Božija nova filozofija

Beše jednom duhovni Učitelj veoma visokog ranga, koji je uglavnom bio veoma srećan i veseo. Od svojih učenika je uvek tražio da budu kao deca, govoreći im da će moći najbrže da napreduju ako su srećni. Ali, ova sreća treba da postoji u čitavom biću. On je često upozoravao učenike da ne zavaravaju sebe i druge lažnom srećom.

„Morate da se molite i meditirate da bi ste stekli unutrašnju sreću,“ govorio bi. „Ova sreća se ne može kupiti ni prodati. Unutrašnja sreća se uvećava jedino kroz stalno nuđenje sebe Božjoj Volji i kroz duševnu zahvalnost za Božju Samilost.“

Neki Učiteljevi učenici su bili uspešni u dostizanju istinske unutrašnje sreće, a drugi ne. Među onima koji su bili neuspešni, bilo je mnogih koji su pokušavali da zavaraju i sebe i druge izražavajući lažnu sreću. A među onima koji su stekli sreću je bilo onih kojima je bilo teško da je održe zbog sumnji, teskoba, ljubomore i nesigurnosti.

TDuhovni Učitelj je govorio svojim učenicima da je on kanta za smeće. Rekao je da je više nego spreman, više nego željan da prihvati sve njihove unutrašnje nečistote i nesavršenosti. A te osobine bi onda što je moguće pre ispraznio u univerzalnu Svest, a svoju unutrašnju posudu bi odmah ispunio Svetlošću i Blaženstvom od svog Unutrašnjeg Pilota, tako da bi i on mogao da ostane srećan.

Jednom prilikom se dogodilo, da je, nakon što je primio mnoge brige, sumnje i druge nebožanske osobine od svojih učenika, Učitelj namerno zadržao te osobine u sebi, da vidi šta će se desiti.

Za dva dana, Učitelj je otkrio da postao isto tako nebožanski kao i njegovi učenici. Njihove nesavršenosti su postale deo njegovog života, i te nesavršenosti su postale tako jake, da je bio primoran čak da sumnja u postojanje Boga. Postao je depresivan, destruktivan i razočaran zbog svog ogromnog neuspeha u duhovnom životu.

Kada je Bog konačno došao i blagoslovio ga Njegovom beskrajnom Ljubavlju i Brižnošću, Učitelj je bio tako tužan i ljut, da je rekao Bogu: „Bože, Ti si me zavaravao, a ja sam zavaravao moje učenike. Obećao Si mi da ćeš mi pomoći da Te ispoljim ovde na zemlji, ali sada izgleda da si potpuno zaboravio na obećanje. Ali, Ti nisi jedini krivac. Moji učenici su mi isto tako obećali da će mi na svaki način pomoći da Te ispoljim. Oni su sada potpuno zaboravili da mi pomažu, ili me namerno izbegavaju i izbegavaju svoju odgovornost.

„Sada sam bespomoćan. I Nebo i zemlja su protiv mene. I što je još gore, uvek me zavaravaju laskanje i lukavost sveta. Moji učenici stoje preda mnom sa sklopljenim rukama. Oni se bacaju pred moja stopala i prihvataju prašinu sa mojih stopala. Na svaki način na spoljašnjem planu prikazuju koliko su duhovni, koliko su ponizni, koliko su posvećeni i kako su potpuno predani. Ali Bože, ti i ja znamo za njihovu neiskrenost."

„Rečeno je da učenici treba da se predaju Volji Svevišnjeg u svom Učitelju. Ali u mom slučaju, ja vidim da sam se praktično predao zahtevima neznanja mojih učenika. Sada sam potpuno predan njihovom neznanju i njime potpuno vezan."

„Gospode, stalno si mi govorio da učinim srećnim svoje učenike i mislio sam da mogu doprineti njihovoj sreći tako što ću im ugađati. Pokušao sam na svaki mogući način, ali njima je tako teško ugoditi u njihovom spoljašnjem životu. Oni u svakom trenutku od mog života zahtevaju, svesno ili nesvesno, a ja se bukvalno ubijam pokušavajući da to ispunim.“

„A kada se u njihovom životu nešto dobro desi, oni osećaju da je to zbog njihovog napornog rada ili njihove težnje. Oni osećaju da su oni ti koji su odgovorni za svoj uspeh. Kada se nešto loše desi, oni odmah mene krive. Oni tada osećaju da moje unutrašnje ili spoljašnje vođstvo nije bilo ispravno, i da je vođstvo došlo, ne od Tebe, ne iz moje duše, nego iz mog vitalnog bića ili ega. Oni nikad nisu ni pomislili da nisu pratili moja uputstva, ili da njihove ideje o uspehu i neuspehu nisu i Tvoje. Gospode, Ti znaš da ja uvek izvršavam Tvoju Volju. Ti si taj koji pruža uspeh ili neuspeh i Ti si taj koji uživa u tzv. uspehu ili neuspehu, u iskustvu. Ali, moji učenici nikada ne vide Tebe u meni. Oni mene vide jedino svojim zemaljskim ljudskim očima. Ponekad spolja pričaju loše o meni; iznutra me proklinju. Uvek sam nemilosrdno zarobljen. Njihova frustracija me kida na komade.“

„Gospode, pre nego što sam Te spoznao, imao sam samo jedno, a to si bio Ti. Sada, kada sam Te ostvario, blagoslovio si me ili prokleo mnogim posedima u vidu mojih učenika. Pre nego sto sam Te ostvario, Gospode, imao sam mnogo više slobode. Mislio sam samo na Tebe, kao na drvo, kao na glavno stablo, na koren. Sada kada sam Te spoznao, Ti si od mene tražio da obratim pažnju na sve grane, listove, plodove i cvetove. Ali, ove grane, listovi, plodovi i cvetovi stalno pogrešno shvataju moje samodavanje. Potpuno sam bespomoćan. Tvoja Samilost spašava moj život, ali osećam da sam najveća moguća budala na Zemlji. Uvek sam na milost i nemilost mojih učenika."

„Ti si od mene tražio da inspirišem svoje učenike i da ih prosvetlim savetima o bezuslovnoj predanosti. Ti si sproveo nad njima Tvoju izričitu želju i tvoje zahteve pune ljubavi. A ja sada želim da kažem, da sam ja taj koji se bezuslovno predao – i Tebi i kralju neznanja u mojim učenicima. Zašto? Samo iz jednog razloga: jer si Ti od mene tražio da ih učinim srećnim. Na žalost, čak ni ova moja ogromna žrtva nije učinila sve moje učenike srećnim. I tako, moj Gospode, vidiš kako su moć Ljubavi i moć Samilosti nemilosrdno eksploatisane.“

„Sine, bolje ikada nego nikada, i zato sam došao da ti kažem da je sila isto ispoljenje istinske ljubavi. Ako zaista voliš čovečanstvo, i ako je sila potrebna da bi se uradilo ono što je najbolje za čovečanstvo, tada ćeš je i koristiti. Od sada, tvoja filozofija će ljubav objašnjavati sa više detalja. Božanska ljubav je najjača sila, a božanska sila je takođe, najmoćnija ljubav."

„Ljudska ljubav i ljudska sila su vesnici uništenja. Ali, božanska ljubav i božanska sila su vesnici savršenstva. Božanska ljubav je unutrašnja volja. Božansko savršenstvo je savršenstvo nečijeg čitavog bića, onog većeg dela, proširenog sopstva. Ovo sopstvo je prosvetljeno i usavršeno kroz Moju Svetlost Pravednosti kao i kroz Visinu Moje Samilosti."

„Sine Moj, do sada si koristio jedino Moju Visinu Samilosti u skladu sa Mojom Voljom. Od sada, želim da koristiš i Moju Svetlost Pravednosti. Od sada, želim da Moja Svetlost Pravednosti i Moja Visina Samilosti u tebi deluju kao dve komplementarne duše. Moja Visina Samilosti će probuditi uspavane duše, a Moja Svetlost Pravednosti će prosvetliti duše koje teže. Sada ti dajem novu odgovornost, novu sposobnost i novu priliku da Me savršeno ispoljiš na Zemlji.“

„Gospode, pošto želiš da igram ulogu Tvog večnog sluge u Tvojoj kosmičkoj Igri, više sam nego spreman da Ti posvećeno služim.“

„Sine, ti si za Mene definitivno više od sluge. Ti si istinski partner, u koga mogu imati savršenu veru. Ti i Ja ćemo zajedno izazvati ponos noći neznanja, pobediti noć neznanja, prosvetliti je i učiniti je neodvojivo jednim sa Mojom večnoprevazilazećeom Svetlošću."

„Sine, pruži Mi radost osećanja da si Moj partner i Moj sluga. Kada si Moj partner, mi podjednako delimo iskustva. Ali, kada jedan od nas postane Gospodar a drugi sluga, iskustva ne mogu biti na istom nivou. I zato sine Moga Srca i Duše, sine Visine Moje Tišnine i Moći Moga Zvuka, ti si Moj večiti partner, kao i Moj večiti sluga. Da li se slažeš sa Mojom filozofijom?“

„Oče, ljudsko biće u meni se slaže sa Tvojom filozofijom sa svom ljubavlju i zahvalnošću koju ti može ponuditi. Božansko u meni se moli da mi pružiš nešto daleko božanstvenije od zahvalnosti da ti ponudim. Osećam da moja zahvalnost, nije odgovor na Tvoju Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Potrebno mi je nešto mnogo značajnije, plodnije i važnije što bih ponudio pred Tvoja Lotosova Stopala.“

„Sine, izgleda da ti nikada nećeš shvatiti Moju filozofiju. Ko će ceniti šta pred čijim stopalima? Jednom i zauvek ti govorim da smo ti i Ja jedno. Mi smo večno jednaki. Mi smo besmrtni partneri.“

„Gospode, želeo sam utehu od Tebe i sada si me utešio. Sada bih želeo da izgovorim reč 'uteha' za Tebe. Molim Te, reci mi, da li sam u pravu. P-R-O-S-V-E-T-LJ-E-NJ-E. Da li sam u pravu Oče?! „Da, sine Moj, u pravu si.“

15 Juli, 1974.

Učiteljev najdraži učenik

„Učitelju, Učitelju, tebi je potrebno materijalno blagostanje zbog ispoljenja Boga, a meni je potrebno duhovno blago zbog ostvarenja Boga. Ja ću ti dati svo moje materijalno blago i pred tvoja stopala položiti sve članove moje porodice. Ja imam četiri sina, tri kćeri i odanu ženu. Svi ćemo biti pred tvojim stopalima. Ali, Učitelju, molim te, učini mi uslugu. Učini me tvojim najboljim, najdražim učenikom. Ja znam da će mi biti potrebno puno vremena da ostvarim Boga. Znam da nisam spreman za to. Ti i Bog znate kada ću biti spreman i da li ću biti ikada spreman. Sada je ostvarenje Boga za mene puka mašta. Ja od tebe želim nešto drugo, što nije ni blizu ostvarenja Boga. Ja želim da budem tvoj najdraži učenik."

