Deo I: Pitanja i odgovori

Pitanje: Ako je neko od članova uže porodice bolestan, kakvo je tvoje mišljenje o molitvi Bogu za isceliteljsku moć?

Šri Činmoj: Recimo da je tvoja majka bolesna. Umesto da kažeš: „Bože, izleči moju majku, izleči moju majku!“ reci: „Bože, polažem svoju majku pred Tvoja Stopala“, i uradišeć najbolju stvar. Tvoja najbolja isceliteljska moć će biti da položiš tvoju majku pred Božja Stopala, jer On zna šta je najbolje.

Kada sopstvenu volju ponudiš Božjoj Volji, stičeš moć, a ova moć je biti upotrebljena za Boga. Sam Bog će ti reći kako da je upotrebiš. Ali, ako pokušaš da je sam izlečiš, uprkos tvojim najboljim namerama možda ćeš stajati na putu Božjoj Volji.

Recimo da se moliš i meditiraš da bi stekao božansku moć tako da možeš da lečiš ljude i pomažeš svetu. Reći ćeš: „Želim da budem kamila i da ponesem teret čitavog sveta na mojim ramenima.“ Ali ako kamila nije prosvetljena, kako će moći da pomogne drugima da steknu prosvetljenje?

Ti sada trčiš ka svom cilju. Ako tražiš od Boga da ti da nešto, tada je to dodatna stvar koju moraš da nosiš i to će te možda usporiti. Zato, ako je prosvetljenje tvoj cilj, misli samo na svoj cilj i ni na šta drugo.

A sa druge strane, ako lek za bolest spontano dođe iznutra i ne moraš da vežbaš svoju mentalnu snagu ili snagu volje, onda tu nije pitanje ega, ponosa ili taštine. Ako u tvojoj meditaciji odjednom vidiš unutrašnju svetlost i u ovoj svetlosti vidiš lek za neku fatalnu bolest, naravo da ćeš tada moći da ponudiš ovo unutrašnje prosvetljenje čitavom svetu. Inače, najbolja stvar je da prvo ti postaneš prosvetljen. Jedino ćeš tada služiti Boga na Njegov sopstveni Način. Inače, povremeno ćeš služiti Boga na Njegov sopstveni Način, a povremeno ćeš hraniti svoj vlastiti ego.

Bog će to uraditi

Daj sve od sebe;
Uradi najbolje što možeš.
Ostalo položi
Pred Božja Samilosna Stopala.

    Posvećeno
On će, bez greške,
Uraditi i ispuniti
Ono što je ostalo neurađeno,
    Bezuslovno.

Da li znaš
    Ko je Bog?
On je Gospod vaših želja
    I
Rob tvoje težnje.

Jedan bolji svet

Ćerko, svuda sam
Te tražio.
Gde si bila?
Šta si radila?
   "Bila sam u svom umu."
Ah, zato si mi nedostajala.
Šta si radila tamo?
   "Razmišljala sam
O tome kako stvoriti bolji svet.”
Shvatam, kćeri.
Molim te, učini Mi veliku uslugu.
Kada stvoriš bolji svet,
Učini Me počasnim građaninom svog sveta.
Ne samo da si ti razočarana
    U Mom svetu,
Već i ja sam razočaran
    Daleko izvan dometa tvoje mašte.

Pitanje: Kako mogu da budem bolja supruga i majka?

Šri Činmoj: Moraš da osećaš da je Bog unutar tvog muža, unutar tvog sina. Ti voliš svog muža i sina, ne zato što su oni tvoji najdraži, već zato što je u njima tvoj Najdraži, svačiji Najdraži. Treba da osećaš Božje Prisustvo u tvojoj porodici. Ako možeš da živo vidiš i osetiš Božje Prisustvo u tvojim najdražima, videćeš da si spremna da za njih učiniš sve.

Trenutno, dok radiš nešto za tvog muža ili dete, to ponekad radiš nevoljno. Radiš jer osećaš da ti je to obaveza. Ali kada Bog traži da nešto uradiš, uradićeš to sa čistom radošću, jer kada On traži da nešto uradiš, On ti daje neophodnu snagu plus inspiraciju. Zato, ako možeš da vidiš i osetiš Božje Prisustvo u tvom mužu i sinu, moći ćeš da održiš istu vrstu inspiracije i radosti.

