Deo I: Izlaganje

Davalac i primalac¹

Moj Gospode Svevišnji, Ti prihvataš od mene moje gladne želje kao da su to jako vredne stvari.

Moj Gospode Svevišnji, Ti prihvataš od mene moje teške brige i zebnje kao da su to izuzetno lepe stvari.

Moj Gospode Svevišnji, Ti prihvataš od mene moje otrovne sumnje kao da su to stvari izuzetno pune smisla.

Moj Gospode Svevišnji, Ti prihvataš od mene moju neumornu nesigurnost i moju beskrajnu nečistotu kao da su to stvari koje će ulepšati Tvoje Srce.

Moj Gospode Svevišnji, Ti prihvataš od mene okean moje nezahvalnosti kao da je to nešto što će Ti bogato udovoljiti.

Moj Gospode Svevišnji, kad mi daješ Tvoj Mir, Tvoju Ljubav, Tvoju Radost, Tvoju Samilost i Tvoj božanski Blagoslov u ogromnim količinama, radostan sam, istina. Ali Tvoja Radost, dok mi je daješ, daleko prevazilazi moju radost uprkos činjenici da sam ja onaj koji prima, a Ti onaj koji daje.

Moj Gospode Svevišnji, kad Ti bezrezervno dajem svoje nebožanske osobine, Ti dobijaš mnogo više radosti i zadovoljstva u primanju nego ja u davanju.

Moj Gospode Svevišnji, Ti si uvek velik. Ti si uvek dobar. Hoće li ikad doći vreme kad ću moći da Te pobedim u bilo čemu?

„Dijete moje, ti si Me već pobedio.“

Ja da sam pobedio Tebe? Nemoguće, moj Gospode, nemoguće! Kako ja mogu ikada da Te pobedim? Reci mi, kako?

„Dete moje, ti si potreban Meni beskonačno više nego što sam Ja potreban tebi. Moja potreba za tobom daleko prevazilazi tvoju potrebu za Mnom. Zar to ne dokazuje da si me ubedljivo pobedio?”

„A sad dozvoli mi da ti objasnim ovu Moju tajnu i svetu filozofiju. Ti ne znaš ko si, ali Ja znam ko si ti. Ti misliš da si otelovljeno neznanje, ali Ja tebe vidim kao Svoje iskustvo. Vidim te kao Svoj sopstveni Život u razvoju. Vidim te kao Svoju sopstvenu Stvarnost koja ispoljava san.

„To nisi ti; to sam Ja. To nije tvoje; to je Moje. Ja sam taj koji je uvek u procesu otkrivanja i postajanja, postajanja i otkrivanja. Tako da sam Ja taj koji peva u tebi i pomoću tebe Svoju Pesmu Večnosti: Jedinstvo. Ja sam taj koji pleše u tebi i pomoću tebe Svoj Ples Bekonačnosti: Savršenstvo. Ja sam taj koji plače i smeje se, smeje se i plače, u tebi i pomoću tebe, Moj Zvuk Tišine Besmrtnosti: Zadovoljstvo.“

Deo II: Pitanja i odgovori o moći srca i moći uma

Pitanje: Kada je moć uma ravna moći srca?

Šri Činmoj: Moć uma nikad ne može biti tako duševna i plodna kao moć srca. Tvoje pitanje bi trebalo da bude: kada će moć uma dosegnuti svoj vrhunac? Kada će moć uma ponuditi svoj najbolji rezultat ili plod? Moć uma postiže savršenstvo kada osećaj univerzalne ljubavi, univerzalnog bratstva, univerzalnog identiteta i jedinstva suvereno vladaju umom. Moć srca već ima nerazdvojno jedinstvo sa univerzalnim Životom. Ako moć uma ispuni sebi svojstvenu ulogu postajući jedno sa univerzalnim Životom, onda on neće ostati vezan zemaljskim iskušenjima, slabostima, ograničenjima, ropstvom i smrću. Kad se moć uma preda moći duše u srcu, onda će moć uma biti zauvek ispunjena. I od tada moć uma će moći savršeno da odigra njegovu sopstvenu ulogu.

Možemo da mislimo na um kao o očima, a o srcu kao na ruke. Očima vidimo, rukama radimo. Ako oblikujemo nešto lepo, onda srce ispunjava svoju svrhu. Kad oči mogu da vide svu lepotu i čistotu, tada moć uma dostiže zenit savršenstva. Moć srca ispunjava svoju ulogu postajući jedno sa krajnjom Stvarnošću. Moć uma ispunjava svoju ulogu kada vidi lepotu čistote svuda oko sebe.

Pokušajmo da ne stvaramo rivalstvo između uma i srca. I um i srce idu svojim suđenim putem prema Najvišem. To predstavlja jednakost, ravnopravnost, ali ne uniformisanost. Moje oči nisu iste kao moj nos, ali moje oči su ravnopravne sa nosom. Svako igra svoju ulogu. Kad igraju svoju ulogu na zadovoljavajući način, oni postaju savršeni. Savršenstvo leži u ispunjavanju svoje sopstvene uloge.

Pitanje: Da li je bolje koristiti moć srca ili moć uma?

Šri Činmoj: Ako se radi o prosvetljenom umu, ili umu koji je stekao svetlost, onda možeš da ga koristiš. Ali ako je um još uvek u procesu potrage za dobrim, za svetlošću, onda koristi srce. U srcu je svetlost duše uvek izraženija nego u umu. Moć srca je jedno sa svetlošću duše. Moć uma ponekad nakratko ugleda tu svetlost, a ponekad je ne vidi. Moć uma je prepredena, moć srca nikad nije takva. Moć uma gaji podele, moć srca gaji jedinstvo. Običan um koristi moć da bi dominirao, posedovao, vladao nad ostalima. Njemu donosi radost svesni, namerni, beskompromisni osećaj podeljenosti. Srce nalazi ispunjenje samo u jedinstvu. Pa hajde da koristimo moć srca koliko god je moguće. Um bi trebalo da koristimo samo ako je stekao svetlost.

Pitanje: Da li okultna moć i duhovna moć potiču od moći srca ili od moći uma, ili i od jednog i od drugog?

Šri Činmoj: Okultna moć dolazi od moći uma, a psihička ili duhovna moć dolazi od moći srca. Onaj ko želi okultne moći, moli se i vapi za tim. Duhovnu moć ne morate da tražite. Duhovna moć spontano dolazi onom ko vapi za Svevišnjim posvećeno, duševno i bezuslovno da bi Mu udovoljio na Njegov sopstveni Način. Duhovna moć dolazi od iskrene težnje i unutrašnjeg vapaja. Duhovnu moć koristimo da bismo upravljali sobom kako ne bismo pravili greške, već da bi postali savršeni instrumenti Svevišnjeg. Ako postignemo okultne moći, možemo činiti čuda, ali čuda su kratkotrajna. Sve što dolazi iz uma je kratkotrajno, dok je sve što dolazi iz srca dugotrajno.

Pitanje: Kako možemo da uvećamo moć srca?

Šri Činmoj: Samodavanjem i iskrenošću u našem unutrašnjem vapaju. Što smo iskreniji u svom unutrašnjem vapaju, to pre će se uvećati moć našeg srca. Iskrenost je živa sila, suština svega božanskog u nama. To je motivaciona sila koja povećava moć srca u nama. Kad iskreno i duševno vapimo, pravi cilj će se sam pojaviti. Onda ćemo se celim svojom postojanjem usmeriti na taj cilj. Daćemo mu svu svoju moć težnje i moć posvećenosti. A tada ćemo videti da će se moć srca u ogromnoj meri uvećati.

Pitanje: Da li možeš da imaš iskustvo u srcu, a da ga ne osetiš u srcu?

Šri Činmoj: Ako dobiješ iskustvo iz duhovnog srca, nije nužno da bilo šta osetiš u srčanom mišiću. Ali, osetićeš nešto što obavija i prožima celo biće. Fizičko srce ne mora da izražava iskustva duhovnog srca. Fizičko srce je samo jedan organ. Unutrašnju stvarnost osećaš unutrašnjim srcem, duhovnim srcem, čak i kad ono nije u potpunosti poistovećeno sa ljudskim srcem.

Pitanje: Ako neka osoba kojoj je stalo do moći uma postavi pitanje o moći srca osobi kojoj je stalo do moći srca, može li osoba koja ima moć srca da zadovolji svojim odgovorom onu kojoj je stalo do moći uma?

Šri Činmoj: Ako osoba sa snagom srca ima čvrstu snagu srca, a osoba sa snagom uma je prijemčiva, onda se to može uraditi. Ako jedna strana ima prijemčivost, a druga ima kapacitet, onda je to moguće. Umu je potrebna prijemčivost, a srcu je potreban kapacitet. Za onoga sa snagom uma, prijemčivost je njegova sposobnost; dok je sposobnost osobe sa snagom srca njeno stvarno posedovanje svetlosti. Ako ja imam snagu srca, onda će moj kapacitet ući u njega i njegova prijemčivost će je prihvatiti. Srce može ubediti um samo kada je um prijemčiv.