„Tvoj najdraži učenik je trenutno Rakal. Ti pojma nemaš koliko sam ljubomoran na njega i koliko ga mrzim. Ne popijem ni čašu vode, a da ne pomislim na njega – sa osećanjem ljubomore i proklinjem i njega i sve njegove pretke. Učitelju, ti nas savetuješ da treba da pobedimo ljubomoru. Ja sam otkrio vrhovnu tajnu: ako me ti, iz tvoje beskrajne milosti, učiniš sebi dražim od Rakala, tada će sva moja ljubomora nestati. Ti želiš savršenstvo moje prirode. Uveravam te, Učitelju, kada ti budem bio bliži od Rakala, biću apsolutno savršen i ugodiću ti na tvoj sopstveni način na svaki mogući način, mnogo više nego što on to sada čini. Samo mi pruži priliku.“

„Rohin, ti misliš da ćeš moći da pobediš svoju ljubomoru tako što ćeš mi postati bliži od Rakala. Ti misliš da kada se popneš na vrh drveta, nećeš biti ljubomoran na one koji su u podnožju. Ali, ja ti kažem da to nije istina. Ljubomora ima jednog nerazdvojnog prijatelja i ime mu je nesigurnost. Ako te učinim mojim najdražim učenikom, ti ćeš sve vreme misliti na one koji su u podnožju drveta. Stalno će te napadati strah da će se oni u nekom trenutku popeti na vrh i stati pored tebe. Tada će naravno tvoja slava nestati i ponovo će te napasti ljubomora. Kako god bilo, želim da ti kažem da te neću učiniti mojim najdražim učenikom sve dok to ne zaslužiš, jer ćeš me izneveriti na ispitu života.“

„Učitelju, ako me učiniš tvojim najdražim učenikom, uveravam te, neću te izneveriti. Moraš da mi obećaš da ćeš me učiniti tvojim najdražim učenikom, a ja ću biti spreman da polažem bilo koji ispit.“

„Onda ću te sutra učiniti mojim najdražim učenikom pod uslovom da položiš moj ispit.“

„Učitelju, spreman sam.“

„U redu. Sutra, ako budeš mogao da dodirneš stopala Rohinu, pred svim mojim učenicima, odmah ću te učiniti mojim apsolutno najdražim učenikom.“

„Učitelju, kako to mogu da uradim? On je obično ljudsko biće kao i ja. On je isto tako pun nesavršenosti. Iako ga ti najviše voliš, niko ne misli da je on savršen. Zašto onda želiš da dodirnem stopala nesavršene i neznalačke osobe? Tvoja stopala mogu da dodirujem dvadeset i četiri časa dnevno, mogu da ljubim prašinu sa tvojih stopala, ali ne i njegovu. Ako promeniš zahtev i tražiš od mene da blagoslovim Rakala, to lako mogu da učinim – ali nikada neću moći da dodirnem njegova stopala.“

Učitelj reče: „Sutra dođi ovde sa slugom. To je moja izričita želja.“

Narednog dana Rohin pođe kod Učitelja sa svojim slugom. Tamo se okupilo mnogo učenika i Učitelj reče svom najdražem učeniku: „Dodirni stopala Rohinovom slugi.“

Rakal je odmah postupio po Učiteljevom zahtevu.

Zatim je Učitelj rekao: „Moli se Rohinovom slugi, kao što se meni moliš, sa posvećenim srcem.“ Rakal se najduševnije molio Rohinovom slugi.

Rohin je bio skroz zbunjen, a Rakalovi poštovaoci su se osećali jadno, ali nisu mogli ništa da kažu, jer je on sledio izričite Učiteljeve zapovesti. „Učitelj zna šta je najbolje za Rakala i za sve,“ mislili su u sebi.

Učitelj je onda upitao Rakala, kako je mogao da dodirne stopala Rohinovog sluge i da mu se moli.

Rakal je odgovorio: „Kada pogledam u osobu, ja uđem u tu osobu i vidim tebe u njoj, samo tebe; zato je za mene bilo lako da mu se molim, jer znam da si ti taj koji prima moju molitvu. Moja jedina želja je da mi jednog dana daš blagoslov.“

"What boon is that?"

„Učitelju, kada pogledam u bilo koju osobu na Zemlji, da vidim jedino tebe i to ne samo iznutra nego i spolja. Želim da postojiš jedino ti i niko više na Zemlji – ti u beskrajnim oblicima. Želim da vidim sva ljudska bića kao ispoljenje tvojih beskrajnih oblika.“

Učitelj se Rakalu duševno osmehnuo i rekao mu: „Tvoja molitva je odobrena, dete moje.“ Zatim se okrenuo Rohinu i rekao: „Rohin, ti si do sada igrao ulogu tragaoca. Danas želim da igraš ulogu sudije. Ja sam ispunio Rakalovu želju. Tvoju želju nisam mogao da ispunim, ali želim da ti ugodim bar na jedan način. Zato, odigraj ulogu nepristrasnog sudije, a ne tragaoca, i onda presudi da li je ono što sam uradio ispravno.“

15 Juli, 1974.

Zašto Učitelj ne želi da govori o drugim Učiteljima

Bio jednom jedan veoma poznati duhovni Učitelj koji je imao par hiljada učenika koje je on veoma voleo, a koji su bili veoma ponosni na njega. Učitelj je održavao predavanja na raznim mestima i odgovorio je na hiljade pitanja nakon svojih predavanja.

Mnogo puta su učenici drugih Učitelja dolazili na njegova predavanja. Ponekad su mu ukazivali ogromno poštovanje, ali su ponekad pravili probleme. Često bi cepali slike ovog Učitelja ili plakate koji su najavljivali predavanje, ili su postavljali sliku svog Učitelja iznad njegove. Nekoliko puta, pre nego što bi počelo predavanje, oni bi na ulazu delili pamflete o svojim Učiteljima. Ponekad bi na ulazi delili pamflete u kojima su napadali ovog Učitelja. Ponekad bi ovom Učitelju nakon predavanja postavljali pitanja o svom Učitelju, ali je on bio dovoljno mudar da takva pitanja izbegava. On bi uvek odgovarao da oni o svom Učitelju znaju više od njega.

Na jednom predavanju, učenik drugog Učitelja je pitao ovog Učitelja: „Kakvo je vaše mišljenje o Učitelju X?“

Učitelj je odgovorio: „Vidim da nosiš njegovu sliku. To znači da si član njegove porodice; ti si njegov sin. Zar sin ne zna više o svom ocu od stranca? Ja sam za vašu porodicu stranac i kako očekujete od mene da poznajem članove porodice? Ja ne znam šta vi imate u vašoj kući; ja jedino znam šta imam u mojoj kući. Pošto nisam bio u vašoj kući, naravno da će sve što kažem biti pogrešno. A čak i da sam posetio vašu kuću jednom ili dvaput, moj opis vaše kuće bi verovatno još uvek bio pogrešan. Ja sam pogrešna osoba koja će govoriti o vašem Učitelju. Vi možete i treba da se suprotstavite mom znanju o vašem duhovnom Ocu.“

Mladi tragalac reče Učitelju: „A zašto onda tvrdite da ste Bogoostvarena duša?“

Učitelj upita: „Kad sam rekao da sam Bogoostvarena duša?“

„U redu,“ reče tragalac, „vi nikome niste rekli da ste Bogoostvarena duša, ali svi vaši Učenici bez izuzetka tvrde da ste Bogoostvarena duša najvišeg reda. Ali da ste zaista Bogoostvarena duša, tada bi ste morali da znate sve o mom Učitelju – koliko je on veliki, koliko je ljubazan, koliko ga Zemlja ceni i koliko je Nebo ponosno na njega. Sve bi ste to morali da znate, ako ste pravi duhovni Učitelj. Ako ste lažni, naravno da nećete znati ništa o mom duhovnom Učitelju, jer njemu nema ravnog ni na Nebu ni na Zemlji.“

Sa širokim osmehom, Učitelj reče tragaocu: „Ja ne poričem da je vaš Učitelj daleko najbolji Učitelj na Zemlji. Srećan sam jer imate tako velikog Učitelja. Istovremeno sam srećan i što niste moj učenik. Da sam vas prihvatio za učenika, do sada bi moj brod potonuo.“

Mladić reče: „Sada, kada ste me uvredili, želim da budete potpuno iskreni i da kažete da je moj Učitelj najbolji.“

Učitelj odgovori: „Nemam ništa protiv da kažem da je vaš Učitelj najbolji i to sam već učinio. Zašto niste zadovoljni?“

Tragalac reče: „Ne osećam nikakvo ubeđenje u vašim rečima.“

Učitelj reče: „Da li želite da se ponašam kao mudar čovek ili kao budala?“

„Pošto ste duhovni Učitelj, očekujem od vas da se ponašate kao mudar čovek, a ne kao budala,“ bio je odgovor tragaoca.

