Pitanje: Ako čeznemo da postignemo Nirvanu, znači potpuno poništenje postojanja duše, umesto da težimo za ispoljavanjem Božanskog na Zemlji, da li je i to stav obmanjujućeg vitala?

Šri Činmoj: Postoje različiti pristupi. Neki pojedinci napreduju malo-pomalo. U svakoj fazi oni pokušavaju da otelotvore ili da ispolje na spoljašnjem, materijalnom nivou, ono što su iznutra stekli ili postigli. Oni slede propisani put, korak po korak. Drugi pokušavaju da dostignu Cilj bez napora. Takvi naročito ne vole aspekt služenja čovečanstvu na Zemlji. Oni ne vole stazu, njima je stalo samo do Cilja.

U tvom slučaju, ti slediš našu stazu već nekoliko godina i postepeno si napredovao. Kad slediš našu stazu i donekle uznapreduješ, neprijateljske sile, čak i božanstva, spuste Cilj tačno pred tebe. To je, recimo, neka vrsta iskušenja. To je kao kad roditelj prinese igračku koja je visoko, skoro pod plafonom, detetu pred oči. Kad dete posegne za njom, roditelj je skloni, misleći da je dete neće ceniti. Ali, dođe dan kad dete odraste i uzme merdevine koje dosežu do plafona i tada je u stanju da samo dođe do igračke.

Treba da razumeš ovu vrstu iskušenja na tri nivoa: vitalnom, mentalnom i psihičkom. Treba da znaš razliku između tvorevina vitala, uma i srca. Iskušenje je vitalna obmana. Iskušenje u umu je iluzija. Ali iskušenje u u srcu je, na kraju krajeva, prosvetljenje jer srce vidi kroz iluziju i fantaziju uma i predviđa samo Stvarnost. Srce će samo osećati zahvalnost Svevišnjem što je mu je prineo Cilj bez ikakvog njegovog napora. Srce će reći: „Svevišnji, hvala Ti što si mi, iz Svoje beskrajne Samilosti i Brižnosti, dao viziju mog Cilja“.

Šta možeš da uradiš kad je Cilj tik pred tobom? Možeš da pokušaš da ga zgrabiš, to je ljudska reakcija. Božanska reakcija je da budeš spreman da ispiješ Nektar, ali da čekaš na Božiji odabrani Čas. U Božijem odabranom Času, iluzija uma i obmana vitala moraju da nestanu. Tada će srce znati da mu je Cilj ponudio Sam Svevišnji.

Kad imaš viziju Nirvane u svom umu, u svemu imaš mentalno ushićenje. Možda ćeš reći: „O, tako je božansko! Sve je ispunjeno takvim mirom, svetlošću i blaženstvom i sve će mi biti na raspolaganju“. Ali, sa srcem je drugačija priča, nema mentalne fantazije u srcu. U srcu ne razmišljaš, samo izrasteš u Cilj. Ne razmišljaš o Cilju, samo učiniš ono što je potrebno da nešto postigneš bez gledanja i premeravanja koliko još treba da ideš. Jer, ti da znaš da je Cilj uvek u tebi. Tako da kada ti dođe vizija Cilja, zaboravi na um i na vital. Odmah promeni učitelje i idi srcu.