nama, drvo nas preklinje da uzmemo sve što je dobro i lepo na njemu.

Ako nema pravog jedinstva, onda će tu biti samo osećaj nadmoći. Ali ako postoji osećanje jedinstva, unutar tog jedinstva naći ćete sve dobre osobine. Sve što je božansko, nadahnjujuće, prosvetljujuće i ispunjujuće neminovno će biti tu. Kažeš da bi želeo da pružiš svoju samilost, ali ta samilost obuhvata sve tvoje dobre osobine: tvoju dobru volju, tvoju spremnost i voljnost da služiš ljudskom rodu, tvoje samodavanje. To bi mogao da pružiš jedino ako imaš jedinstvo sa drugima.