„U tom slučaju, morate biti zadovoljni mojim odgovorom,“ reče Učitelj. „Ja se ponašam kao mudar čovek. Postavili ste mi pitanje o vašem Učitelju i moj odgovor je bio da ne znam. Da je moj odgovor bio drugačiji, da sam rekao da znam sve o vašem Učitelju, ali da neću da kažem, vi biste stvorili probleme i sebi i meni. Odmah biste u sebi pomislili: 'On ne želi da mi išta kaže o mom Učitelju jer zna da je moj Učitelj neostvaren ili zato što zna da je moj Učitelj veliki, pa je ljubomoran na njega.' Ali biste bili razočarani u oba slučaja. Sumnja, podozrenje i druge nebožanske osobine bi ušle u vas u pogledu vašeg Učitelja. A ako kažem da ne znam o vašem Učitelju, tada ste skloni da mi oprostite neznanje; zato je uvek bezbednije i mudrije za obojicu ako kažem da ne znam o vašem Učitelju. U tom slučaju, neznanje je pravo blaženstvo. 'Ne znam' je daleko najbolji odgovor.“

15 Juli, 1974.

Učiteljev stoti rođendan

Nekad davno živeo je jedan duhovni Učitelj koji je bio veoma, veoma star. Na njegov stoti rođendan, Bog je došao da ga blagoslovi za mnoge godine služenja. Dok je primao Božje blagoslove, Učitelj reče Bogu: „Oče, da li me blagosiljaš ili proklinješ?“

„Sine, o čemu se radi? Šta nije u redu?“ Upitao je Bog.

„Oče, bojim se onoga što sada činiš.“

„Zašto Me se plašiš?“

„Ne plašim se Tebe, već se plašim Tvoje zapovesti ili zahteva. Bojim se da ćeš tražiti od mene da ostanem na Zemlji još sto godina. Ostvario sam Te sa dvadeset godina. Ti si tražio od mene da Te otkrijem, ispoljim i da Ti pomognem da uspostaviš Savršenstvo na Zemlji. Možda Ti nije poznato, Oče, kroz kakvu sam patnju prolazio. Tvoja Zemlja je slepa za moju svetlost. Tvoje Nebo je gluvo za moj unutrašnji vapaj. Da sam znao da je ispoljenje Boga beskrajno teže od ostvarenja Boga, ne bih uopšte brinuo o ispoljenju Boga. Ti želiš od mene da prosvetlim čovečanstvo, ali, ili mi nisi dao snagu koja je potrebna da se čovečanstvo prosvetli ili ja ne znam kako da je koristim. U svakom slučaju, bilo da imam snagu ili ne, svi moji napori su beskorisni, sve dok se na Zemlji ne primeni sila. Oče, da li slažeš sa mnom?“

„Slažem se sa tobom do neke mere. Ali, želim da ti kažem da nije tvoja greška što te svet ne prihvata i ne sluša. Odgovoran je nedostatak prijemčivosti Zemlje.“

„Onda mi reci, Oče, ko je odgovoran za nedostatak prijemčivosti Zemlje?“

„Sine, Ja sam odgovoran, ne samo za nedostatak prijemčivosti Zemlje, već za sve slabosti, nesavršenosti i ograničenja Zemlje. Odgovorni su Brod Mog Sna i Moja Obala Stvarnosti. Brod Mog Sna ne plovi onoliko brzo koliko bih Ja želeo, a Moja Obala Stvarnosti ne ugađa Mom Brodu Sna kad dodirne Obalu; i zato ni Moja Obala Stvarnosti ni Moj Brod Sna nisu srećni jedno sa drugim ili sami sa sobom. Ja pokušavam ujedinim Brod i Obalu. Pokušavam da ih zajedno hranim, da im zajedno ugodim i da ih zajedno ispunim. Ali, veoma često, kada Zemlja igra ulogu Obale Stvarnosti, a Nebo ulogu Broda Sna, zemaljska dostignuća, posedi i blaga su tako ograničeni i beznačajni, da je Brod Sna frustriran kada dodirne zemaljsku obalu. A kada Zemlja postane Brod Sna i dodirne Nebo, Obalu Stvarnosti, ona, Brod Sna, biva razočarana kompleksom superiornosti Neba, ravnodušnim stavom i oklevanjem da se podeli punoća kao i zesenjenost prema Zemlji stvorena sjajem Nebeskog blaga. Dakle, ne krivim te sine Moj; ne krivim moj Brod Sna niti moju Obalu Stvarnosti; krivim sebe.“

„Oče, ja ne želim da Ti kriviš sebe, ali bih, ako mogu, dao jedan predlog.“

„Sine, hajde da čujem tvoj predlog.“

„Oče, Tvoju igru treba da igraju četiri različite osobe. Kao što su u štafetnoj trci potrebna četiri trkača, tako i u ovoj božanskoj trci možemo imati četiri trkača. Prvi trkač će Te ostvariti, drugi će Te razotkriti, treći će Te ispoljiti a četvrti će dovršiti trku i uspostaviti savršenstvo na Zemlji. Pošto si Ti daleko najbrži trkač, četrti ćeš biti lično Ti.“

„Sine, ima trkača koji će biti najsrećniji ako oni sami dovrše trku. Ima studenata koji, umesto da pređu jedan deo i onda prepuste drugima da završe kurs, zapravo žele da sami pređu razdaljinu od obdaništa do univerziteta. Oni osećaju da će biti zadovoljni jedino ako sami dovrše studije. Naravno, sine Moj, moram da kažem da neka Moja deca daju najiskrenije obećanje da će Me ispoljiti, nakon šro su Me ostvarili. Ja im i dajem ostvarenje pod tim uslovom, ali kada jednom dobiju ostvarenje, oni vape za svojim Nebeskim postojanjem. Oni ne žele da borave na ovoj neznalačkoj i nesavršenoj Zemlji. Ima i neke moje veoma lukave dece koja pred smrt, svetu kažu da će se vratiti. Oni govore svojim učenicima i svetu da će se vraćati stalno iznova da bi prosvetlili čovečanstvo, sve dok Me sva ljudska bića ne ostvare. Naravno, ima onih koji to zaista i misle i zatim pokušavaju da održe obećanje da će preobraziti Zemlju ponovnim dolaskom. Ali, na žalost, većina ih to ne čini. Takođe, ima i onih kojima sam ja dao odmor, jer su veoma naporno radili. Ako bih hteo da ih pošaljem u svet, znam da bi oni rado pošli da ponovo rade za Mene, i to ne jednom, nego koliko god puta Ja to tražim. Naravno, ta deca su Mi najdraža. Ali, pošto su Mi na Zemlji tako puno ugađali, osećam se obaveznim da Ja njima ugodima na Nebu, što i činim."

„A sada, sine, dozvoli Mi da promenim temu. Reci Mi, da postoji neki poseban razlog zbog koga si danas, na svoj rođendan, tako tužan i depresivan?“

„Moja tuga je svakodnevno iskustvo otkako sam počeo da prihvatam ucenike. Nije ni potrebno reci, prihvatam učenike po tvom izričitom naređenju. Oče, govorim Ti vrhunsku tajnu: prihvatiti učenike, znači izgubiti sopstvenu unutrašnju slobodu.“

„Sine, zašto to govoriš?“

„Oče, uzmi Ti ljudsku inkarnaciju, i videćeš možeš li da zadržiš unutrašnju slobodu, ako prihvatiš učenike.“

„Sine, molim te, da Mi detaljno objasniš šta podrazumevaš pod time, izgubiti unutrašnju slobodu.“

„Oče, to je veoma jednostavno. Ja imam hiljade učenika. Ti znaš, da si Ti od mene tražio da prihvatim neke bliske učenike u koje si imao veru da će raditi na Tvom ispoljenju na zemlji. Ali, Ti ne shvataš da se oni u koje nemaš veru osećaju jadno. Oni osećaju da se ja ne brinem lično o njima i da mi zato nisu bliski. Oni osećaju da mogu mnogo bolje da rade od onih koji su mi bliski. Oni osećaju da su mi drugi učenici bliski samo zato jer sam pristrasan. Njihove patnje, da ne govorim o njihovoj ljubomori, ljutnji i drugim nebožanskim osobinama, uzimaju svu moju radost. Takođe, ima učenika za koje si hteo da mi budu bliski iz Tvojih razloga, koje ja ne razumem. Oni su mi blizu, samo da bih Tebi ugodio, ali su me stotinama puta razočarali. Kada me razočaraju, sva radost odlazi iz mog života. A Ti me nikada ne slušaš. Ja Ti govorim da svima mora biti data podjednaka šansa. Ako me iznevere oni koji su mi bliski, biće odbačeni, a drugi će dobiti priliku da mi ugode. Oni su takođe, Tvoja deca.

Mogao bih da svakodnevno obavljam posao i da taj posao obavljaju novi učenici, tako da niko ne oseća da je važan, da ne govorim o tome da je neophodan. Ali, Ti mi govoriš da je svaki tragalac kao biljka i da mora polako i sugurno da izrasta u ogromno drvo. Ako svakog dana selim biljku na novo mesto, ona se možda neće pravilno razviti. Zapravo, može da uvene. Ali, Ti od svoje dece očekuješ puno, posebno od Tvoje odabrane dece, i patnja kroz koju prolazim je van svih granica, kada vidim da se biljke o kojima toliko brinem ne razvijaju zadovoljavajuće. Ti me najsnažnije učiš lekciji o nevezanosti kroz moje učenike.

