Pitanje: Guru, da li je spoljašnji svet, fizički svet, zaista van kontrole ili ga vodi i u velikoj meri na njega utiče unutrašnji svet?

Šri Činmoj: Ne, na njega se ne utiče, ili se utiče u veoma maloj meri. Hajde da upotrebimo reč inspiriše umesto utiče. Ako smo inspirisani, tada ćemo uraditi pravu stvar. Ali, kada se nas utiče, odmah se pojavljuje vital, pojavljuje se um i nema osećanja jedinstva. Kada smo inspirisani da trčimo, tada postajemo sama brzina; postajemo jedno sa brzinom. Ali, kada se na nas utiče, to dolazi od nekoga ili nečega što ne možemo da nazovemo svojim i ta stvar ne može da prisvoji nas. U inspiraciji, međutim, imamo osećanje jedistva sa stvari koja nas inspiriše i takođe sa ciljem.

Ako bi unutrašnji svet zaista mogao da inspiriše spoljašnji svet, tada bi spoljašnji svet imao pravo značenje i do sada bi spoljašnji svet uspeo da ispolji značajnu količinu božanstvenosti. Ali, veoma često je unutrašnji svet previše slab da inspiriše spoljašnji svet. Zapravo, unutrašnji svet ima sposobnost, ali spoljašnji svet ne prihvata inspiraciju. Unutrašnjem svetu nije data prilika. Majka ima sposobnost da opere i očisti dete, ali dete ne želi da bude čisto. Unutrašnji svet je kao majka, ali dete ne želi da sluša. Ono se samo ruga majci i kaže: „Ne, ne želim da budem čist.“

Spoljašnji svet stiče radost od podele; unutrašnji svet stiče radost sjedinjavanjem. U slučajevima gde je spoljašnji svet inspirisan unutrašnjim svetom, tu spoljašnji svet ima nešto da ponudi. Kada spoljašnji svet svesno i svim srcem prihvati inspiraciju od unutrašnjeg sveta, ljudi ostvaruju najvišu Istinu. Tada se mogu postići puno ostvarenje, puno otkrovenje i puno ispoljavanje.