Pitanje: Da li će se ratovi i međuljudski sukobi okončati kad budemo koristili jedino srce?

Šri Činmoj: Ne, jedino će prihvatanje moći srca od strane uma, vitala i fizičkog biti u stanju da dovede kraj sukoba, ratova i uništenja. Moć srca može da zaustavi ratove i uništenje kad je um prihvati. Do tada, moć srca neće delovati. Moć srca mora biti univerzalno prihvaćena. Ako moć uma ne prihvata moć srca kao svoju zvezdu vodilju, onda moć srca neće moći da ispoljava Svest Svevišnjeg.

U avionu su članovi posade višeg i nižeg ranga. Ako oni nižeg ranga ne prihvataju vođstvo višeg reda, avion se sruši. U Božjem Oku, svaki rang je važan. Moć uma takođe mora biti savršena. Ako moć uma nije savršena, moć srca neće moći da deluje pomoću uma.

Moć srca može da deluje pomoću uma, ali moć uma mora biti prijemčiva. Um dobija priliku od srca da prihvati moć srca, ali on mora da iskoristi tu priliku. Svetlost najpre dođe do srca, a onda do uma. Kad se um jednom uveri, on će uveriti vital, a vital će uveriti telo. Srce uvek prihvata svetlost jedinstva duše. Međutim, sve dok um ne prihvati tu svetlost i dok se ne usavrši pomoću nje, on neće biti u stanju da radi delotvorno na Zemlji. Moć uma mora da postane instrument moći srca, da bi ispoljila Volju Svevišnjeg.

Prema tome, sama moć srca nije dovoljna da bi se uspostavilo Carstvo Nebesko ovde na Zemlji. Do svetskog mira, svetskog sklada doći će tek kad svi delovi bića budu prihvatili svetlost duše koja teče kroz srce. Ako ga oni ne prihvate, onda ma koliko svetlosti da ima duša, savršenstva ne može biti, iako sama svetlost može da ostane. Ja imam svetlost. Ako je prihvatite, onda ćete vi postati savršeni, a moje savršenstvo će se uvećati, jer sam vas prihvatio kao sastavni deo svog sopstvenog života. Vi ste ispoljenje onoga što ja jesam. Ako vi vidite šta ja jesam i ako to prihvatate, onda se moje potpuno savršenstvo ostvaruje u vama i pomoću vas.

Ispoljavanje se mora odigrati uz pomoć snage uma. Ako um ne prihvati svetlost srca, samo srce ne može da dostigne ispunjenje. U zemaljskoj svesti um je najviši. Ako neko ima ogroman mentalni kapacitet, svi ga obožavaju. Ali, moć uma i moć srca su potrebni jedno drugom. Moći uma potrebna je moć srca da bi znao šta je krajnja Istina. Moći srca potrebna je moć uma da bi ispoljila konačnu Istinu.

Pitanje: Na sadašnjem nivou ljudske evolucije, šta preovladava: moć uma ili moć srca?

Šri Činmoj: Ne možemo kategorički reći koji deo bića preovladava, jer rano ujutro možemo biti u svesti tela, a u vreme za spavanje možemo biti u srcu. Jednog dana se uspinjemo; sledećeg padamo. Jednog dana smo u srcu; sledećeg dana smo u umu. Nemamo nikakvo trajno postignuće. Isto tako, neka zemlja, nacija, može u nekom periodu biti u emocionalnom vitalu, a onda za deset godina možda stupi na nivo srca i postati čista.

Ako je neka zemlja ratoborna, onda preovlađuje nebožanski vital. Ako neka zemlja vapi za mirom, ona živi u srcu. Trenutno ne postoji nijedna zemlja koja pretežno živi u srcu. Svima nedostaje iskreni vapaj za mirom. Sa druge strane, kao i pojedinac, i zemlja može da promeni svoju svest. U ovom trenutku nemamo sposobnost niti da trajno uništavamo, ni da trajno gradimo; ali doći će vreme kad ćemo smatrati najvažnijim da gradimo, a ne da uništavamo.

Trenutno ne možemo da kažemo da li neka zemlja ili pojedinac živi u srcu ili u umu. U celini, Amerika je sada u vitalu. Ova zemlja mora da teži svesno i posvećeno. A ko je odgovoran za težnju? Ne zemlja kao deo teritorije, već pojedini stanovnici te zemlje. Ova zemlja se uvek trudi da teži kroz svoje stanovnike, ali pojedinci ne mare za težnju.

Deo III - Voli i služi

Voli i služi¹⁰

Voli i služi, služi i voli. Mi volimo Boga. Mi služimo Boga. Kad volimo Boga, mi vidimo. Kad služimo Boga, mi osećamo. Šta to mi vidimo? Vidimo Božji Lik. Šta to mi osećamo? Osećamo Božje Srce. Božji Lik nas inspiriše. Božje Srce nas prosvetljuje.

Inspiracija ima mnogo, mnogo prijatelja. Od svih prijatelja, težnja joj je daleko najbolji prijatelj. Prosvetljenje ima mnogo, mnogo prijatelja. Od svih prijatelja, savršenstvo mu je daleko najbolji prijatelj. Težnja je unutrašnji vapaj našeg srca. Prosvetljenje je spoljašnji osmeh našeg života. Unutrašnji vapaj se penje visoko, više, najviše i pokušava da postane posvećeno, duševno i bezuslovno jedno sa sveprevazilazećom Stvarnošću. Spoljašnji osmeh se širi svuda unaokolo i pokušava da ispolji Božansko, Večnost, Beskonačnost i Besmrtnost.

Istinski tragalac je onaj ko neprestano želi da raste, sjaji i teče u Srcu Apsolutnog Svevišnjeg. On voli Boga i služi Bogu ne zato što je Bog svemoćan, već zato što je Bog sama dobrota. On voli Boga zato što zna da sam, bez Boga, ne postoji. On služi Boga zato što oseća da bez njega samog Bog ne postoji.

U svakom trenutku istinski tragalac mora da voli Boga i da služi Bogu čistim srcem i bistrim umom. Čisto srce i jasan um treba da ima svaki tragalac, da bi ubrzao svoj unutrašnji napredak i spoljašnji uspeh.

Istinski tragalac nudi Bogu ono što ima i ono što jeste. Ono što ima je neznanje. Ono šta jeste je zahvalno srce. Kad ponudi svoje zahvalno srce, on postaje odabrani instrument Svevišnjeg. Odabrani instrument nekad udovolji Bogu na njegov sopstveni način; a ponekad udovolji Bogu na Božji sopstveni Način. Onda dođe vreme kad se izabrani instrument preobrazi u bezuslovno predani instrument. Bezuslovno predani instrument udovoljava Bogu u svakom trenutku na Božji sopstveni Način.

Postoje dva sveta: svet želja i svet težnje. U svetu težnje postoje stvari koje treba da otkrijemo: božansku ljubav, božansku posvećenost i božanska predanost. Današnja ljudska ljubav je sutrašnja frustracija i preksutrašnje uništenje. Božanska ljubav je današnje prosvetljenje, sutrašnje savršenstvo i preksutrašnje zadovoljstvo, potpuno i savršeno. Ljudska posvećenost nije ništa drugo do nesvesna, neprepoznata vezanost. Božanska posvećenost je svesna, spontana i stalna posvećenost sopstvenoj višoj stvarnosti postojanja. Ljudska predanost je predanost roba, predanost na silu. Božanska predanost je potpuno drugačija. U božanskoj predanosti ono što je konačno, prepoznaje i prihvata beskonačno kao svoje sopstveno. Kap ulazi u okean i postaje sam okean. U božanskoj predanosti naš neprosvetljeni, tamni i nečisti deo ulazi u prosvetljeni i prosvetljujući deo našeg bića. Naš svet neznanja ulazi u naš svet mudrosti, malo „ja“ se stapa sa beskonačnim „Ja“, koje je univerzalna i transcendentalna Svest.

Pre nego što uđemo u svet težnje, mi boravimo u svetu želje. Kad živimo u svetu želje, osećaj veličine nam je vrhunski važan. Čak i nakon što uđemo u život težnje, ponekad u početku preovladava ideja veličine. Ali, stvarna poruka sveta težnje je dobrota. Želja vapi za veličinom. Težnja vapi za dobrotom.

Veličina ima dva nivoa postojanja: viši i niži. Onaj ko je veliki svesno ili nesvesno želi da ostane bar santimetar viši od ostatka sveta. Međutim, onaj ko je dobar, želi da svesno, duševno i posvećeno postane jedno sa svim ljudskim bićima da bi voleo i služio Svevišnjeg u njima. U ovom osećaju jedinstva osviće savršenstvo, a ono što u savršenstvu vlada je Zadovoljstvo Večnosti.

