Neposlušni učenik

„Možeš.“

„Da li sam prvo ja prihvatio tebe, Učitelju, ili si ti prvo prihvatio mene?“

„U unutrašnjem svetu, prvo sam ja prihvatio tebe; u spoljašnjem svetu, ti si prvo prihvatio mene.“

„Da li je to podjednako važno?“

„Ne, niije podjednako važno. Ako nema unutrašnjeg prihvatanja, tada nema ni spoljašnjeg prihvatanja. Ali, kada unutrašnje i spoljašnje prihvatanje odigraju svoju ulogu, tada odnos između Učitelja i učenika postaje savršen.“

„Učitelju, šta je sa onim ljudima koji te napuštaju? Da li prvo ti ostaviš njih ili prvo oni ostave tebe?“

„Dete moje, to je komplikovano pitanje. Veoma često učenik bude sa mnom i viđa me svakog dana na fizičkom planu, ali je iznutra presekao sve veze. On samo čeka priliku da ponudi zvanični izgovor da me napusti. Sa druge strane, ako me učenik stalno razočarava i ako Svevišnji u meni misli da je to izgubljen slučaj i da on samo traći moje vreme i iskorišćava moje strpljenje, tada, ako je to volja Svevišnjeg, ja ću preseći veze u unutrašnjem svetu. Učenik ne može da živi bez korena, pa me na kraju napušta.“

„Ali, šta je sa onima, Učitelju, koji su ti nekada bili veoma bliski, a sada su te napustili? Siguran sam da ih ti nisi odbacio. Tvoje srce ljubavi i samilosti ih ne bi odbacilo. Oni su ti koji su tebe odbacili, a ti si jednostavno prihvatio činjenicu. Da li sam u pravu, Učitelju?“

„Sine moj, nema čvrstog pravila. Bliski učenik može postati žrtva ljubomore, sumnje u sebe i drugih loših sila. Naravno, te sile mogu da stvore ogrome probleme i za Učitelja i za učenika.“

„Učitelju, kako može bliski učenik da sumnja u sebe ili da bude ljubomoran na druge?“

Učitelj reče: „Bliski učenik, veoma često iz straha sumnja u sebe. On poznaje svoja ograničenja i slabosti i misli da ću ga ja držati uz sebe sve dok se ne pojavi bolji učenik. On oseća da ću ga zameniti čim se taj učenik pojavi. On misli da neću traćiti moje dragoceno vreme zbog nesumnjivo teškog zadatka menjanja i usavršavanja njegove prirode. On oseća da nema razloga zbog koga ne bih prihvatio novog učenika i odbacio starog ukoliko dobijem bolji instrument, bolju ako ne i potpuno savršenu dušu. Tako počinje sumnja u sebe.

„A sada o ljubomori. Ljubomora nije prisutna samo kod inferiornih učenika. Ona se može primetiti i kod superiornih učenika. Bliski učenici, uprkos tome što od mene dobijaju stalnu pažnju, mogu postati ljubomorni ako im ne pokljanjam pažnju dvadeset i četiri sata dnevno. Ako poklonim pažnju drugim učenicima kad su svi u grupi, ako ne ispunim njihovu želju za posedovanjem, bliski učenici mogu iznutra da budu mučeni nekom vrstom straha od onih koji su na korak iza njih, što se na kraju pretvara u ljubomoru. Oni se boje da će ih oni koji danas zaostaju, u bilo kom trenutku prevazići. Ovaj strah je ojačan osećanjem da pošto oni ne zaslužuju moju stalnu pažnju, brižnost i ljubav, tada postoji svaka mogućnost da to izgubiti i da ću ja možda pokušati da nađem druge učenike koji će biti vredni moje stalne brižnosti i ljubavi. Pošto nema načina da me spreče da to uradim, neki učenici dozvoljavaju ljubomori da uđe u njih. Oni osećaju da ljubomora ima ogromnu snagu i da će tom snagom moći da unište sadašnje i buduće mogućnosti onih koji su tek jedan korak iza.“

„Učitelju, zahvalan sam ti jer si prosvetlio moj um. Sada mi reci, Učitelju, koja je najbolja stvar koju vidiš u meni? Imam li uopšte dobrih osobina? Učitelju, molim te, nemoj da me pogrešno shvatiš. Ni na koji način ne tražim da me hvališ. Ali, ponekad osećam da uopšte nemam dobrih osobina.“