Učinio si me duhovnim vođom hiljada ljudi. Kada od mene tražiš da im nešto kažem, ja im to kažem. A kada vidim da ne rade ono što treba da rade, ja se osećam jadno jer, ili im nisam jasno preneo Tvoju poruk,u ili Te ne vole dovoljno u meni da bi uradili stvari koje si tražio od mene da im kažem. A i osećam se jadno jer nisam uspeo da Ti ugodim jer su oni tako nesavršeni instrumenti. Ne znam zašto ne mogu da ih učinim savršenijim instrumentima. Možda se ne brinem dovoljno o njima.“

Bog se veoma sažalio na sirotog Učitelja. On reče: „Ti se veoma brineš o njima. Njihova nezahvalnost ih sprečava da uvažavaju tvoj savet i tako postanu savršeni. Kada od svojih bliskih učenika tražiš da urade nešto pred drugima, oni dobijaju lavlju snagu. Oni su tako ponosni i radosni što si njih odabrao od hiljadu ljudi da za tebe urade posebnu stvar. Ali se oni iznutra ponašaju na veoma nebožanski način. A kada isto to od njih tražiš privatno, oni osećaju da nema nikoga da to ceni i da im se divi. Oni tada osećaju da se to može odložiti, da čak i ako se ne uradi, neće biti šteta, jer ćeš im oprostiti. Sine, sada i Ja osećam da nikoga ne treba da zauvek držiš blizu sebe sve dok ta osoba svesno, posvećeno i bezuslovno ne bude pokušavala da ti ugodi u svakom trenutku. Upotrebi svoju okultnu i duhovnu moć u unutrašnjem svetu i proveri da li se oni zaista trude u svakodnevnim aktivnostima da ti ugode na tvoj sopstveni način, koji je Moj način.

„Oni koji su jedan korak iza, lako mogu da krenu napred ako razviju pravu ljubav, posvećenost i predanost Meni u tebi. Ti treba da im pružiš uverenje da neće večno zaostajati. Svima je pružena podjednaka šansa. Putovanje počinje na istom mestu, ali neki hodaju brže i prolaze pored svojih prijatelja. Avaj, ti brzi hodači mogu postati umorni. Mogu postati ponosni. Ponos je jedna stvar koja učenike čini slabim da više uopšte ne rade dobro ili božanski. Nesigurnost je sledeća stvar. Iako su drugi daleko iza njih u duhovnom napretku, oni se boje da će ih ti ljudi stići i prevazići i da će oni zbog toga izgubiti svu svoju slavu i položaj. Ovo osećanje nesigurnosti, takođe, značajno oslabljuje učenike. Zato što stalno misle na druge, ne mogu dalje da hodaju. Zato, sine Moj, objasni svoj tvojoj duhovoj deci da njihova ljubav, posvećenost i predanost prema Meni u tebi moraju da se obnavljaju ne samo svakog dana, već i svakog sata, svakog minuta i svake sekunde, ako neko želi da bude tvoj najbolji i najsavršeniji instrument, tvoje najbliže i najvoljenije dete.“

„Oče, zaista sam Ti zahvalan jer si mi dao unutrašnju i spoljašnju slobodu da prihvatam i odbacujem, da pokazujem brižnost i ravnodušnost u skladu sa zaslugama svakog učenika. Neka Te svako dobije od mene u skladu sa sopstvenom težnjom i posvećenošću u svakom trenutku, i da ne budu kao starci koji su odano radili u vladi i sada primaju penziju iako više ne rade. U duhovnom životu ne postoji penzija. Ljubav, posvećenost i predanost mogu i moraju da se uvećavaju u svakom trenutku. Božanstvenost se može savršenije i potpunije ispoljiti u svakom trenutku.“

„Sine, potpuno se slažem sa tvojom filozofijom.“

„Oče, to je Tvoja filozofija i ja Ti spolja govorim, da bi Ti mogao da čuješ da li sam to dobro shvatio.“

15 Juli, 1974.

Neposlušni učenik

„Učitelju, danas si dobre volje. Da li mogu da ti postavim nekoliko duhovnih pitanja?“

„Možeš.“

„Da li sam prvo ja prihvatio tebe, Učitelju, ili si ti prvo prihvatio mene?“

„U unutrašnjem svetu, prvo sam ja prihvatio tebe; u spoljašnjem svetu, ti si prvo prihvatio mene.“

„Da li je to podjednako važno?“

„Ne, niije podjednako važno. Ako nema unutrašnjeg prihvatanja, tada nema ni spoljašnjeg prihvatanja. Ali, kada unutrašnje i spoljašnje prihvatanje odigraju svoju ulogu, tada odnos između Učitelja i učenika postaje savršen.“

„Učitelju, šta je sa onim ljudima koji te napuštaju? Da li prvo ti ostaviš njih ili prvo oni ostave tebe?“

„Dete moje, to je komplikovano pitanje. Veoma često učenik bude sa mnom i viđa me svakog dana na fizičkom planu, ali je iznutra presekao sve veze. On samo čeka priliku da ponudi zvanični izgovor da me napusti. Sa druge strane, ako me učenik stalno razočarava i ako Svevišnji u meni misli da je to izgubljen slučaj i da on samo traći moje vreme i iskorišćava moje strpljenje, tada, ako je to volja Svevišnjeg, ja ću preseći veze u unutrašnjem svetu. Učenik ne može da živi bez korena, pa me na kraju napušta.“

„Ali, šta je sa onima, Učitelju, koji su ti nekada bili veoma bliski, a sada su te napustili? Siguran sam da ih ti nisi odbacio. Tvoje srce ljubavi i samilosti ih ne bi odbacilo. Oni su ti koji su tebe odbacili, a ti si jednostavno prihvatio činjenicu. Da li sam u pravu, Učitelju?“

„Sine moj, nema čvrstog pravila. Bliski učenik može postati žrtva ljubomore, sumnje u sebe i drugih loših sila. Naravno, te sile mogu da stvore ogrome probleme i za Učitelja i za učenika.“

„Učitelju, kako može bliski učenik da sumnja u sebe ili da bude ljubomoran na druge?“

Učitelj reče: „Bliski učenik, veoma često iz straha sumnja u sebe. On poznaje svoja ograničenja i slabosti i misli da ću ga ja držati uz sebe sve dok se ne pojavi bolji učenik. On oseća da ću ga zameniti čim se taj učenik pojavi. On misli da neću traćiti moje dragoceno vreme zbog nesumnjivo teškog zadatka menjanja i usavršavanja njegove prirode. On oseća da nema razloga zbog koga ne bih prihvatio novog učenika i odbacio starog ukoliko dobijem bolji instrument, bolju ako ne i potpuno savršenu dušu. Tako počinje sumnja u sebe.

„A sada o ljubomori. Ljubomora nije prisutna samo kod inferiornih učenika. Ona se može primetiti i kod superiornih učenika. Bliski učenici, uprkos tome što od mene dobijaju stalnu pažnju, mogu postati ljubomorni ako im ne pokljanjam pažnju dvadeset i četiri sata dnevno. Ako poklonim pažnju drugim učenicima kad su svi u grupi, ako ne ispunim njihovu želju za posedovanjem, bliski učenici mogu iznutra da budu mučeni nekom vrstom straha od onih koji su na korak iza njih, što se na kraju pretvara u ljubomoru. Oni se boje da će ih oni koji danas zaostaju, u bilo kom trenutku prevazići. Ovaj strah je ojačan osećanjem da pošto oni ne zaslužuju moju stalnu pažnju, brižnost i ljubav, tada postoji svaka mogućnost da to izgubiti i da ću ja možda pokušati da nađem druge učenike koji će biti vredni moje stalne brižnosti i ljubavi. Pošto nema načina da me spreče da to uradim, neki učenici dozvoljavaju ljubomori da uđe u njih. Oni osećaju da ljubomora ima ogromnu snagu i da će tom snagom moći da unište sadašnje i buduće mogućnosti onih koji su tek jedan korak iza.“

„Učitelju, zahvalan sam ti jer si prosvetlio moj um. Sada mi reci, Učitelju, koja je najbolja stvar koju vidiš u meni? Imam li uopšte dobrih osobina? Učitelju, molim te, nemoj da me pogrešno shvatiš. Ni na koji način ne tražim da me hvališ. Ali, ponekad osećam da uopšte nemam dobrih osobina.“

„Ti imaš nekoliko dobrih osobina, dete moje. Mogu da ih izbrojim na preste. Tvoja glavna dobra osobina je tvoja redovnost. Ti si uvek redovan u meditaciji. Uvek si redovan na sastancima. Uvek si redovan gde god postoji bilo kakva potreba za posvećenim služenjem.“

„Učitelju, znam da imam tako mnogo loših osobina. Molim te, reci mi koja je moja najlošija osobina.“

„Tvoja najlošija osobina je tvoja neposlušnost.“

„Učitelju, kada te ne slušam?“

„Stotinama puta me nisi poslušao. Molim se Bogu da to prestane.“

„Učitelju, ti se moliš Bogu, a dozvoli meni da se molim tebi za samo jedan blagoslov, a to je da nikada više ne budem neposlušan. Molim te, reci mi, kada te to nisam poslušao?“

„Sine moj, ti si izuzetno blizak mom srcu i duši. Stalno sam od tebe tražio da se svim srcem družiš sa mojim drugim učenicima, ali me ti ne slušaš. Osećaš da ćeš izgubiti neke od svojih dobrih osobina ako se budeš družio. Štaviše, osećaš da te neću smatrati dragim i bliskim kao do sada ako budeš izgubio dobre osobine; zato me ne slušaš. Kada sam sa drugima, uvek se trudiš da zadržiš osećaj odvojenosti, koji se nesvesno graniči sa superiornošću. Ti želiš da me imaš samo za sebe ili da me uopšte nemaš.