Julije Cezar je izjavio: Veni, vidi, vici: „Dođoh, videh, pobedih“. To je vrh sveta veličine. Ali vrh sveta dobrote je potpuno drugačiji. On dolazi is najvećih dubina srca jedinstva tragaoca i izjavljuje: „Došao sam na svet, voleo sam svet, postao sam jedno sa svetom.“

To izražava stvarno prihvatanje života, a ne odbacivanje života. Istinska duhovnost je prihvatanje života na Zemlji. Istinski tragalac je onaj koji prihvata život, preobražava život i usavršava život kako bi život na Zemlji mogao da postane svesni instrument Boga. Život na Zemlji je neprestana žeđ, neprestana glad. Ova glad je večna glad duše da postane nerazdvoivo jedno sa Najvišim i da onda ispolji to Najviše ovde na Zemlji. Istinska duhovnost zastupa i prihvatanje Boga i prihvatanje života. U istinskoj duhovnosti tragalac prvo pokušava da ostvari Boga, a onda da Ga ispolji u svom sopstvenom životu.

Kad je tragalac pred samim ostvarenjem, on vidi dobrotu iznutra i spolja. Zahvaljujući svojoj dobroti on oseća istinsko i trajno zadovoljstvo. Bogoostvarenje se, međutim, ne može postići preko noći. To nije kao pravljenje instant kafe ili čaja. Istinska duhovnost je spor i postepen proces. Onaj ko ide polako ali sigurno, pobeđuje u unutrašnjoj trci. Tragalac postepeno napreduje iznutra i spolja. U istinskoj duhovnosti takav napredak nudi tragaocu u svakom trenutku osećaj zadovoljstva, a samo to zadovoljstvo može da ga ovekoveči. Na početku svog duhovnog života tragalac pronalazi uspeh. Taj uspeh ga inspiriše; i zato se s njim sprijatelji. Ali taj isti tragalac, kada je uznapredovao, oseća potrebu samo za napretkom; jer je uspeh kratkotrajno iskustvo, dok ga napredak neprestano nosi u večito i uvek prevazilazeće Onostrano.

Voli i služi: pitanja i odgovori

Sledeća pitanja su postavljena u Centru u Nju Džersiju 27. oktobra 1975. nakon predavanja na Univerzitetu Viktorija

Pitanje: Zašto je Bog tako suptilan?

Šri Činmoj: Bog nije suptilan. Stvar je samo u tome da nam trenutno nedostaje moć vida, mi smo slepi. I kad sunce snažno sija, i kad smo smo u snažno osvetljenoj sobi, ako nemamo vid, mi ne vidimo svetlost. A opet, kad imamo moć vida, sve vidimo.

Samo zato što naše srce jedinstva, naše srce koje je potpuno, nerazdvojivo jedno sa Bogom, nije bilo u mogućnosti da uveri naš um da je Bog naš i da je on za nas, mi nismo svesni Njegovog Prisustva. U trenutku kad naše srce uveri naš um da je Bog za nas, tada Bog nije više suptilan. Um je taj koji nas navodi da osećamo da je Bog suptilan, nevidljiv i van našeg domašaja. Upravo zato što koristimo um da vidimo Boga, da dokučimo Boga, da spoznamo Boga, Bog i Bogoostvarenje ostaju daleko. Ako budemo koristili srce, srce koje se poistovećuje i postaje nerazdvojno jedno sa večnom Istinom, Svetlošću i Blaženstvom, tada ćemo otkriti da ne samo da smo potekli od Boga, već i da smo za Boga. Kad jednom postanemo sposobni da boravimo u težećem srcu i postanemo nerazdvojno jedno s njim, Bog neće ostati nevidljiv, suptilan ili nedokučiv. Tada On ne ostaje nepristupačan. On je sama Stvarnost, tu, pred našim očima. Otkrivamo da ono što večno jesmo nije ništa drugo do Sam Bog u procesu savršenog samootkrivanja i samoispoljavanja ovde na Zemlji.

Pitanje: Zašto kroz iluziju, kroz prosvetljenje, kroz vezanost i nevezanost, zašto uvek kažemo da je Bog dobar?

Šri Činmoj: To je zato što se razvijamo. U procesu evolucije, ono što je dobro u skladu sa svetlošću deteta, ne mora izgledati dobro kad dete odraste. Pojedinac se mora prisetiti da je nekad bilo nešto što mu je bilo veoma potrebno i Bog mu je to dao. To je bilo dobro po njegovom standardu ili nivou evolucije, u to vreme. Ali, u jednom trenutku on je shvatio da mu ta stvar ne donosi trajno zadovoljstvo. Trebalo mu je nešto dugotrajnije, nešto što više prosvetljuje, više ispunjuje.

Kad smo u svetu želja, Bog nam ispuni jednu ili dve želje. Tada kažemo da je Bog bio dobar prema nama, zato što nam je ispunio želje. Onda ipak shvatimo da samim zadovoljavanjem naših želja ne postižemo ništa značajno. Ono što je bilo dobro u skladu sa našom prijemčivošću ili svetlošću od juče, ne mora biti dobro danas. Juče je Bog bio dobar jer je ispunjavao naše želje. Danas je Bog dobar, ne zato što ispunjava naše želje, već zato što nam je dao unutrašnji vapaj da ispunimo svoju težnju.

Na kraju, tragalac će doći do toga da oseti da je Bog dobar zato što On Sam deluje u njemu; Sam Bog ima iskustvo u njemu i pomoću njega. Ranije nije shvatao stvari na taj način. Tada je obično osećao da je nešto uradio i da mu je Bog podario rezultat. Međutim, kad postigne određeni unutrašnji napredak, dolazi do spoznaje da on nije ništa radio, nego je Sam Bog bio taj koji je delovao u njemu i pomoću njega. Boj je bio izvršilac, Bog je bio delo i Bog je bio rezultat. Sam tragalac je naprosto postao instrument.

Pitanje: U svetu ima mnogo bolesti i tuge. Koji je najbolji način da način tražimo duhovno isceljenje?

Šri Činmoj: Najbolji način da se traga za duhovnim isceljenjem je da svakog dana, bar na sekunda, ponudimo zahvalnost Svevišnjem Iscelitelju. Kad smo zahvalni Njemu za ono što imamo i ono što trenutno jesmo, naše srce težnje i posvećenosti se širi. To znači da raste naša prijemčivost. Kad prijemčivost raste, Božija Svetlost, koja sve leči, može da uđe u nas u ogromnoj količini. Zahvalno srce je mesto gde Božija Svetlost može trajno da prebiva.

Bolest je svuda oko nas. Kako možemo da je izlečimo? Možemo da je izlečimo samo pomoću našeg srca zahvalnosti. Moramo da ponudimo svoju zahvalnost Apsolutnom Svevišnjem što nam je dao iskreni vapaj da lečimo patnje čovečanstva. Postoje mnogi kojima nije stalo da izleče bolesti, bilo u sebi bilo u svetu. Postoje milioni i milijarde ljudi na svetu, ali koliko njih vapi da izleči patnje i bolesti čovečanstva? Malo njih. Ali upravo zato što smo tragaoci, mi vapimo i pokušavamo da izlečimo vekovne bolesti i patnje čovečanstva. Pa ko nam je dao ovu dobru volju, težnju, taj unutrašnji vapaj? Sam Bog. Zato je naša obaveza da Mu ponudimo svoju zahvalnost. Postoje mnogi oko nas, naši prijatelji, rođaci, komšije, poznanici, koji se ne mole Bogu ili ne meditiraju na Boga. Ali mi to radimo. I ko nam je dao ovu sposobnost? Sam Bog. Dakle, ako u svakom trenutku možemo da ponudimo svoju zahvalnost Bogu, onda će prijemčivost našeg srca rasti. A u našoj prijemčivosti je sva snaga, sva svetlost, sva moć za izlečenje patnji čovečanstva.

Pitanje: Kako da iznesemo zahvalnost na površinu?

Šri Činmoj: Zahvalnost možemo da iznesemo na površinu pomoću neprestanog unutrašnjeg vapaja. Mi vapimo spolja kada su nam očajnički potrebni ime, slava, spoljašnje sposobnosti, uspeh i slično. Ali, kad vapimo iznutra, trebalo bi da osećamo da vapimo samo da bismo udovoljili Bogu i ispunili Ga na Njegov sopstveni Način. Spoljašnji vapaj je za naše sopstveno ispunjenje, na naš sopstveni način. Unutrašnji vapaj je za Božje ispunjenje na Božji sopstveni Način. Ako postoji neprestan unutrašnji vapaj, to znači da pokušavamo da ugodimo Bogu, da udovoljimo Bogu i da ispunimo Boga na Božji sopstveni Način. Ako smo u stanju da vapimo iznutra, u tišini, onda se naša zahvalnost uvećava, zato što je taj unutrašnji vapaj dom zahvalnosti, a u domu zahvalnosti je Bog.