„Ti imaš nekoliko dobrih osobina, dete moje. Mogu da ih izbrojim na preste. Tvoja glavna dobra osobina je tvoja redovnost. Ti si uvek redovan u meditaciji. Uvek si redovan na sastancima. Uvek si redovan gde god postoji bilo kakva potreba za posvećenim služenjem.“

„Učitelju, znam da imam tako mnogo loših osobina. Molim te, reci mi koja je moja najlošija osobina.“

„Tvoja najlošija osobina je tvoja neposlušnost.“

„Učitelju, kada te ne slušam?“

„Stotinama puta me nisi poslušao. Molim se Bogu da to prestane.“

„Učitelju, ti se moliš Bogu, a dozvoli meni da se molim tebi za samo jedan blagoslov, a to je da nikada više ne budem neposlušan. Molim te, reci mi, kada te to nisam poslušao?“

„Sine moj, ti si izuzetno blizak mom srcu i duši. Stalno sam od tebe tražio da se svim srcem družiš sa mojim drugim učenicima, ali me ti ne slušaš. Osećaš da ćeš izgubiti neke od svojih dobrih osobina ako se budeš družio. Štaviše, osećaš da te neću smatrati dragim i bliskim kao do sada ako budeš izgubio dobre osobine; zato me ne slušaš. Kada sam sa drugima, uvek se trudiš da zadržiš osećaj odvojenosti, koji se nesvesno graniči sa superiornošću. Ti želiš da me imaš samo za sebe ili da me uopšte nemaš.

„Ne slušaš me i u drugoj oblasti tvog života. Stalno ti govorim da je izreka „Bliskost rađa prezir“ namenjena običnim ljudskim bićima. Ona nije za duhovnog Učitelja i njegove učenike, da ne govorim o Učiteljevim bliskim učenicima. Kada si sa običnim ljudskim bićima, sve je ograničeno. Za par dana se umoriš od njih, jer u njima nema novine koja te može inspirisati i uzdići tvoj život. Ali, kada se družiš sa duhovnim Učiteljem, koliko si meseci ili godina sa njim bio, on je u svakom trenutku donosio novu inspiraciju i novu težnju za tebe. On ima sposobnost da postane jedno sa večnim tokom inspiracije i težnje i da ih spusti za tebe. Ali, u tvom slučaju ti smatraš da u to ne treba verovati ili to ne osećaš, pa kada provedeš par sati sa Učiteljem, tvoje fizičko postane umorno od njega. Tvoje fizičko telo postane umorno od njegovog prisustva, i ako vidiš da on ide negde da vidi ili poseti neke svoje druge učenike, ti ne želiš da mu se pridružiš uprkos njegovim zahtevima. Ti mu daješ spoljašnja opravdanja da si umoran ili da imaš posla. Kada si loše raspoložen, kažeš da ti je dosta svega. Osećaš da si imao gozbu duhovne hrane dok si bio sam sa Učiteljem, a da ćeš dobiti samo mrvicu dodatne hrane kada si sa drugima. I osećaš da ti ta mrvica nije potrebna. Ali, ja se osećam tako žalosno u tom trenutku. Žao mi je iz dva razloga. Prvi razlog je taj što ti ne želiš da pojedeš svu količinu hrane koju ja želim da ti ponudim. Drugi razlog je taj što ti ne vidiš božansko odnosno duhovno u meni. Ti ignorišeš duhovno u meni, a ono je večno osnažujuća, večno prosvetljujuća, večno ispunjujuća Stvarnost Božanskog.“

„Učitelju, Učitelju, fizičko u meni nije u stanju da podnese tvoju ogoljenu iskrenost, ali će duhovno u meni večno biti zahvalno. Od danas, smatraću tvoje zahteve ne samo kao put do mog spasenja, već kao samo moje spasenje. Učitelju, ti si mi pokazao šta je beskrajno strpljenje. Ti si mi pokazao šta je beskrajna samilost. Ti si mi pokazao šta je beskrajni oproštaj. Za uzvrat, mojim uplakanim srcem želim da ti ponudim moje vrhunsko otkriće: ti i samo ti si moje Večnosti Sve.“

16 Juli, 1974.