„Ne slušaš me i u drugoj oblasti tvog života. Stalno ti govorim da je izreka „Bliskost rađa prezir“ namenjena običnim ljudskim bićima. Ona nije za duhovnog Učitelja i njegove učenike, da ne govorim o Učiteljevim bliskim učenicima. Kada si sa običnim ljudskim bićima, sve je ograničeno. Za par dana se umoriš od njih, jer u njima nema novine koja te može inspirisati i uzdići tvoj život. Ali, kada se družiš sa duhovnim Učiteljem, koliko si meseci ili godina sa njim bio, on je u svakom trenutku donosio novu inspiraciju i novu težnju za tebe. On ima sposobnost da postane jedno sa večnim tokom inspiracije i težnje i da ih spusti za tebe. Ali, u tvom slučaju ti smatraš da u to ne treba verovati ili to ne osećaš, pa kada provedeš par sati sa Učiteljem, tvoje fizičko postane umorno od njega. Tvoje fizičko telo postane umorno od njegovog prisustva, i ako vidiš da on ide negde da vidi ili poseti neke svoje druge učenike, ti ne želiš da mu se pridružiš uprkos njegovim zahtevima. Ti mu daješ spoljašnja opravdanja da si umoran ili da imaš posla. Kada si loše raspoložen, kažeš da ti je dosta svega. Osećaš da si imao gozbu duhovne hrane dok si bio sam sa Učiteljem, a da ćeš dobiti samo mrvicu dodatne hrane kada si sa drugima. I osećaš da ti ta mrvica nije potrebna. Ali, ja se osećam tako žalosno u tom trenutku. Žao mi je iz dva razloga. Prvi razlog je taj što ti ne želiš da pojedeš svu količinu hrane koju ja želim da ti ponudim. Drugi razlog je taj što ti ne vidiš božansko odnosno duhovno u meni. Ti ignorišeš duhovno u meni, a ono je večno osnažujuća, večno prosvetljujuća, večno ispunjujuća Stvarnost Božanskog.“

„Učitelju, Učitelju, fizičko u meni nije u stanju da podnese tvoju ogoljenu iskrenost, ali će duhovno u meni večno biti zahvalno. Od danas, smatraću tvoje zahteve ne samo kao put do mog spasenja, već kao samo moje spasenje. Učitelju, ti si mi pokazao šta je beskrajno strpljenje. Ti si mi pokazao šta je beskrajna samilost. Ti si mi pokazao šta je beskrajni oproštaj. Za uzvrat, mojim uplakanim srcem želim da ti ponudim moje vrhunsko otkriće: ti i samo ti si moje Večnosti Sve.“

16 Juli, 1974.

Ne previše mudar astrolog

Pre dvesta godina, u jednom indijskom selu je živeo jedan veliki duhovni Učitelj. Imao je hiljade učenika, uključujući i deset ili dvanaest astrologa i čitača dlanova. Neki od nih su bili pravi astrolozi i čitači dlanova, dok su drugi bili prave hulje. Ovi drugi su imali običaj da tumače horoskope za decu bogatih ljudi, samo da bi dobili novac i postali bogati. Oni iskreni nisu mnogo brinuli o novcu, već su brinuli o ljudima koji su bili zainteresovani za svoje prošle i buduće živote. Za te ljude, oni su tumačili horoskop kao uslugu i nisu očekivali ništa zauzvrat.

Među tim huljama, na samom vrhu je bio jedan veoma poseban. On je tumačio horoskope i gledao u dlan deci bogatih roditelja i mladim, lepim ženama. Postao je veoma bogat od novca koji je primao od bogatih roditelja i rasipao je svoj novac na lepe žene kupujući im razne skupe poklone. Ovim ženama je govorio da su sve bile prelepe kraljice, velike princeze ili velike duhovne figure u njihovim prošlim životima. Govorio bi im koliko su dugo bile na Zemlji, koliko podanika su imale ili koliko su imale učenika. On je sve radio na prividan matematički način, i to je bilo veoma fascinantno i ubedljivo. Kada su te žene čule da su bile velike duhovne figure ili velike kraljice ili princeze u prošlim inkarnacijama, bivale su duboko dirnute i bile su mu veoma zahvalne.

Ali avaj, jadni astrolog nije bio dovoljno lukav. Govorio je svim ženama da su one bile kraljice, princeze i duhovne figure i potpuno istom vremenskom periodu i svakoj od njih bi govorio da je on bio njen muž ili duhovni pratilac. To je značilo da je bio muž sedam kraljica i pet princeza, i pratilac devet duhovnih figura – sve u isto vreme. Svakoj od tih žena bi tu informaciju govorio u strogom poverenju, sa upozorenjem da niko ne sme da zna za njihovu povezanost u prošlosti jer bi drugi postali ljubomorni i ta ljubomora bi ih povukla na dole. Zbog toga u njihovoj sledećoj inkarnaciji ne bi mogli da budu istaknuti ni na koji način.

Na žalost, vitalni život tog astrologa nije bio baš najčistiji. Tokom vremena, počeo je da se slobodnije druži sa tim ženama kojima je on bio veoma drag i koje su bile veoma ponosne na svoju povezanost sa njim iz prethodnih inkarnacija. Uskoro je ljubomora počela najjače da igra svoju ulogu. Neke žene su osećale da on drugima poklanja veću pažnju nego njima, pa su postale besne. Prekinule su svoje veze sa njim i dogovorile interni sastanak između sebe da bi odlučile kako da ga osramote. Ranije nisu razgovarale o svojim prošlim inkarnacijama između sebe, jer im je on to bio zabranio. Ali sada, pošto su sve gubitnice u ljubavnom životu sa njim postale prijateljice, razotkrile su misterije svojih prošlih života jedne drugima i razmera astrologove prevare je postala očigledna.

Jednoj ženi je rekao da je bila kraljica Engleske sredinom šesnaestog veka. Drugoj je rekao da je bila egipatska princeza sredinom šesnaestog veka. Treća je bila duhovni Učitelj u Indiji u istom periodu. Naravno, astrolog je bio muž ili pratilac svake od njih. Ostale žene u grupi su otkrile da je i njih obmanuo na isti način.

One su bile potpuno zgrožene i odlučile su da Učitelju ulože ozbiljnu žalbu protiv njega. Izabrale su jednu koja će ih predstavljati i ta žena je otišla kod Učitelja i ispričala mu sve te priče. Učitelju je bilo žao, a potom se veoma naljutio. „Žao mi je zbog vaše nedužne gluposti, a veoma sam nezadovoljan njegovom nezamislivom prevarom. Pozvaću ga i nemilosrdno izgrditi. A vi ga nikada više ne smete pustiti da dođe kod vas kući i naravno, ne smete ići ni kod njega kući.“

Žena reče: „Nikada, nikada, nikada! Oprosti mi, Učitelju, oprosti mojim prijateljicama i oprosti onima koje on još uvek vara.“

Učitelj odgovori: „Vama ću definitivno oprostiti, jer ste budalaste, ali ako vam se ikada ponovo približi, zapretite mu metlom. Izmlatite ga kako god želite! Ako vas bude pitao za razlog, recite mu da bi ste vi želele da mu se odužite, jer se on pomučio da dozna vaše prošle inkarnacije, a vi želite da mu pomognete da pročisti njegov vitalni život tako što ćete ga tući par minuta. Recite mu da mu je od vas ta usluga potrebna, kao i da je zaslužuje.“

Nakon kratkog vremena, pošto ga je Učitelj izgrdio zbog emotivno-vitalnog života i zbog toga što je zloupotrebio poverenje tako puno mladih žena, astrolog je krenuo do one žene koja ga je optužila, da bi se odbranio i izazavao je. Čim ga je videla na vratima, zgrabila je metlu i počela da ga nemilosrdno udara, prenoseći mu Učiteljevu poruku sopstvenim rečima.

Uskoro se okupilo puno suseda da bi ili uživali u prizoru ili žalili astrologa. Izveštaj sa lica mesta je stigao do Učitelja, koji je tada naložio da astrolog i sve njegove žene iz čudesne prethodne inkarnacije dođu kod njega. Većina žena je rukama prekrila lice zbog krajnje sramote kada su došle kod Učitelja. Učitelj je od svake od njih tražio da ponovi ime koje joj je astrolog rekao da je bilo njeno u prošloj inkarnaciji. Dok su one govorile imena, Učitelj je naredio astrologu da ta imena zapiše na dugačkom listu papira. Kada su sva imena bila zapisana, Učitelj je od tog lista papira napravio venac i stavio ga astrologu oko vrata, blagoslovio ga i naredio mu je da odmah napusti ašram.

Priča se ovde ne završava. Među ovim ženama, ona koja je astrologu bila najbliža je krišom krenula za njim kada je napustio ašram. Ona ga je žalila i rekla je sebi: „Stvarno je on prava hulja ili prava budala, ali su mi njegova otkrića pružila puno radosti. Ko ne voli da mu se laska na ovom svetu, čak i ako laskanje nije sasvim zasnovano na istini? Čak i mudri ljudi tajno ili otvoreno uživaju u tome da im se govore lepe stvari. Oni osećaju snagu i inspiraciju kada im se laska, pa zašto ne bi jedno nerazvijeno, neobrazovano, slabo ljudsko biće poput mene imalo radost? Poslednjih deset godina, on mi je pružao tako puno radosti, zato osećam da mi je dužnost da ja njemu pružim radost tako što ću da ga sledim, da mu budem odana i da ga služim ostatak njegovog života.“

16 Juli, 1974.

The Master's advice on choosing a path

Beše jednom jedan duhovni Učitelj koji svakom svom duhovnom detetu želeo da dâ svoju posebnu pažnju, brižnost i blagoslove, u prkos činjenici da je imao stotine i stotine učenika. On je držao mnogo sastanaka nedeljno, ponekad i dva u toku dana, tako da je svaka grupa mogla da bude mala i neposredna, bez obzira na broj novih tragalaca koje je primao u svoju duhovnu porodicu.

Dan ili dva u toku nedelje, Učitelj je dozvoljavao posetiocima da dođu i prisustvuju sastancima, a neki od njih su kasnije donosili odluke da slede njegovu stazu. Jednog dana četvoro posetilaca – tri momka i jedna devojka –prišli su Učitelju nakon sastanka. Jedan momak se poklonio Učitelju i rekao: „Učitelju, da li ćeš me prihvatiti za svog učenika? Dolazim ovde zadnjih mesec dana svake nedelje i konačno sam odlučio da je ovo moja staza.“

Učitelj je upitao tog tragaoca za ime i par stvari o njegovom spoljašnjem životu i zatim se u tišini skoncentrisao na njegovu dušu. Na kraju je rekao: „Naravno da ću te prihvatiti za svog učenika. Prihvatam te svim srcem. Molim te, nastavi da dolaziš na naše sastanke redovno i posvećeno. Jasno vidim da je ovo tvoja staza.“

Novi učenik je bio veoma srećan i zahvalan što ga je Učitelj prihvatio.