Pitanje: Ako meditiram na osećaj „Ja jesam“, da li će mi to doneti spoznaju?

Šri Činmoj: Naravno da je može doneti. Ali, kad kažeš: „Ja jesam“, treba da znaš da li meditiraš na univerzalno „Ja“ ili na pojedinačno „ja“, koje predstavlja ograničeno ljudsko biće. Ako meditiraš na individualno ljudsko biće, to te nikad neće odvesti do Bogoostvarenja. Ali ako meditiraš ili se koncentrišeš na univerzalno „Ja“, koje ti predstavljaš i koje ti iznutra jesi, onda će ti to sigurno pomoći da spoznaš Boga.

Moraš da budeš svestan šta radiš kad izgovoriš „Ja jesam“. Kada je Hrist rekao: „Ja i moj Otac smo jedno“, to što je izražavao bilo je univerzalno jedinstvo, transcendentalno jedinstvo sa Večnim Ocem. Obična ljudska bića to ne mogu da urade. Obično ljudsko biće savršeno dobro zna koliko neznanja ima u sebi i s koliko neznanja se poistovećuje. U ovom trenutku kaže: „Bog i ja smo jedno“. U sledećem trenutku, čim mu se želje ne ispune, odmah kaže: „Kako da budemo jedno kad mi On ne udovoljava? Kakvo je to prijateljstvo on uspostavio sa mnom, ili sam ja uspostavio s njim?“ Tada takozvano jedinstvo nestaje.

Pitanje: Koji nivo komunikacije smatraš najuspešnijim, s obzirom na situaciju u svetu?

Šri Činmoj: Moj rad u Ujedinjenim nacijama obezbeđuje najplodnije mogućnosti za komunikaciju širom sveta. Ja prizivam dušu Ujedinjenih nacija, i kad pred sobom jasno vidim dušu, ja komuniciram sa njom. I svaki zaposleni, bez obzira koliko je sposoban da služi u Ujedinjenim nacijama, ima unutrašnju vezu sa dušom Ujedinjenih nacija. Zato, kad ja prizovem prisustvo duše Ujedinjenih nacija, ja nastojim da iznesem na površinu težnju tragalaca koji me okružuju. Tada je moja uloga završena. Duša Ujedinjenih nacija snabdeće tragaoce ogromnom količinom Mira, Svetlosti i Blaženstva, i svako će nešto dobiti, u zavisnosti od sopstvenog kapaciteta, naravno. Kad meditiram sa tragaocima u Ujedinjenim nacijama i na drugim mestima, ja nastojim da iznesem na površinu njihovu revnost da primaju. Onda iznesem na površinu njihovu dušu, koja ima sposobnost da daje. Duša ima, a tragaocu treba. Kad mogu da iznesem na površinu i davaoca i primaoca, osećam da sam obavio svoj posao.

Pitanje: Kako to da je na celom svetu ima veoma malo duhovnih tragalaca? I kako to da će možda samo nekolicina njih ikad videti Boga?

Šri Činmoj: Svi će videti Boga pre ili kasnije. To svi moraju. Bog nikad neće biti zadovoljan sve dok Ga svaki pojedinac ne spozna. To je Njegova Volja. Ali to je dug, naporan proces. Danas neko postane savršen, sutra neko drugi postane savršen, a prekosutra treća osoba postane savršena. Božiju Kosmičku Igru moraju svi svesno da odigraju. I u toj Kosmičkoj Igri svi moraju da postanu savršeni. Božija Igra neće biti završena sve dok svi ne postanu savršeni. Ne možemo reći da nismo i sposobni da završimo Igru samo zato što je to teško.

Dete iz obdaništa će, naravno, smatrati da je nemoguće da odmah syekne master diplomu. Biće mu možda potrebno dvadeset, dvadeset dve, dvadeset četiri godine, ali jednog dana će doći do diplome. Svi mi ovde smo tragaoci. Čak su i oni koji uživaju u zadovoljstvima neznanja, ako imaju iskrenu veru u Boga, tragaoci na svoj način. Nisu tragaoci samo oni koji se mole Bogu i meditiraju na Boga, već i oni koji imaju veru u Boga. Ako neko ima veru da Bog može nešto da učini za njega, iako On to trenutno ne čini, ta osoba je tragalac. Sama činjenica da neko ima veru u Boga je znak da je ta osoba prihvatila Boga. Vremenom, takvi aspiranti će postati kao mi. Osetiće da puka vera nije dovoljna, da moraju svesno da pokušaju da ispolje svoju veru, koja je trenutno vizija, i da je preobraze u stvarnost. Kad steknu tu vrstu unutrašnjeg osećaja, oni postanu svesni tragaoci.

Kad postanemo svesni tragaoci, posvećeni tragaoci, bezuslovni tragaoci, mi ubrzavamo svoj duhovni napredak. Ostvarenje Boga ne ostaje nedostižno. Ali, moramo da počnemo. Pre nego što nešto započnemo, to nam možda izgleda teško. A kad jednom nešto počnemo, treba da znamo da to neće više ostati teško. Ako danas započnemo nešto da radimo nesvesno, sutra nećemo znati da li smo u stvari počeli i nakon nekog vremena možda ćemo potpuno zaboraviti na to. Ali, ako se danas budemo molili Bogu duševno i svesno, i sutra opet to uradimo svesno i duševno, i ako tako nastavimo, to nam neće ostati teško.

Pitanje: Kako znamo šta Bog želi od nas da ispoljavamo i kako da steknemo te osobine ili te stvari?

Šri Činmoj: Mi ne moramo da znamo. Jedino moramo svakog dana da se molimo Bogu: „O Voljeni Svevišnji, ispolji Sebe u meni i pomoću mene. Ja ne znam i nema potrebe da znam šta Ti želiš od mene. Moja žarka želja, moja žarka težnja, je da Ti ispoljiš Sebe u meni i pomoću mene, da me Ti učiniš bezuslovnim Zaljubljenikom u Boga i Svojim instrumentom“.

Mi ne moramo ništa da znamo. Samo moramo iskreno da vapimo Bogu da ispolji Sebe u nama i pomoću nas. Ako postanemo bezuslovni instrumenti, šta će Bog učiniti? On će ispuniti Sebe u nama i pomoću nas na Svoj sopstveni Način. Dakle, hajde da ne izražavamo svoju želju da ispoljimo Boga tako što ćemo tražiti: „Bože, reci mi šta Ti želiš da uradim. Onda ću moći da ti udovoljim“, već tako što ćemo reći: „Bože, Ti uradi ono što želiš da uradiš u meni i pomoću mene“.

Istina je: ako imaš Mir ili Svetlost, možeš da ispoljiš Boga. Međutim, umesto da se moliš za te božanske osobine, bolje je da se moliš Bogu da ti da ono šta On smatra da ti je najviše potrebno za tvoju unutrašnju evoluciju i za Njegovo ispunjenje. Dobro je osećati sledeće: „Bože, ako ne želiš da budem tvoj Savršeni instrument, nema veze. Neko drugi će biti, ako je to Tvoja Volja. Ako želiš da učiniš mog najvećeg neprijatelja Svojim savršenim instrumentom, učini to. Ja samo želim da Ti budeš ispunjen na Tvoj sopstveni Način“. Ako Bogu možeš iskreno da uputiš takvu molitvu, onda su tvoji problemi rešeni.

Pitanje: U toku meditacije i molitve, neki ljudi se koncentrišu na neke predmete na oltaru, kao na fotografije ili neke druge stvari. Da li je pametno od njih što se drže tih objekata ili im je pametnije da mediitiraju na nešto što nema oblik, što ne mogu da videti?

Šri Činmoj: Kad meditiraju na nešto, oni ne obožavaju taj predmet kao Boga. Ta stvar ih samo inspiriše. Gledam sveću i vidim plamen, ali ne smatram da je plamen Bog. Shvatam da je plamen izvor inspiracije. Ovaj plamen me inspiriše i uvećava moju težnju da zaronim dublje. Kad mogu da zaronim duboko, onda ću jednog dana ostvariti Boga i videću se s Njim licem u lice. Pa, ako mi nešto pomaže da zaronim duboko unutra, onda ću prihvatiti takvu pomoć.

Pitanje: Kad jednom ipak spoznamo Boga, da li će sve te stvari nestati?

Šri Činmoj: One će nestati. Tada neće ostati nikakva spoljašnja forma. Postaćemo jedno sa Bezobličnim. U početku, međutim, neophodno je da Bogu pristupamo kroz oblik. U početku, dete čita naglas. Ako ne čita naglas, oseća kao da uopšte ne čita. Mora da uveri roditelje, mora da uveri sebe, da čita reči. Ali kad dete odraste, ono čita u sebi. Do tada, ono i njegovi roditelji znaju da ono stvarno ume da čita, pa spoljašnji oblik može da nestane. Ovakvi spoljašnji oblici su od vrhunskog značaja u toku pripremnih faza tragaoca. Oni će potom otići jer više neće biti potrebni.

