Mala brojanice
Jednog dana duhovni Učitelj je pošao da poseti jedan od njegovih ašrama u drugoj zemlji. Tamošnji učenici su ga pozdravili sa ushićenjem i posvećenošću, a jedan od momaka mu je poklonio set za đapu ili mala brojanice koje je brižljivo, ručno pripremio za Učitelja. Učitelj je blagoslovio momka i zatim je blagoslovio druge učenike koji su došli da ga pozdrave. Nakon što su meditirali zajedno neko vreme, Učitelj se obratio učenku koji mu je poklonio brojanice.„Sine moj, duboko ti se zahvaljujem za posvećeno služenje. Od sada, ipak, tražim od tebe da me unapred obavestiš o svojim projektima tako da ih mogu odobriti. Ne mogu da odobrim tvoje dalje pravljenje ovakvih brojanica, jer bi to bilo protivno mojoj filozofiji. Takođe, ljudi će mi donositi stotine bojanica da ih blagoslovim. Neke sam blagoslovio u prošlosti, ali sam to uradio sa unutrašnjim otporom. Moja filozofija ne zastupa upotrebu brojanica, jer one ohrabruju osobu da koristi um dok broji. Mnogo je bolje reći sedam puta 'Supreme' duševno dok udišeš nego to reći mnogo puta mehanički dok brojiš. Veliki Učitelji, kao Buda, Krišna, Ramakrišna i drugi, nisu obavljali đapu već su koristili snagu volje i težnju da bi ostvarili Najviše. I u mom slučaju, iako sam radio đapu tri puta u mom životu, nisam je radio veoma ozbiljno."
„U Indiji, znao sam jogija koji je ostvario Boga kroz đapu. Neki od njegovih učenika nisu verovali u njegovo ostvarenje, pa je jogi rekao, da ko god ne veruje u njegovo ostvarenje može da ide u pakao. Naravno, deco moja, ako neko ne veruje u moje ostvarenje, ja ću tu osobu položiti pred Stopala Svevišnjeg radi prosvetljenja umesto da mu na ovaj način pretim. Ako to ipak ne pomogne, ja ću odgovornost za ostvarenje te osobe dati Svevišnjem.“
Jedan učenik je podigao ruku i rekao: „Učitelju, u tvom nedavnom govoru si govorio o brojanicama. Rekao si da svaka brojanica ima sto osam perli i rekao si da taj broj datira još iz Krišninog doba. Predložio si da jedan od načina da se dostigne čistota bude da se jednog dana pet stotina puta kaže 'Supreme', narednog dana šest stotina i da nastavimo da svakog dana povećavamo za jednu stotinu sve dok ne stignemo do hiljadu i dvesta. Tada si rekao da treba da smanjujemo za jednu stotinu sve dok druge nedelje ne stignemo ponovo do pet stotina. Rekao si da je to dobro za disciplinu, snagu volje i čistotu. Zar to nije đapa, Učitelju?“
Učitelj je odgovorio: „Jeste, to je istina. Ali đapa mora da se radi sa krajnjom iskrenošću. Dva učenika, koja su me napustila su nosili te brojanice samo da bi se pravili važni sve vreme, ali je emotivni i mentalni život koji su oni vodili bio veoma nečist. Ako morate da nosite brojanice, nosite ih u garderobi.
„Muzičari, na primer, na neki način imaju veoma težak posao. Iako je muzika, duševna muzika, jezik Boga, publika voli da čuje nižu vitalnu muziku, pa je za muzičare veoma teško da vode čist život. Jedan čuveni muzičar iz Indije je nosio, ne jednu, već sedam brojanica na svojoj košulji da bi pokazao kako je čist. Na žalost, ipak je živeo nepodnošljivo vitalan život."
„Pre tri godine, jedan moj bivši učenik, poklonio mi je brojanice. Dok sam ove godine bio u Evropi, ta osoba je razglasila da bi želela da joj vratim brojanice. Pošto su te brojanice bile zaključane u mojoj sobi, taj bivši učenik je morao da sačeka na moj povratak. Čim sam došao, vratio sam brojanicu toj osobi, ali je ona razmotrila ponovo svoj zahtev i odlučila da mi dozvoli da je zadržim. Iako sam pokušavao da je vratim, ta osoba nije htela da je uzme natrag. Kasnije, nisam mogao a da ne uporedim sebe sa bankom, jer sam osetio pošto mi je dao tu brojanicu da je čuvam na tri godine, da bi ona trebalo makar da ima kamatu. Svevišnji uvek sluša nedužne zahteve duhovnog Učitelja i evo dokaza. Sada imam ne jednu, već dve brojanice za njega.“
Učenik koji je napravio brojanice za đapu se poklonio i rekao: „Učitelju, sada kada razumem tvoju filozofiju, vidim da mi brojanice više neće biti potrebne. Od sada, potrudiću se da napredujem uz pomoć tvoje inspiracije i uz pomoć moje duševne težnje, uz brižnost tvoje duše i uz iskreni plač mog srca.“
20 Juli, 1974.