Zatim je jedan od momaka upitao: „Učitelju, i ja dolazim zadnjih dana, ali sam upravo saznao da mogu da dođem još samo četiri ili pet puta pre nego što odlučim da postanem učenik. Osećam da ovo može da bude moja staza, ali ne želim da postanem učenik u ovm trenutku, jer ne bih želeo da imam unutrašnje konflikte ili da budem polovičan u svojoj obavezi. Želim da budem potpuno siguran.“

Učitelj je odgovorio: „Duboko cenim tvoju iskrenost. Na žalost, to pravilo imamo ovde u ašramu, ali ti si veoma dobrodošao na sastancima sredom uveče van ašrama. Mnogi ljudi su dolazili na ove sastanke osam ili devet meseci, ili čak i godinu dana, ali se još uvek nisu odlučili, a mi ih sa naše strane nismo primoravali da se obavežu. Naravno, ja sam ista osoba, isti duhovni Učitelj, bilo da sam u svom ašramu ili van njega, pa ćeš imati istu priliku da odlučiš da li sam ja tvoj Učitelj.“

Učitelju, veoma sam srećan što mogu da dolazim na tvoje sastanke sredom i svakako ću nastaviti da dolazim da meditiram sa tobom. Ali, zašto imaš to kruto pravilo sa kojim počinješ? Izvini što pitam, ali zašto bi nečiji unutrašnji život imao ova spoljašnja ograničenja?“

Učitelj je objasnio: „Sine moj, ako imamo neka pravila i propise kao što su ovi, tada lakše možemo uskladiti odnose u grupi. Pravila i propisi su neophodni svakoj organizaciji da bi nesmetano mogla da radi. Takođe, lakše je disciplinovati živote učenika u duhovnoj zajednici ako postoje neka pravila.

„Takođe postoji i duhovni razlog, sine moj. Jasno sam video da su četiri posete jednom duhovnom Učitelju više nego dovoljne ako neko želi da izabere i odluči da li je neka staza za njega ili ne. Nakon što si me video toliko puta, ako ja treba da budem tvoj Učitelj, tada bi do sada osetio nešto u meni. Ja to ne govorim samo zato što sam duhovni Učitelj i da moraš da osetiš nešto u meni; ali ako sam predodređen da budem tvoj duhovni Učitelj definitivno ćeš osetiti nešto u meni što će te ohrabriti i inspirisati da postaneš moj učenik. Ako kažeš, recimo, da ti je potrebno više vremena jer želiš da budeš veoma oprezan i da izbegneš greške, tada bih neizostavno želeo da te pozovem na te sastanke sredom. Polako. Nakon šest meseci ili slično, ako osetiš da ovo nije staza za tebe, tada možeš pokušati sa drugim stazama. Za mene je prilično nebitno, da li ćeš izabrati moju ili neku drugu stazu."

„Ja sam recimo tvoj duhovni stariji brat. Pošto sam malo napredniji od tebe, moja uloga je da te odvedem našem zajedničkom Ocu, ali ja sam nisam Cilj. Ako postoji neko drugi ko je malo napredniji od tebe, tada će i on biti u prilici da te povede Ocu. Mi, duhovni Učitelji smo kao kuriri; mi samo vodimo tragaoce Ocu. Imaćeš istu priliku da ostvariš Boga, bilo da prihvatiš ovu stazu ili neku drugu. Ako ti je potrebno vreme, molim te tako i postupi, ali nemoj da se osećaš tužno ili uznemireno. Na tom sastanku i na svim mojim sastancima – i zaista svuda – vrata mog srca su širom otvorena.“

Drugi tragalac se poklonio Učitelju. „Učitelju, duboko sam dirnut velikodušnošću tvog srca i tvojom dubokom mudrošću. Svakako ću nastaviti da dolazim na tvoje sastanke. Hvala ti.“

Sada se treći mladić približio Učitelju. „Učitelju, smatram da je moj život u stanju pometnje. Kako mogu da procenim sopstvenu iskrenost? Učitelju, molim te, daj mi savet.“

Učitelj reče: „Izgleda mi kao da imaš dva pitanja, a ne jedno. Jedno je pometenost u kojoj se nalaziš, a drugo je tvoja iskrenost. Zašto si pometen? Zbog čega osećaš da si pometen? Prihvatanje naše staze je jedna stvar, ali pometnja u tvom životu, u tvom umu je potpuno druga stvar. Pitaj sebe da li ćeš biti srećan ako ne prihvatiš našu stazu. Ako osećaš da ćeš biti srećan i ako kažeš da nisi pometen u pogledu prihvatanja ili odbacivanja naše staze, tada je tvoja pometnja potpuno odvojena od toga da li je potrebno da prihvatiš duhovni život ili ne. Na tebi je da nas prihvatiš ili odbaciš. Ova staza je jedan način viđenja istine. Tvoja iskrenost će ti reći da li je ona za tebe.“

„Ali Učitelju,“ prekinuo ga je tragalac, „kako mogu da procenim sopstvenu iskrenost?“

Učitelj je odgovorio: „Lako možeš da proceniš sopstvenu iskrenost. Tvoja iskrenost potpuno zavisi od širine ili velikodušnosti tvog srca. Ne moraš da postaneš duhovna osoba da bi bio iskren. Misli o sebi kao o dve osobe. Pomisli na tvoj vital, tvoj um i tvoj telo kao o nekome ko se davi u moru neznanja, i pomisli na tvoje srce i dušu kao na drugu osobu, koja pliva kroz more neznanja. Odvoji tvoj um, vital i telo od srca i duše. Oseti da tvoji srce i duša imaju sposobnost da spasu um, vital i dušu koji se dave. Šta sada treba da radiš? Ako odvojiš sebe od osobe koja se davi, ako ostaneš sa srcem i dušom, širina srca i dušina vizija budućnosti će odmah u tebi spasiti čoveka koji se davi. Ali moraš da odlučiš da li ćeš ili nećeš slediti put srca i duše da bi spasio um, vital i telo. Ako osećaš da ti fizičko pruža pravu poruku, da ti vital pruža pravu poruku, da ti um pruža pravu poruku, tada nećeš osetiti stvarnu potrebu za duhovnim životom. Ali, ako osećaš da se tvoj um, na primer, davi tada treba da se okreneš srcu, jer je srce u prilici da umu ponudi prosvetljenje. Kada uđeš u duhovni život, tvoj intelektualni um će biti samo jedna žalosna prepreka. Um, kao takav, nije loš, ali um mora biti prosvetljen svetlošću srca. A svetlost srca dolazi od same duše.“

Treći tragalac reče: „Učitelju, slediću tvoj savet, i siguran sam da će moj problem pometenosti i moj problem iskrenosti uskoro biti rešeni. Pokušaću da se postovetim sa srcem i dušom.“

Sada je poslednji posetilac, devojka, rekla Učitelju: „Iako meditiram i vodim unutrašnji život godinama, ovo je prvi put da sam pokušala da nađem Učitelja. Osećam prema tebi jaku naklonost, ali da li je prerano da donesem odluku?“

Učitelj reče: „Kćeri moja, uđi u svoje srce i dušu i tada, ako osetiš da je ovo staza za tebe, svakako treba da dođeš ovde. Ako osetiš da ovo nije tvoja staza, tada pođi na neko drugo mesto. Ali, ovo je moj jedini zahtev onima koji još nisu prihvatili nijednog duhovnog Učitelja: nađite Učitelja što je pre moguće. Samo zato jer ste iskreni, ja tražim od vas da ne odlažete. Vi možete reći da čekate Božji Čas, ali ja vam kažem da je čas već kucnuo. Zato ste i došli ovde i zato razmišljate da odete i na druga mesta. Neki ljudi su prilično izbirljivi. Iako su u prvoj prodavnici videli predmet koji im odgovara, oni misle da će možda naći nešto bolje u drugoj radnji. Zatim obiđu dvadeset prodavnica, nadajući se da će naći tu stvar, i nakon traganja i traganja, često se vrate u prvu prodavnicu.

„Ali, ako su ljudi mudri, ako su zaista gladni i nađu na plod koji će utoliti njihovu glad još u prvoj prodavnici, oni će ga jednostavno pojesti i neće se mučiti da idu od radnje do radnje. Naravno, ako im se ne sviđa hrana koja se ovde nudi, tada imaju svako pravo da odu na neko drugo mesto. Ali, neki ljudi primenjuju ono što nazivaju ljudskom mudrošću, a što sa duhovne tačke gledišta nema nikakvu vrednost. U njihovoj prirodi je da kažu, 'Hajde da pogledamo i druge stvari.' Ali, problem je u tome što je vreme veoma dragoceno. Ako treba da prođem kroz mnoge prodavnice i pretražim sve, dok ja razgledam, neko može da dođe i da kupi voće koje sam ja prvobitno hteo da kupim. Isto tako, ni prodavac neće prodavnicu držati otvorenom dvadeset i četiri sata dnevno. Ako u njegovoj prodavnici provedem dosta vremena, a da ne kupim ništa, on može odlučiti da je došao trenutak da zatvori radnju i da me zamoli da odem negde drugde. U tom trenutku ću ja biti taj ko će biti nezadovoljan i neispunjen.

„Zato, pođi duboko unutra i nakon toga, ako ti srce i duša kažu da ovo nije tvoja staza, budi hrabra i potraži nekog drugog Učitelja. Ali, ako osećaš da je ovo tvoja staza, onda ne dozvoli da um izađe na površinu i unese sumnje.