Pitanje: Sa duhovne tačke gledišta, ko je umetnik?

Šri Činmoj: : Sa duhovne tačke gledišta, umetnik je stvaralac koji inspiriše čovečanstvo da vodi estetski život, život unutrašnje i spoljašnje lepote, život sklada i savršenstva. On stvara i svet dobija inspiraciju i težnju od njegovog stvaralaštva. Zatim dođe vreme u njegovom životu težnje kada umetnik počne da oseća da on nije stvaralac već samo instrument Boga. Sam Bog je Stvaralac i Bog Sam stvara u njemu i kroz njega. Kada ovo shvati postaje, postaje božanski umetnik. Božanski umetnik je onaj ko oseća da je instrument Samog Boga.

Pitanje: Ako je neko meditirao u svojoj prošloj inkarnaciji i dobro napredovao, da li će imati bolji početak u ovoj inkarnaciji?

Šri Činmoj: Ako je neko bio zaista iskren u svom duhovnom životu u prošloj inkarnaciji, tada će u ovom životu početi sa duhovnim životom od malih nogu. Počeće sa duhovnim životom kada bude imao deset ili dvanaest ili šesnaest godina. Ali, može se desiti da dete odraste u nepovoljnom okuženju. Zato, čak i ako je počeo sa duhovnim životom u svojoj prošloj inkarnaciji, u ovoj inkarnaciji će ići polako i odmereno jer od svojih roditelja i okruženja ne dobija pomoć. Ali, ako je bio veoma veliki aspirant u prošlom životu i samo što nije bio ostvario Boga, tada će u ovom životu definitivno doći u visoko razvijenu duhovnu porodicu, tako da će moći od samog početka da uđe u istinski duhovni život.

Pitanje: Ja sam tragalac-početnik i radim u baru. Pitam se da li će to biti štetno za moj duhovni život?

Šri Činmoj: Šri Činmoj: Ti si uskočio u more duhovnosti i došao si do tačke u kojoj je duhovnost najvažnija u tvom životu. Ušao si u novi život i sada se pripremaš. U tvom konkretnom slučaju, tokom perioda pripreme, nisi spreman da se rveš sa spoljašnjim svetom. Nisi dovoljno snažan. Ti sada imaš dva neprijatelja. Jedan neprijatelj je spolja: ovog neprijatelja zovemo nesklad ili konflikt. Drugi neprijatelj je iznutra; to je tvoje sopstveno neznanje ili nesavršenstvo. Pošto si početnik, sa unutrašnjim neprijateljem treba da se boriš dvadeset i četiri sata dnevno. Zato je najbolja stvar da umanjiš snagu spoljašnjih neprijatelja i radiš na poslu koji ti neće praviti dodatne teškoće. Ali, doći će dan kada ćeš moći da se suočiš sa svetom bez obzira šta radiš, bez obzira gde radiš ili ko su tvoji susedi. Tada ćeš moći da se osloniš na svoju duhovnu snagu. Kada iznutra ojačaš, kada od tvoje meditacije stekneš unutrašnje blago, tada će se ceo svet predati Svetlosti i Miru u tebi.

Pitanje: Da li učenici ponekad sumnjaju u svog Učitelja?

Šri Činmoj: Svaki duhovni Učitelj ima neke sumnjičave i neiskrene učenike. Neki mogu da sumnjaju da je Učitelj zaista ostvario Boga. I ko je ovde gubitnik? Ako je Učitelj ostvaren, on je onda daleko iznad sumnje i nepoverenja. Učitelj će ostati u svojoj najvišoj svesti i na njega nikad neće uticati ako ti učenici sumnjaju u njega.

A opet, ima nekih učenika koji su ubeđeni do neke mere da je Učitelj ostvaren, ali sumnjaju u sopstveno prihvatanje duhovnog života. Oni osećaju da nisu potpuno iskreni. Ova vrsta učenika može imati veru u Učitelja ali ne i u sebe. Sumnjati u Učitelja nije dobro, ali sumnjati u sebe je gore. A sumnjati u svog Učitelja i u sebe je najgora stvar koja neko može da uradi.