Mogu da držim cvet pred sobom dok meditiram. Cvet nije Bog, mada unutar cveta jeste Bog. Ali, cvet me inspiriše. Nudi mi čistotu. Možda ću upaliti i štapić. Sam mirisni štapić nije za mene Bog, ali mi pruža osećaj čistote i pomaže mi u mom duhovnom napretku. Šta god da me inspiriše, upotrebiću da bih povećao svoju inspiraciju i svoju težnju, bila to nečija fotografija ili sveća ili cvet, jer kad se moja inspiracija i težnja povećaju, ja osećam da sam načinio još jedan korak prema Bogoostvarenju; osećam da se približavam svom cilju. Ali, sama sveća ili slika nisu predmet mog obožavanja.

Deo IV - Pitanja i odgovori o sreći

GVR 21-34. Sledeća pitanja o sreći su postavljena u Centru u Nju Džersiju 17.februara 1976.

Pitanje: Da li je bolje biti iskreno tužan ili lažno srećan?

Šri Činmoj: Kao prvo, uvek je bolje biti iskreno srećan. Zašto bismo pružali priliku nesreći? Hajde da budemo srećni. To je cilj. Zašto bismo morali da budemo čak i lažno srećni? Hajde da čekamo na sreću, da vapimo za njom. Ako ne dobijemo čistu, bistru vodu za piće kad smo žedni, mi ne pijemo prljavu vodu, već sačekamo na čistu. Tražimo svuda unaokolo dok ne dobijemo bistru čistu, bistru vodu.

Ako si iskreno nesrećan, upotrebi protivotrov. Više vapi iznutra. Budi duhovniji. Uvećaj svoj unutrašnji vapaj. Onda će tvoja nesreća biti prosvetljena. Tvoj unutrašnji vapaj će učiniti da tvoja nesreća nestane. Ali, nemoj se držati lažne sreće. Ona će biti raskrinkana, poput lažne novčanice. Čak ćeš je ti sam razotkriti. Opet, ako si stvarno srećan, ako pokažeš svoju sreću drugima, oni će samo biti ljubomorni. Ako si dovoljno srećan da danas ostvariš Boga, iako drugi znaju da će imati velike koristi od tvog ostvarenja, ipak će biti ljubomorni. Drugima nije stalo do tvoje sreće.

Najbolje je uvek biti srećan, ali se ne razmetati srećom. Ako ne možeš da postigneš pravu sreću, pokušaj da upotrebiš lek, a to je unutrašnji vapaj. To je najbolje. Umesto da postaneš neiskren, najbolje je da odmah uzmeš lek.

Pitanje: U čemu leži istinska sreća?

Šri Činmoj: Istinska sreća leži u samodavanju Svevišnjem u tebi, samo tu; nema drugog mesta. Neprestano samodavanje Svevišnjem u tebi će ti doneti sreću.

Pitanje: Šta je sreća duše?

Šri Činmoj: Neprestano jedinstvo sa Apsolutnim Svevišnjim. Duša je uspostavila neprestano, nerazdvojno jedinstvo sa Svevišnjim, u Svevišnjem. To je sreća duše.

Pitanje: Koja je razlika između sreće, radosti i blaženstva?

Šri Činmoj: Kad osećate radost, radost je u središnjem biću, u samom srcu. Kad ste stvarno radosni, ta radost obično sa krajnjim pouzdanjem boravi u srcu. Unutrašnja radost znači unutrašnju sigurnost. Ali ako ste srećni, to može biti na mnogo nižem nivou svesti, na fizičkom nivou, na vitalnom nivou ili na mentalnom nivou. Sreća je kao ptica koja jedino može da raširi svoja krila. Radost je ptica koja može da poleti iz srca. Radost je viša od sreće. Blaženstvo je mnogo više, mnogo nadmoćnije, od radosti. Ono je beskrajno više i od radosti i od sreće. Tu nema poređenja. Ako možete da doživite Blaženstvo, postajete besmrtni. To je nešto sa daleko višeg nivoa svesti.

Pitanje: Kako možemo da osećamo sreću kad te razočaramo?

Šri Činmoj: Nemojte me razočarati. Odgovor je u samom pitanju. Ti znaš, ako me razočaraš, da nećeš biti srećan. Onda je najbolje da me ne razočaraš. Kad me razočaraš, ono stvarno u tebi će uvek patiti, dok će samo ono što je lažno moći da bude srećno.

Pitanje: Kako da shvatimo da nas samo Božja Volja može učiniti srećnim?

Šri Činmoj: Samo pogledaj šta se dešava kad sprovodiš svoju volju. Sve je sama frustracija. Kad ispunjavaš Božiju Volju, dobijaš samo radost. Svi ste vi ovo iskusili više puta, tako da imate dokaz za to. Kad ste ispunjavali samo svoje sopstvene želje ili postigli nešto na svoj način, da li ste zaista bili zadovoljni? Odmah ćete reći da niste. Ali, Božja Volja će vam sasvim sigurno pružiti zadovoljstvo.

Pitanje: Kad se osećamo nesrećno, da li je to zbog toga što ne slušamo Unutrašnjeg Pilota ili zato Svevišnji ima iskustvo kroz nas?

Šri Činmoj: Svevišnji nema nepotrebna iskustva. To je samo zbog toga što si ti pao sa svoje najviše visine. Ponekad Svevišnji možda poželi da pomoću tebe ima iskustvo nesreće, ali samo u retkim prilikama. Ljudi, ako se osećate nesrećno svakog dana, to nije zato što Svevišnji želi da ima to iskustvo. U vašem životu, dostigli ste neku visinu, pa onda padnete. Svakog dana, svakog sata, padate sa svoje sopstvene visine stvarnosti. Ne radi se o tome da Bog nema drugog posla osim da doživljava nesreću u vama i pomoću vas. Vaša svest opadne, i zato ste nesrećni. Samo će u retkim prilikama Bog namerno doživeti nesreću u vama i pomoću vas.

Pitanje: Kako da ostanemo srećni i pored prepreka?

Šri Činmoj Napredujte. Da li ćete odustati od trke samo zato što postoje neke prepreke? Između vas i cilja je nekoliko prepreka, ali vi ih morate prevazići. Ako kažete: „Ne želim da prevazilazim prepreke, ali želim da stignem do cilja“, kako to mislite da postignete? Ako ste tek na startu, morate biti spremni da se susretnete sa poteškoćama. Kad morate da prevaziđete neku tešku prepreku, tada se vidi da li stvarno želite da stignete do cilja.

To u stvari nije nikakav test; ali ako ne nailazite na prepreke, nećete ni ceniti cilj. Kada bi Bog sada došao i stao pred vas, vi Ga ne biste cenili; niko Ga ne bi cenio. Da biste Ga cenili, morate da radite i da se trudite za Njega. Bog može odmah doći i podariti vam ostvarenje, ali vi ne biste znali da ga cenite na odgovarajući način. Jedan veliki duhovni Učitelj je imao nećaka koji ga je služio na sve moguće načine. Kad je on tom svom nećaku dao trunku svog sopstvenog ostvarenja, nećak je odmah rekao: „Ti i ja smo postali jedno u duhovnoj visini“. On je osetio da više nema potrebe da služi svog Gurua. I kod tebe je isto tako: ako nisi spreman, nećeš ceniti Boga. Cilj je Bog. Moraš da se iznutra potpuno pripremiš. Ono što ja zovem pripremom u stvarnom duhovnom smislu, vaš obični um će nazvati preprekom.

Pitanje: Da li je moguće da doživljavamo sreću na duhovnom nivou dok smo nesrećni da fizičkom nivou?

Šri Činmoj: Na fizičkom nivou da, na mentalnom nivou ne. Recimo da imate vrlo jaku glavobolju ili prehladu. Ako budete dobro meditirali, vi ćete u stvari doživeti unutrašnju radost, dok ćete na spoljašnjem nivou možda još uvek imati glavobolju. Ako je vaša sreća vrlo snažna i moćna, ona može otkloniti fizičku bolest ili otkloniti osećaj nesreće koju ta bolest uzrokuje na spoljašnjem nivou. Sa druge strane, fizička bolest se može preobraziti u samu sreću ako ste srećni u unutrašnjem svetu. Ako ste veoma snažni, bićete sposobni da preobrazite taj fizički jad.

Pitanje: Da li moja unutrašnja radost može da pomogne mojoj porodici, na primer mom suprugu?

Šri Činmoj: To je sasvim moguće. Sve je božanski ili nebožanski zarazno. Ne samo da tuga i depresija drugih utiču na nas, već i nihova sreća može ući u nas. To nije samo moguće, već je i neizbežno. Ako boravite sa lošom osobom, njena pokvarenost je zarazna. Ako boravite sa dobrom osobom, njena dobrota je zarazna. Zašto svaka ptica svome jatu leti? Zato što svesno pomažu jedna drugoj. Tvoj suprug ne sledi duhovnu stazu, ali samo tvojo prisustvo će mu priuštiti radost u vrlo maloj meri. Ako si ti srećna, onda jednom i on može postati srećan. Ali, ako se on bude trudio i vapio,onda će i on brže postati srećan.