„Ti ćeš možda misliti da je um iskreno oprezan u ispitivanju srca, ali um samo pokazuje svoju nesigurnost. Um je bespomoćno nesiguran, i to je ono što stalno stvara pometnju. Imaj veru jedino u srce i dušu. Ako ti duša prenese poruku kroz srce da je ovo tvoja staza, prihvati ovu stazu i drži se nje.

„Ono o čemu govorim je da je najbolje uvek biti oprezan i ne gubiti vreme. Moramo da izučimo tri predmeta. Prvi je ostvarenje Boga, drugi je otkrovenje Boga i treći je ispoljenje Boga. Jedva da smo počeli da učimo prvi predmet, a moramo da završimo sva tri kursa. Za svaki predmet nam je potrebno tako puno vremena. Sam Bog zna koliko vekova, koliko inkarnacija, će trajati. I zato, što ranije počnemo, to bolje za nas.“

Četvrti tragalac se pokloni i reče: „Učitelju, neću traćiti ni sekundu. Zaroniću duboko unutra i otkriti stazu za mene. Učitelju, ti si pravi duhovni brat čija je jedina briga naš napredak. Duboko smo dirnuti tvojim bezuslovnim vođstvom. Uradićemo ono što si nam rekao.“ Četiri tragaoca su se sa zahvalnošću poklonili Učitelju pre nego što su krenuli kućama.

20 Juli, 1974.

Mala brojanice

Jednog dana duhovni Učitelj je pošao da poseti jedan od njegovih ašrama u drugoj zemlji. Tamošnji učenici su ga pozdravili sa ushićenjem i posvećenošću, a jedan od momaka mu je poklonio set za đapu ili mala brojanice koje je brižljivo, ručno pripremio za Učitelja. Učitelj je blagoslovio momka i zatim je blagoslovio druge učenike koji su došli da ga pozdrave. Nakon što su meditirali zajedno neko vreme, Učitelj se obratio učenku koji mu je poklonio brojanice.

„Sine moj, duboko ti se zahvaljujem za posvećeno služenje. Od sada, ipak, tražim od tebe da me unapred obavestiš o svojim projektima tako da ih mogu odobriti. Ne mogu da odobrim tvoje dalje pravljenje ovakvih brojanica, jer bi to bilo protivno mojoj filozofiji. Takođe, ljudi će mi donositi stotine bojanica da ih blagoslovim. Neke sam blagoslovio u prošlosti, ali sam to uradio sa unutrašnjim otporom. Moja filozofija ne zastupa upotrebu brojanica, jer one ohrabruju osobu da koristi um dok broji. Mnogo je bolje reći sedam puta 'Supreme' duševno dok udišeš nego to reći mnogo puta mehanički dok brojiš. Veliki Učitelji, kao Buda, Krišna, Ramakrišna i drugi, nisu obavljali đapu već su koristili snagu volje i težnju da bi ostvarili Najviše. I u mom slučaju, iako sam radio đapu tri puta u mom životu, nisam je radio veoma ozbiljno."

„U Indiji, znao sam jogija koji je ostvario Boga kroz đapu. Neki od njegovih učenika nisu verovali u njegovo ostvarenje, pa je jogi rekao, da ko god ne veruje u njegovo ostvarenje može da ide u pakao. Naravno, deco moja, ako neko ne veruje u moje ostvarenje, ja ću tu osobu položiti pred Stopala Svevišnjeg radi prosvetljenja umesto da mu na ovaj način pretim. Ako to ipak ne pomogne, ja ću odgovornost za ostvarenje te osobe dati Svevišnjem.“

Jedan učenik je podigao ruku i rekao: „Učitelju, u tvom nedavnom govoru si govorio o brojanicama. Rekao si da svaka brojanica ima sto osam perli i rekao si da taj broj datira još iz Krišninog doba. Predložio si da jedan od načina da se dostigne čistota bude da se jednog dana pet stotina puta kaže 'Supreme', narednog dana šest stotina i da nastavimo da svakog dana povećavamo za jednu stotinu sve dok ne stignemo do hiljadu i dvesta. Tada si rekao da treba da smanjujemo za jednu stotinu sve dok druge nedelje ne stignemo ponovo do pet stotina. Rekao si da je to dobro za disciplinu, snagu volje i čistotu. Zar to nije đapa, Učitelju?“

Učitelj je odgovorio: „Jeste, to je istina. Ali đapa mora da se radi sa krajnjom iskrenošću. Dva učenika, koja su me napustila su nosili te brojanice samo da bi se pravili važni sve vreme, ali je emotivni i mentalni život koji su oni vodili bio veoma nečist. Ako morate da nosite brojanice, nosite ih u garderobi.

„Muzičari, na primer, na neki način imaju veoma težak posao. Iako je muzika, duševna muzika, jezik Boga, publika voli da čuje nižu vitalnu muziku, pa je za muzičare veoma teško da vode čist život. Jedan čuveni muzičar iz Indije je nosio, ne jednu, već sedam brojanica na svojoj košulji da bi pokazao kako je čist. Na žalost, ipak je živeo nepodnošljivo vitalan život."

„Pre tri godine, jedan moj bivši učenik, poklonio mi je brojanice. Dok sam ove godine bio u Evropi, ta osoba je razglasila da bi želela da joj vratim brojanice. Pošto su te brojanice bile zaključane u mojoj sobi, taj bivši učenik je morao da sačeka na moj povratak. Čim sam došao, vratio sam brojanicu toj osobi, ali je ona razmotrila ponovo svoj zahtev i odlučila da mi dozvoli da je zadržim. Iako sam pokušavao da je vratim, ta osoba nije htela da je uzme natrag. Kasnije, nisam mogao a da ne uporedim sebe sa bankom, jer sam osetio pošto mi je dao tu brojanicu da je čuvam na tri godine, da bi ona trebalo makar da ima kamatu. Svevišnji uvek sluša nedužne zahteve duhovnog Učitelja i evo dokaza. Sada imam ne jednu, već dve brojanice za njega.“

Učenik koji je napravio brojanice za đapu se poklonio i rekao: „Učitelju, sada kada razumem tvoju filozofiju, vidim da mi brojanice više neće biti potrebne. Od sada, potrudiću se da napredujem uz pomoć tvoje inspiracije i uz pomoć moje duševne težnje, uz brižnost tvoje duše i uz iskreni plač mog srca.“

20 Juli, 1974.

Ljudsko očekivanje i božansko ispunjenje

Jednog dana je blizak učenik velikog duhovnog Učitelja, došao Učitelju i rekao: „Učitelju, govorio si mi da ništa ne očekujem od svog života, ali da sve očekujem od Boga. Ja imam veru u Boga, ali kako mogu da išta očekujem od Njega ako Ga ne vidim lice u lice? Ako vidim osobu, od nje mogu nešto da očekujem, ali ako je ne vidim, šta mogu da očekujem od nje? Vidim svoje ruke i očekujem nešto do njih. Vidim delove svog tela i samo zato što ih vidim, osećam da od njih mogu da tražim uslugu. Ali, u slučaju Boga, pošto Ga ne vidim, kako mogu da išta očekujem od Njega?“

Učitelj reče: „Dete moje, istina je da nisi video Boga, ali želim da ti kažem da ima mnogo stvari koje nisi dobio kao rezultat aktivnosti tvojih ruku, očiju ili bilo kog dela tvog tela. Ima mnogo stvari koje ne očekuješ, ni od sebe ni od bilo kog drugog, ali se te stvari dešavaju, čak i ako ne vidiš neki spoljašnji razlog ili neki spoljašnji napor koji je uložila tebi poznata osoba. Oni dolaze na Božji sopstveni Način, koji je daleko iznad tvoje mašte.“

„Učitelju, to je istina. Ali, moram da kažem da se veoma često moja očekivanja ne ispune kada očekujem nešto od Boga.“

Učitelj reče: „Kada očekuješ nešto od sebe, da li su tvoja očekivanja uvek ispune?“

„Ne, Učitelju.“

„Ako ti ne možeš da ispuniš sve ono što očekuješ do sebe, zašto očekuješ od Boga da ispuni sve ono što očekuješ od Njega? Neko nešto očekuje jer je sebi postavio cilj, i očekuje da cilj dođe i dostigne njega ili želi da on krene i dostigne cilj. Zato što u umu ima neko odredište, ili on privlači to odredište sebi, ili sebe gura ka tom odredištu. Ali napori mu neće uvek biti dovoljni za uspeh. Ne! Postoji viša sila, koja se zove Milost, Samilost Boga. Kada se ta Samilost spusti odozgo, nema toga što ne možete očekivati od svog života. Kada se božanska Samilost spusti, ako imate božansko očekivanje ono će sigurno biti ispunjeno."

„A sa druge strane, na početku putovanja, tragalac može da krene sa nižim ciljem, jer još uvek nije svestan svoje više sposobnosti, ili zato što još uvek nije slobodan od svojih želja. Ako pojedinac nema pravu, iskrenu težnju, ako nije pravi tragalac, tada će mu Bog dati ono što on svesno želi i očekuje. Ali, ako se duševno moli i meditira, Bog mu neće dozvoliti da dosegne niži cilj, jer On vidi njegovu iskrenost i potencijale. Bog za njega čuva beskrajno viši cilj."

„Na početku, tvoje očekivanje može imati mrvu svetlosti, ali, Bog te priprema tako da bi mogao da ti da beskrajno prostranstvo Svetlosti. Na početku, ćeš možda pokušavati da dobiješ samo kap nektara; možda ćeš osećati da je to dovoljno. Ali, Bog želi da te napoji velikom količinom nektara. Zato, kada si iskren u duhovnom životu i imaš niži cilj, Bog možda neće odobriti tvoj niži cilj, jer za tebe ima najviši Cilj. Ali, ti osećaš da je Bog neljubazan prema tebi i da ne brine za tebe, jer ti taj Cilj ne vidiš.“

„Šta je niži odnosno manji cilj?“ upitao je učenik.