Pitanje: Kada prestanemo da meditiramo, kako možemo da zadržimo isti nivo svesti koji smo dosegli tokom meditacije?

Šri Činmoj: Mi ovde svi težimo; zato je naša svest uzdignuta. Sastanak će trajati još oko pola sata. Tada ćemo otići kući i naša svest će se spustiti. Kako ćemo održati naš sadašnji nivo svesti? Možemo to uraditi kroz stalno prisećanje.

Nakon što odete iz Centra, možda nećete zadržati isti nivo težnje zbog nekih porodičnih teškoća ili drugih problema. Ali, čak i ako ne postoji bilo šta što će vas sprečiti da težite, vaša sopstvena ograničena svest vam neće dozvoliti da ostanete na vrhu drveta. Vi težite sa krajnjom iskrenošću pola sata, a zatim počne opuštanje. Osećate da ste naporno radili i da se sada zasluženo odmarate.

Ali duhovni život nije takav. Ako želite da održite standard, ako želite da održite visinu vaše težnje, tada vaša težnja treba neprestano da teče. Pretpostavimo da ste meditirali jedan sat; možda nećete biti u mogućnosti da meditirate još jedan sat. Sada je teško meditirati osam sati. Ali nije strašno. Lako možete da meditirate pola sata. Tada možete da radite nešto što će održati i očuvati vašu meditaciju. Sledećih pola sata možete da čitate duhovne knjige; posle toga možete da pevate duhovne pesme. Nakon toga možete da odete u posetu vašoj duhovnoj braći ili sestrama ili, ako to nije moguće, možete nekoga pozvati telefonom i razgovarati jedino o duhovnim temama.

A sa druge strane, možete pisati o ličnim iskustvima na vaš sopstveni način, ne sa mišlju da ih objavite već samo da vam pomognu u vašoj svesti. Dok ih zapisujete, usavršavate vašu duhovnu prirodu. Možete ih zapisivati pola sata; zatim ćete čitati ono što ste zapisali. Čim zapišete vaša iskustva, stvarate nešto. Tvorac uvek voli da uživa u svojoj tvorevini. Pogledajte samo baštovana kada ugleda predivnu ružu koju je posadio. On se namučio dok je posadio ružin grm i dok ga je negovao; zatim, nakon šest ili sedam meseci kada ugleda ružu, duboko joj se divi i obožava predivan cvet. Slično tome, i vi možete steći radost tako što ćete čitati o sopstvenim iskustvima.

Da bi ste jeli, potrebno vam je petnaest ili dvadeset minuta. Za to vreme pokušajte da se setite iskustava koja ste imali dok ste meditirali rano ujutru. Samo ih zamislite. Ovo zamišljanje nije fantazija niti samozavaravanje. To je kao punjenje baterije. Vi punite sećanje svojim postignućem, svojim duhovnim napretkom. Svaki put kada mislite na vaša iskustva, vratićete se u taj trenutak i još jednom dobiti obilje Mira, Svetlosti i Blaženstva. Na ovaj način uvek možete sačuvati svoju meditaciju od tog jutra i moći ćete da održite standard do trenutka kada je vreme za sledeću meditaciju.

Na žalost, ljudi ovo ne rade. Mi meditiramo pola sata ili četrdeset i pet minuta i odmah osećamo da smo umorni i iscrpljeni. Tada radimo tako mnogo pogrešnih stvari. To je vrsta negativne reakcije. Osećamo da smo videli jednu stranu reke i sada želimo da odemo na drugu obalu. Ali, druga obala je sva tama. Treba da pokušamo da ostanemo na obali koja je sva svetlost. Zato, da bi smo očuvali svoju meditaciju treba da radimo i druge stvari koje će uvećati ili bar sačuvati snagu meditacije.