Ponekad neki od vas dođu ovde vrlo nesrećni. Ali, kad uđete u društvo svoje duhovne braće i sestara i meditirate sa mnom u svom duhovnom domu, postanete srećni. Mi se trudimo da stvorimo duhovnu atmosferu i iz te atmosfere stičete sreću. Ti nisi bila srećna, ali neki pojedinci jesu. Družeći se s njima si se zarazila srećom, kao zaraznom bolešću.

Pitanje: Kad se osećamo nesrećno, da li je efikasnije da se molimo za mir uma ili za radost?

Šri Činmoj: Ako si nesrećan, onda se moli Svevišnjem da budeš srećan. Ako si uznemiren, onda se moli za mir uma. Ako te boli noga, nećeš se moliti Bogu da ti izleči glavu. Tvoja glava je u redu, pa se moliš Bogu da ti izleči nogu. A ovde je tvoja bolest to što se osećaš nesrećno. Da bi to izlečio, potrebna ti je sreća. Istina je da u miru uma prebiva sreća; ali mir uma spada u drugu kategoriju. Kad je celo tvoje biće nemirno, kad ne možeš da meditiraš ni na trenutak, kad si prepun briga, zebnji i negativnih osobina, onda ti je potreban mir uma. Ako imaš stvarni mir uma, onda će, prirodno, i sreća biti prisutna.

Treba da znaš šta te najviše boli i da se onda prvo pobrineš za to mesto. Tek posle toga možeš da pregledaš celo svoje biće. Ako te boli prst, prvo se pobrini za prst. Posle možeš da vežbaš da bi da poboljšao stanje celog tela. Ako je celo tvoje telo u savršenom stanju, neće te boleti prst. Ali, ako patiš na nekom određenom mestu, potrudi se da tu primeniš lek.

Pitanje: Često se ne osećam se srećno kad se ujutro probudim.

Šri Činmoj: Kad se probudiš nekoliko minuta, četiri ili pet minuta, nemoj da ustaješ; samo meditiraj u krevetu. Pre nego što ustaneš iz kreveta, uvek je poželjno da nekoliko munuta razmišljaš o Svevišnjem. Onda ustani i obavi pravu meditaciju. Ali, treba da se postaraš da ustaneš za tri ili četiri minuta. U suprotnom, samo ćeš ponovo zaspati i reći da si meditirao dva sata.

Pitanje: Da li će spoljašnja sreća doprineti duhovnom napretku?

Šri Činmoj: Ako ste srećni, to u izvesnoj meri pomaže. Ako ste nesrećni, nećete uopšte napredovati. Naprotiv, koračaćete unazad. Stvarna spoljašnja sreća nije samozavaravanje. Ona se ne nalazi u traćenju vremena i prepuštanju životu uživanja. Stvarna spoljašnja sreća je nešto potpuno drugo. Ona dolazi od unutrašnje radosti i unutrašnjeg zadovoljstva.

Pitanje: Ponekad kad sam srećan želim da podelim svoju sreću sa drugima i da im pomognem da budu srećni. Da li je to moguće?

Šri Činmoj: Naravno. Ako si srećan, podeli sreću sa svojim milim i dragim. Ali prvo proveri da li su prijemčivi, da li žele da nešto dobiju od tebe. Zbog ljubomore ili zlobnih razloga možda neće želeti da prihvate tvoju sreću. Onda je to samo trošenje vremena. I ako vidiš da se neko stvarno neprijateljski ponaša prema tebi ili da nema nikakvu unutrašnju naklonost prema tebi, beskorisno je pokušavati da podeliš sreću sa tom osobom. Deli je, ali samo ako su ostali prijemčivi. Ako nisu, samo uzalud trošiš svoje unutrašnje bogatstvo. Neće biti nikakve koristi za njih, a ti ćeš potrošiti nešto od svoje sopstvene sreće. Kad se sreća primi, svetlost i znanje se uvećaju. Kad se ne primi, ništa se ne postiže.

Deo V - Opšta pitanja i odgovori

Pitanje: Guru, ponekad kad te dugo ne vidim i sednem da meditiram na tvoju fotografiju, osećam blokadu koja mi ne dopušta da osetim kako se tvoja ljubav i brižnost ulivaju u mene. Osetim da si se razočarao u mene i da za to imaš razlog.

Šri Činmoj: Savršenstvo je vrlo dobro i to je nešto što ja duboko vrednujem. Ti, međutim, pridaješ veći značaj nego što treba jednom savršenstvu koje je izvan tvojih mogućnosti. Ti vidiš da možda imaš malo nečistote, malo ljubomore i obeshrabriš se. Ali, moraš da znaš da je potpuno savršenstvo trenutno van tvog domašaja. To ide ovako. Dete nauči A, B i C u jednom danu. Međutim, van njegovih sposobnosti je da nauči sve od A do Z u jednom danu. Ako pokuša, možda će savladati deo sa A, B i C, ali ostalo neće imati smisla. Što se tebe tiče, pokušavaš da se na silu dokopaš nečeg što smatraš savršenstvom, ali to savršenstvo je dvadeset koraka ispred tebe. Već si prešao veliku razdaljinu i vidiš cilj pred sobom. I zato pomisliš da si sposoban da ga odjednom dosegneš. Ali, kao i kod trkača koji se približava cilju, postoji ograničena brzina kojom možeš da se krećeš. Kao trkač, moraš da paziš da ne padneš pred samim ciljem.

Ta blokada koju vidiš ne dolazi od mene i ne dolazi od tebe. To je neprijateljski napad koji želi da te odvede iz mog života i da te odvoji od moje ljubavi i svetlosti. Takve sile žele da te učine nesrećnim. Ti postaviš neki standard i kažeš da je nešto savršeno samo ako se uradi na taj i taj način. Nije, međutim, dobro da dozvoliš svom umu da računa tvoj napredak ili da oblikuje tvoj cilj. Tvoj um kaže: ako budeš imao ovo iskustvo, onda ćeš ga zvati svetlošću, a ako budeš imao neko drugačije iskustvo, onda ćeš ga zvati mirom ili moći. Ali, sama svetlost je moć. Mir je moć. Da imaš stvarni mir, onda bi mogli da bace atomsku bombu pred tebe i ti je ne bi čula. Ta vrsta mira je svakako moć. U svakoj stvari se može naći sve. Zato ne pokušavaj da sve postaviš na neko mesto ili da ga nazoveš nekim imenom. Ne pokušavaj da pridaješ stvarnosti određeni oblik ili formu. Nemoj čekati da se um uveri, nemoj čekati da um izmeri tvoj napredak ili tvoj cilj. Svevišnji će ti prikazati stvarnost u skladu sa Njegovom Voljom.

Postoje različiti načini da se postigne pogodak u toku igre. U fudbalu možeš da koristiš levu ili desnu nogu, ili glavu. Moraš da prepustiš Bogu da odluči da li ćeš upotrebiti desnu ili levu nogu, ili glavu. Pre nego što naciljaš, prizovi Prisustvo Svevišnjeg Oka. Onda se neće pojaviti mentalni osećaj za savršenstvo. Um tada neće reći: „Samo ako uradiš ovo, ili iskusiš ono, postižeš savršenstvo“.

Moraš da dopustiš Božijoj Milosti da te odvede do cilja. Pridaj svu važnost Samilosti i Milosti Svevišnjeg. Ako ne budeš pokušavala da oblikuješ svoj cilj ili da meriš udaljenost koja je pred tobom i ako dozvoliš Svevišnjem da deluje u tebi i pomoću tebe, onda će se tvoj cilj i tvoja duša ubrzo sastati. Milost Svevišnjeg će biti u stanju da deluje u tebi i Milost Svevišnjeg će postići sve za tebe.

Pitanje: Mada sam siguran da je ovo staza za mene i da dobijam intenzivan osećaj radosti u svom srcu zbog posvećenosti tebi, ponekad osećam snažnu čežnju za tihim, monaškim životom. Otkud dolazi ta čežnja i, ako ima negativno poreklo, kako da je najlakše prevaziđem?

Šri Činmoj: U tvom slučaju, ova čežnja za monaškim životom dolazi iz ljubomornog, varljivog vitala, ne iz frustriranog vitala, ne, već iz varljivog vitala. Sada tvoje srce dobija ogromnu radost zbog tvog posvećenog nesebičnog služenja u našem Centru jer radiš vrlo, vrlo naporno da mi udovoljiš. Pošto tvoje srce stiče takvu radost, tvoj vital je ljubomoran i pokušava da te ubedi da negde postoji mnogo više radosti. On ti govori da moraš da odeš u pećinu na Himalajima da bi meditirao i ostvario Boga. To jeste drevna staza. Nekad to jeste bila tvoja staza, ali to nije tvoja staza danas. To nije neophodno, nije ispravno danas.