„Daću ti jedan primer,“ odgovorio je Učitelj. „Ja sam želeo da postanem kondukter u vozu. Kada sam bio dete, bio sam fasciniran pokretima i gestovima konduktera dok je on tražio i pregledao karte i želeo sam da budem kao on. A vidi sada! Postao sam duhovni Učitelj. Biti duhovni Učitelj je beskrajno više postignuće od toga da se bude kondukter u vozu. Zato mi Bog nije dozvolio da ostvarim ovaj niži cilj."

„Takođe sam nekad želeo da postanem veliki atletičar, veoma brz trkač, ali Bog je želeo nešto drugo. On je želeo da postanem veoma brz trkač, ne u spoljašnjem, nego u unutrašnjem životu. Ime, slava i postignuće atletičara, koji je šampion u spoljašnjem životu, traju samo par godina. Istina je da on inspiriše mlade ljude; ali, inspiracija koju on daje nije ništa u poređenju sa inspiracijom koju daje šampion u unutrašnjem svetu, duhovni Učitelj. Kada Učitelj nekoga inspiriše, svest te osobe se uzdiže i ta osoba biva jedan korak bliža najvišem Cilju. Krajnji Cilj se može dostići uz pomoć inspiracije i težnje Učitelja.“

Učenik reče: „Ali, Učitelju, čak i kada očekujem najviši Cilj od Boga – Mir, Svetlost i Blaženstvo u beskrajnoj meri – čak se i tada moja očekivanja ne ispune.“

„Sine moj, kada očekuješ Mir, Svetlost i Blaženstvo od Boga, to znači da si sebi postavio veoma visok cilj. Ako nešto očekuješ od tvojih prijatelja, ili od rođaka, suseda ili od poznanika, ako oni to ne žele da ti daju, jednostavno ti neće dati. A čim to ne dobiješ, ti odmah postaneš nesrećan, jer osećaš da nisi dobio mada si zaslužio; ili osećaš da ti drugi nisu dali zbog ljubomore i straha da, ukoliko bi ti to dobio, oni više neće biti u stanju da pokazuju svoju nadmoć."

„Ali, u slučaju Boga, ako ti On nešto i ne da, to nije zato što je On ljubomoran na tebe, ili zato što On misli da neće moći da održi svoju nadmoć ukoliko ti dâ svoju Beskonačnost. Ne! Ti ćeš možda osetiti da si primio malu kap, a da je stvar koju očekuješ kao veliki okean; ali, kada ti Bog da samo kap, to je zato što što On oseća da će ti čak i ta kap biti previše. Bog postepeno povećava tvoju sposobnost, i doći će trenutak kada ćeš moći da primiš veliku kap. I konačno ćeš moći da primiš i sam okean."

„Ako očekuješ nešto od Boga, a to ne dobijaš, budi uveren da Bog imao dobar i valjan razlog zbog kog ti to nije dao. To je zato što će ti u budućnosti dati nešto daleko bolje. Takođe, On će ti i reći razlog zbog koga ti to nije dao. Ako ne ispuni tvoja očekivanja, On ti daje Svetlost. Kroz tu Svetlost, On ti objašnjava zašto ti nije dao to što očekuješ. A sa druge strane, ako ti odmah da to što želiš, reći će ti i razlog zašto to sada dobijaš. Zato, dete moje, ako zaista želiš da očekuješ nešto, tada ne očekuj ništa od sebe, niti od drugih, već jedino od Boga."

„Ispunjenje očekivanja je istovremeno i ljudska potreba i božansko zadovoljstvo. Kada kažemo da smo zadovoljni, to je ispunjenje naših očekivanja. Ali, ovo ispunjenje očekivanja se odigrava na božanski način jedino kada predamo našu volju Božjoj Volji."

„U suprotnom, molićemo se Bogu, meditiraćemo na Boga i pokušati da ugodimo Bogu sa pogrešnom vrstom očekivanja. Očekivaćemo od Boga da nam dâ Osmeh jer smo se molili osam sati. Ali, kako ćemo znati da će naš život biti obesmrćen tim Osmehom od Boga, ili da će naš život bio ispunjen nečim drugim što smo želeli?

„Ako očekujemo od Boga na božanski način, Stvarnost sviće u nama; i sa ovom Stvarnošću moći ćemo da pođemo do naše Besmrtnosti, do našeg najvišeg transcendentalnog Cilja.

23 Juli, 1974.

Učiteljeve najbolje poeme

Jednog dana duhovni Učitelj je ugledao svoje dve učenice kako se bukvalno savijaju u njegovoj bašti, okružene svim njegovim knjigama poezije, sa veoma tužnim i zbunjenim izrazima lica.

„Kćeri moje, o čemu se radi?“ upitao je. „Zašto izgledate tako zbunjeno?“

Jedna je odgovorila: „Učitelju, prošle nedelje si od nas tražio da izaberemo neke od tvojih poema za antologiju. Ali, prošle noći si nam rekao da sve tvoje poeme imaju visok standard, bez obzira koji nivo svesti izražavaju. Zar to ne znači da nijedna poema nije bolja od druge?“

Učitelj reče: „Hajde da upotrebim analogiju da bih odgovorio na vaša pitanja. Ako odete u prodavnicu gde prodaju ženske tašne, neke od njih će biti prelepe. Neke su zlatne, neke su sa ukrasima, itd. Cena će se razlikovati od tašne do tašne – neke mogu koštati dva dolara, neke dvadeset, pa i više. Ako osoba nema previše novca i ne može priuštiti da kupi tašnu od dvadeset dolara, šta će se onda dogoditi? Osoba mora biti zadovoljna onom tašnom koju može da kupi. U neku ruku, možete reći da je ta tašna lošija. Za ženu koja ima novca da kupi tašnu od dva dolara, tašna koju će kupiti će biti najskuplja i najlepša jer ta tašna u okviru njene sposobnosti.

„Moramo da sagledamo standard osobe. Ako osoba nema veoma uzdignutu svest, biće poema koje će biti u skladu sa njenim standardom i koje će joj prijati. A ako neko ima visoku, uzdignutu svest, tada će biti poema koje će njemga zadovoljiti. . Svest osobe koja čita je veoma važan činilac. Ako neko ne može dobro da meditira, biće zadovoljan onom vrstom poema u kojima pišem da je moje telo ovo, a moj vital ono. Ali, ako neko ima veoma visoku svest, njemu će se dopasti poeme koje izražavaju moju najuzvišeniju filozofiju. Duhovna visina reči će mu se zaista dopasti.“

U tom trenutku je druga devojka rekla: „Učitelju, pojasnio si nam. Ali pošto si tražio od nas da napravimo izbor tvoje poezije, koji bi kriterijum trebalo da primenimo?“

Učitelj je objasnio dalje. „Pri razmatranju kriterijuma koje treba primeniti, moramo da napravimo nekoliko kategorija. U jednoj kategoriji, poeme će biti procenjene prema njihovoj apsolutnoj duhovnoj visini. Naravno, duhovni ljudi će procenjivati duhovnu visinu. Ako poema izražava božansku čežnju, na primer, ta vrsta poeme će biti na duhovnoj strani. U drugoj kategoriji će poeme biti procenjene prema modernom stilskom pristupu. Na primer, recimo da sam ja upražnjavao prilično slobodan stil – ne kao besni slon – ali sam pisao sa velikim samopouzdanjem. Zatim, biće i drugih kategorija poema koje su duhovno ili mentalno prosvetljene, i one su za čitaoce koji izražavaju zemaljsku težnju ili Nebesko prosvetljenje.

„Biće vam potrebno bar deset kategorija. Jedino na taj način možete ispravno proceniti moju poeziju ili napraviti mudar izbor. Pošto sam napisao par hiljada poema, možete lako imati deset kategorija. Ne može postojati samo jedno, zadovoljavajuće gledište. Ako procenjujete samo na osnovu duhovne visine, na primer, taj izbor neće sve zadovoljiti. Čak i moje poeme koje izražavaju moje najviše ostvarenje i otkrovenje – moje najistaknutije poeme – se ne dopadaju svima. Mnogim ljudima se dopadaju one poeme koje govore o frustraciji i ispraznosti života. Pogledajte samo razliku između te dve vrste poema. Jedne izražavaju visinu mog ostvarenja, kada sam jedno sa Svevišnjim. U drugima sam potpuno poistovećen sa ogromnom frustracijom i uništenjem svesti koja je vezana za Zemlju. Ali, mnogo puta su baš te poeme citirane i čuo sam da mnogi ljudi vole te poeme više od onih koje su u drugoj kategoriji. I tako, svakom se sviđaju i svako ceni poemu u skladu sa sopstvenom potrebom.“

The first girl smiled and said, "Before you came, Master, we were both more in the world of frustration than in the world of spirituality. I wonder what our selection would have been like at that time."

Prva devojka se nasmešila i rekla: „Učitelju, pre nego što si došao, obe smo bile mnogo više u svetu frustracije nego u svetu duhovnosti. Pitam se kako bi izgledao naš izbor.“ Učitelj je blagoslovio obe devojke sa puno naklonosti i rekao: „Tako je. Zašto je potrebno da razgovaramo o različitim pojedincima koje vole različite vrste poezije? Uzmimo samo jednu osobu. Njegova svest se stalno menja, njegovi standardi se menjaju. On će pročitati jednu pesmu nakon svoje jutarnje meditacije i osetiće da je to jedna od mojih najboljih poema. Tada će tokom dana pročitati drugu poemu i osetiti da mu se baš ta najviše dopada jer odgovara njegovim potrebama u tom trenutku. Naveče, ako se u toku dana susreo sa razočarenjem i drugim problemima, dopašće mu se i poistovetiće se sa poemom koja izražava njegovo osećanje frustracije. Neće uopšte razmišljati o poemi koja mu se ujutru dopala. I zato je neophodno da se izabere širok spektar poema koje izražavaju mnoga raspoloženja i potrebe, ljudske i božanske.“

26 Juli, 1974.