Da su asketizam i samoodricanje staza do ostvarenja, trebalo bi sebi da odsečeš ruke, onda nos, pa uši i noge. Trebao bi da sebi odsecaš jedan po jedan ekstremitet da bi ostvario Boga. Onda bismo mi rekli: „On je postigao pravo samoodricanje“. Isto je tako i sa starom vrstom monaškog života. Ako odeš i sedneš u pećinu na Himalajima, nemoj misliti da će ostvarenje čekati na tebe kao zrelo voće za kojim samo treba da posegneš i pojedeš ga. Ne. To danas više nije moguće.

Možda bi, ako neko živi vrlo materijalan život, kao oni ljudi što govore: „Jedi, pij i veseli se!“, pa onda poželi da nešto promeni, moglo biti dobro da oni vode monaški život vrlo kratko vreme. Ali to je sve. Mora se održavati ravnoteža. Čovek ne mora da sagradi Tadž Mahal da bi svakodnevno meditirao, ali nije potrebno ni da se ode u pećinu. U današnje vreme bi trebalo da živimo u malom stanu ili kući, veoma jednostavno, ali ne asketski.

Znači, to što doživljavaš je samo tvoj vital koji pokušava da te odvuče sa staze koju si izabrao jer je ljubomoran na napredak tvog srca. To svuda vidimo. Otac je ljubomoran na napredak sina. Prvo otac podučava sina. Ali, nakon nekoliko godina sin ode na fakultet i diplomira. Tada on može da dostigne i oca. Tako i ti moraš da promeniš učitelja. Sve do sada, bio si veoma posvećen učenik svog uma i vitala, a oni su sad ljubomorni na radost tvog srca. Moraš da im kažeš da postanu jedno sa srcem, ili ti više neće biti potrebni. Sve moraš da koristiš na božanski način. Umesto da koristiš noge da nekog šutneš, hodaj pet milja da pomogneš toj osobi na neki način. Umesto da nekog ošamariš, pomiluj ga, i slično. Prisili druge delove svog bića da postanu jedno sa tvojim srcem i uđi u ogromnu radost zbog prihvatanja naše staze.

Pitanje: Ako čeznemo da postignemo Nirvanu, znači potpuno poništenje postojanja duše, umesto da težimo za ispoljavanjem Božanskog na Zemlji, da li je i to stav obmanjujućeg vitala?

Šri Činmoj: Postoje različiti pristupi. Neki pojedinci napreduju malo-pomalo. U svakoj fazi oni pokušavaju da otelotvore ili da ispolje na spoljašnjem, materijalnom nivou, ono što su iznutra stekli ili postigli. Oni slede propisani put, korak po korak. Drugi pokušavaju da dostignu Cilj bez napora. Takvi naročito ne vole aspekt služenja čovečanstvu na Zemlji. Oni ne vole stazu, njima je stalo samo do Cilja.

U tvom slučaju, ti slediš našu stazu već nekoliko godina i postepeno si napredovao. Kad slediš našu stazu i donekle uznapreduješ, neprijateljske sile, čak i božanstva, spuste Cilj tačno pred tebe. To je, recimo, neka vrsta iskušenja. To je kao kad roditelj prinese igračku koja je visoko, skoro pod plafonom, detetu pred oči. Kad dete posegne za njom, roditelj je skloni, misleći da je dete neće ceniti. Ali, dođe dan kad dete odraste i uzme merdevine koje dosežu do plafona i tada je u stanju da samo dođe do igračke.

Treba da razumeš ovu vrstu iskušenja na tri nivoa: vitalnom, mentalnom i psihičkom. Treba da znaš razliku između tvorevina vitala, uma i srca. Iskušenje je vitalna obmana. Iskušenje u umu je iluzija. Ali iskušenje u u srcu je, na kraju krajeva, prosvetljenje jer srce vidi kroz iluziju i fantaziju uma i predviđa samo Stvarnost. Srce će samo osećati zahvalnost Svevišnjem što je mu je prineo Cilj bez ikakvog njegovog napora. Srce će reći: „Svevišnji, hvala Ti što si mi, iz Svoje beskrajne Samilosti i Brižnosti, dao viziju mog Cilja“.

Šta možeš da uradiš kad je Cilj tik pred tobom? Možeš da pokušaš da ga zgrabiš, to je ljudska reakcija. Božanska reakcija je da budeš spreman da ispiješ Nektar, ali da čekaš na Božiji odabrani Čas. U Božijem odabranom Času, iluzija uma i obmana vitala moraju da nestanu. Tada će srce znati da mu je Cilj ponudio Sam Svevišnji.

Kad imaš viziju Nirvane u svom umu, u svemu imaš mentalno ushićenje. Možda ćeš reći: „O, tako je božansko! Sve je ispunjeno takvim mirom, svetlošću i blaženstvom i sve će mi biti na raspolaganju“. Ali, sa srcem je drugačija priča, nema mentalne fantazije u srcu. U srcu ne razmišljaš, samo izrasteš u Cilj. Ne razmišljaš o Cilju, samo učiniš ono što je potrebno da nešto postigneš bez gledanja i premeravanja koliko još treba da ideš. Jer, ti da znaš da je Cilj uvek u tebi. Tako da kada ti dođe vizija Cilja, zaboravi na um i na vital. Odmah promeni učitelje i idi srcu.

Pitanje: Guru, želeo bih da podelim sa tobom jedno iskustvo koje sam imao pre nekoliko nedelja. Kupao sam se u reci pored moje kuće kad je neki glas pozvao moje ime. Kad sam pogledao odakle dolazi glas, neka osoba koja je izgledala kao Hrist se ukazala u mom umu. Moje srce je iskazalo dobrodošlicu viziji tako što je reklo: „Brate Isuse, nisi mi potreban, tvoj brat Činmoj je moj Učitelj“. I tada se figura u mom umu pretvorila u crnu pticu grabljivicu i odletela iz mog uma uz kreštanje.

Šri Činmoj: To je bio neprijateljski napad. To što se vizija promenila u crnu pticu je dokaz. Ono što se pojavilo nije bio Hrist, već neprijateljska sila koja je preuzela obličje Hrista. Tvoja težnja te je zaštitila i navela da kažeš da imaš drugog Učitelja. Da je to bio moj brat Isus, stvarni Hrist, kad si mu rekao da ti nije potrebna njegova pomoć pošto je Činmoj tvoj Učitelj, on bi te blagoslovio i nasmešio ti se, zbog njegovog jedinstva sa mnom.

Ovo se takođe može posmatrati i u drugačijem svetlu, kao provera. Iako ja nikada ne proveravam svoje učenike, ovo se može videti kao provera iskrenosti, snage i vere u svog sopstvenog Učitelja. Konkretno, u tvom slučaju, to nije bila provera, ali tvoja vera i iskrenost su izašle na površinu time što si odbacio pomoć određenog Učitelja zato što već imaš svog. Ponavljam: pravi Hrist, zahvaljujući njegovom nerazdvojnom jedinstvu sa mnom, blagoslovio bi te zbog tvoje iskrenosti i vere u mene.

Iskustvo otklanja sumnju. Šri Ramakrišna je na samrtnoj postelji morao da uveri Vivekanandu i da pročisti njegov sumnjičavi um. Rekao je: „Onaj koji je je Rama, onaj koji je Krišna, u jednom obliku je Ramakrišna“. Vivekananda je gorko plakao, ali njegove sumnje su bile otklonjene. To je bila provera. Ja ne proveravam. Ja nastojim da u tišini inspirišem i iznesem na površinu dušu. U tvom slučaju, duša je bila na površini i bila je u stanju da se snađe u ovom iskustvu.

Pitanje: Guru, ja sam takođe video Hrista, punog ljubavi, svetlosti i samilosti. Takođe sam i dobio poruku od Njega. Da li je to istina ili je to neka iluzija? Je li se tu umešao moj ego? Nakon tog iskustva sam napisao pesmu.

Šri Činmoj: Da. U tvom slučaju je to istina. On je došao da te ispuni svojom ljubavlju i svetlošću. On nije nestao zbog tvog ega. Otišao je jer je njegov zadak bio obavljen. Da je ostao duže, tvoj um bi počeo da govori: „Ovo nisu njegove oči, ovo nisu njegove uši. To nije boja njegove kose“.

To iskustvo se dogodilo zato što si koncentrisao svoju posvećenost na sliku Hrista koju imaš u svojoj sobi. A može biti da umetnik koji ju je naslikao nikad nije video Hrista! Ovo sam rekao kao šalu, ali je to vrlo ozbiljno.

Pitanje: Da li postoji zlo ili je to sve u našem umu?

Šri Činmoj: Prvo moramo da znamo šta je zlo. Društvo određuje dobro, loše i zlo. U nekim religijama se bliski rođaci mogu venčati. Za njih je to dobro. U našem društvu je to loše. Ubijanje krave je kod hindusa zlo. Muslimani kažu: „Zašto? Možete jesti guske, piliće i slično, a ne možete krave?“ Mi kažemo da toliko volimo krave zato što je od krave došla svetlost. One su simbol Majke Zemlje. Za nas je to dobro.

Svako ima svoj sopstveni način da nešto protumači. Ako neko koristi svoj um da bi odredio prirodu nečega, i ako ta određena stvar ne donosi radost i zadovoljstvo umu, onda će um to smatrati zlim. Ali srce će reći: „Ne, ne! Nešto što ti ne donosi radost ne mora biti zlo, samo ima manje svetlosti“.

Sve što je Bog stvorio ima svetlost. Tvoja duša ima svetlost i fotelja ima svetlost. Jedina stvar je u tome što tvoja duša ima više svetlosti. Ako isključim svetlo u ovoj sobi, možda uopšte nećeš videti nikakvu svetlost. Čim vidiš tamu, ti vidiš zlo. Duhovni ljudi, međutim, ne upotrebljavaju termin „zlo“. Oni kažu: „To je samo manje svetlosti“.

U trenutku kad um nešto opiše kao zlo, tada i sam um postaje mračan. Na primer, ako kažem: „On je vrlo zao“, u istom trenutku ta vrsta loše svesti uđe u moj um. Ali, ako kažem: „On može biti bolji“, ili „On takođe može biti dobar“, onda te dobre osobine ulaze u mene. Tada moja izjava nema istu destruktivnu snagu kao kad govorim negativno.

Pitanje: Da li unutrašnja svetlost ima dovoljno moći da samu sebe otkrije tragaocu, čak i ako ta osoba ima Učitelja?

Šri Činmoj: Prava unutrašnja svetlost i svetlost Učitelja su jedno te isto. Odakle si ti, kao tragalac, ukrao svetlost? Od Učitelja. Problem je u tome što nekad nisi u stanju da upotrebiš svoju unutrašnju svetlost. Zaključao si je unutra, ali si izgubio ključ. Učitelj u potaji pretražuje i pomaže ti da nađeš ključ, ali on ti ne govori da je to uradio. Učitelj, dok ti služi, udovoljava Svevišnjem. Ono što bi trebalo da pitaš jeste: da li je to što smatraš da je unutrašnja svetlost zaista unutrašnja svetlost, i kako da je koristiš.

Pitanje: Kad radim noću, često osećam da sam veoma star. Tada takođe sve osećam vrlo jasno. Šta je to stanje jasnoće?

Šri Činmoj: Noću je priroda u dubokom snu i svi žele da spavaju. Tvoja deca spavaju. Ne prave buku. To je vreme koje duhovni ljudi koriste za svoj rad, pošto je to najbolje vreme za stvaranje. Noću ti priroda pomaže svojim mirom. Stičeš dodatnu snagu. Tako da moraš biti mudar. Stvaraj noću kad su sile najbolje za tebe.

Osećaj da si star predstavlja mudrost. U tom trenutku imaš mudrost, dok je drugi nemaju. Izvesna zrelost ti je dala mudrost i osećaj da si iskusna, mudra duša.

Pitanje: Uvek sam mislio da su ljudi koji rade koristeći svoje ruke za rad svesniji od ostalih.

Šri Činmoj: Nisu. Uzmi za primer Ramakrišnu. Postoje mnogi ljudi koji ne stvaraju ili koji ne rade fizički, a koji su ipak potpuno svesni. Ne postaje se svestan radeći fizičke poslove. Onaj ko se moli i dobro meditira ima veći kapacitet od obične osobe da svesno obavlja poslove, iako ta obična osoba možda koristi ruke za svoj rad.

Svako mora da ceni svoj posao, šta god radio. Poljoprovrednici rade rukama. To je njihov posao, istina. Međutim, ako meditiraš dok koristiš svoje ruke, onda postaješ beskonačno svesniji od poljoprivrednika koji samo mehanički radi.

Kad nešto radiš mehanički, to nije dobro. Ali, ako samo jedna dobra misao dođe iz tvoje meditacije, ta dobra misao koju si stvorio ulazi u sam fizički rad. Meditacija je sama svest i ona nas čini svesnim.

Pitanje: Kakav bi trebao da bude naš stav kad je neki učenik prepreka nečijem ispoljavanju?

_Šri Činmoj: Ako osećaš da ti neka određena osoba stoji na putu, obrati se meni. Ja ću se lično pobrinuti za tu osobu. Videću da li ona može da primi moju svetlost. Kad bih se obratio toj osobi spolja, ona bi možda odbila moj savet. Ali, kad delujem iznutra, ta osoba može da primiti moje prosvetljenje i čak će misliti da to dolazi on nje same. Verovaće da je pronašla nešto novo i da je ona stvarni pronalazač. Ali sam u suštini ja taj koji ju je inspirisao i ponudio joj unutrašnje razumevanje.

Ako mu savet dođe od treće strane, kao što si ti, odmah će početi ljubomora. Ako dolazi od mene, prihvatiće ga. Ali ako dolazi iznutra, osetiće se kao pravi pronalazač. Ako ne mogu iznutra da ubedim osobu, onda mogu da joj se obratim spolja. Ali obično ću biti pogrešno shvaćen. Zato više volim da se time bavim na unutrašnjem planu.

Pitanje: Guru, ponekad osećam da se, kad god bih hteo da učestvujem u aktivnostima Centra, pojavi otpor u meni i kaže mi da ne idem. Da li sam osuđen da osećam taj otpor čak i kad znam da će mi ta vrsta aktivnosti koristiti? Ponekad, što više cenim tu korist, tim se veći otpor pojavljuje. Zašto?

Šri Činmoj: Molim te da ne osećaš da taj otpor dolazi od tebe. To je napad koji dolazi iz uma. Tvoj um ne želi da iskoristi naše aktivnosti u Centru. Tvoj um deluje kao tvoj učitelj i želi da osećaš da si njegovo vlasništvo. Tvoj um ima osećaj nadmoći i vezan je za tu nadmoć. Oseća da je dugo dominirao tvojim životom. Otpor u umu ne dolazi od tebe, već od neprijateljskih sila u tvom umu. Um govori: „Ako me ne bude hranio, onda ću prestati da funkcionišem“. On se plaši za svoje sopstveno postojanje, koje je do sada bilo najvažnije u tvom životu.

Zašto si bespomoćan pri ovim napadima? Zato što si dozvolio sebi da budeš bespomoćan. Um napada da bi te oslabio. Od ovog trenutka, promeni svog učitelja tako da ti srce bude najvažnije. Budi jedno sa srcem, a ne sa umom.

Pitanje: Moje najgore osobine su moja nečistota i nestrpljenje koje u mene unose zlovolju. Kad dođemo da meditiramo s tobom i ti pogledaš naše duše, da li imaš uopšten osećaj nečistote i negativnosti ili ti tačno znaš da li se radi o zlovolji ili nečistoti?

Šri Činmoj: Probaću da odgovorim na ovo pitanje iz mnogo aspekata i nivoa svesti. Kad te pogledam uobičajeno, ja sam uvek pet ili pedeset milja iznad tvoje svesti.Tada mogu lako da osetim i kažem koji je tvoj problem. Ali, kad odem pedeset ili pedeset hiljada milja iznad tvoje svesti (Šri Činmoj demonstrira ovo ulazeći u više stanje svesti), u tom trenutku se izdižem idem iznad dualnosti. Ne vidim ni nečistotu ni čistotu. Ne postojiš ni ti ni on ni ona, postoji samo ogromno prostranstvo svetlosti. Tamo postojim samo ja, svi ste vi samo produžeci moje sopstvene svesti.

Ja sam kao drvo. Idem pedeset hiljada milja u visinu, ali imam korenje ovde među vama i smatram da je vaša svest kao moja sopstvena. Vi niste u stanju da prisvojite moju svest zato što ne možete da verujete da je ona takođe i vaša svest. Vi vidite samo telo, samo oblik. Vidite moje oči kako se pomeraju napred-nazad kad ulazim u svoju najvišu svest i vidite to prostranstvo svetlosti koje se fokusira kroz moje oči. Ali, ne osećate da je to vaše.

Ja sam kao velika ptica koja leti vrlo, vrlo visoko, ali čije su noge vezane na vašem nivou. Mogu da uzletim na svoju najveću visinu, ali sam i dalje povezan s vama. Kad sam u svom najvišem, tada ne postoji oblik. Ja sam bez oblika. Ja nisam ovaj Indijac. Ne vidim ovu nesavršenost, onu nesavršenost. Ne vidim ništa loše, ne vidim čak ni dobro. Sve je Svetlost. Nikad ne vidim vaše telo, nikad, nikad. Kad bih gledao vaše nesavršenosti, ne bih ni imao učenika. Ja se bavim samo beskonačnom Svešću.