Tokom nedelje morate da idete na posao. Vi meditirate rano ujutru i uzdižete svoju svest, ali sledećih sedam ili osam sati na poslu ste primorani da radite sa ljudima koji ne teže. Vi ste bačeni u svet želje, straha i tako dalje i vaša svest pada. Šta bi trebalo da radite? Molim vas da meditirate rano ujutru, da čtate duhovne knjige, da pevate duhovne pesme, da se dužite sa duhovnim ljudima. Zatim, kada ste u kancelariji ili uključeni u neku drugu aktivnost pokušajte da ostanete u svesti vaše rane jutarnje meditacije. U vašoj ranoj jutarnjoj meditaciji ste stekli Mir, Svetlost i Blaženstvo, koji su duhovni novac. Čuvajte to u svom srcu, koji najbezbedniji od svih banaka. Zatim kada uđete u svet, kada ste u kancelariji gde postoje zabrinutost, briga i želja, povucite nešto od svog duhovnog blaga. Koncentrišite se na svoje srce i iznesite na površinu malo Mira, Svetlosti i Blaženstva koje ste rano ujutru stekli. To je vaše blago i možete ga koristiti. Na ovaj način ćete moći da održite svoj duhovni standard i da održite svoj nivo svesti visoko.

Vi sada morate da budete veoma oprezni i mudri u vašem svakonevnom životu i da pazite kako provodite svaki sat. Doći će vreme kada će vaš život biti neprekidni tok težnje. Sada, nakon vaše meditacije, vi koristite um i razmišljate: „Oh, došao je trenutak da pročitam nekoliko duhovnih knjiga.“ Ali jednog dana nećete morati da činite svesni napor. Vaše unutrašnje biće će vas inspirisati da čitate duhovne knjige. Vaše duhovno biće je sada unutra, duboko sakriveno, ali vi dajete sve od sebe da ga kroz Jogu zauvek iznesete na površinu. Jednog dana ćete uspeti.

Pitanje: Ja verujem u Boga, ali mi sve to izgleda nestvarno.

Šri Činmoj: Postojanje Boga je sada za tebe samo uverenje. Moraš da znaš da će se jednog dana ovo uverenje promeniti u stvarnost. Kada u sebi ugledaš beskrajni Mir, beskrajnu Radost, beskrajnu Ljubav, tada će stvarnost osvanuti u tvom uverenju i dobićeš potpuno ispunjenje.

Pitanje: Da li je čistota neophodna za onog ko sledi put Kundalini Joge?

Šri Činmoj: Da! Ako želiš da otvoriš čakre, tada je čistota od vrhunskog značaja. Možeš da otvoriš vrata do ovih različitih centara ključem čistote. Svaki centar se lako, zadovoljavajuće i efikasno može otvoriti ako u sebi imaš ključ čistote.

Čistota je od vrhunskog značaja u duhovnom životu bez obzira slediš li Kundalini Jogu ili neku drugu stazu. Inspiracija i težnja su vrhunska potreba u duhovnom životu. Ali inspiracija bez čistote je jednostavno beskorisna; težnja bez čistote je jednostavno beznadežna. Ako imaš inspiraciju da uđeš dublje u duhovni život, tada ova inspiracija mora da bude napunjena čistotom duše. A ako imaš težnju da dosegneš Najviše, tada ova težnja mora da bude napunjena čistotom duše. Ako čistota osvane u tragaočevom životu, tada nema ničega bilo na zemlji ili na Nebu što on neće moći da postigne.

Ko si ti??

Ljubomoro, znaš li
Ko si ti?
U slučaju da ne znaš
Reći ću ti ko si.
Ti si bestidna slabost
Čovečanstva.

Sumnjo, znaš li
Ko si ti?
U slučaju da ne znaš
Reći ću ti ko si.
Ti si beskorisna bolest
Čovečanstva.

Ti želiš da znaš

Ti želiš da znaš
Šta radi moj život nade.
Moj život nosi izlazak sunca.

Ti želiš da znaš
Šta radi moje očajno srce.
Moje srce nosi zalazak sunca.

Ti želiš da znaš
Šta moj um sumnjičavi radi.
Moj um nosi noć.
   

Pitanje: Da li postoji razlika između religija?

Šri Činmoj: Ne postoji fundamentalna razlika između religija jer svaka religija otelovljuje krajnju Istinu. Svaka religija je u pravu, apsolutno u pravu, jer svaka religija prenosi poruku Istine na svoj sopstveni način. Ako zaroniš duboko unutra, videćeš da je to jedna Istina koju različiti tragaoci nazivaju drugačijim imenima. Tvoja religija može da govori jednu stvar, a moja religija nešto drugo. Ali, naše religije nikada se neće razlikovati kada je u pitanju najviša Istina. Krajnji Cilj sledbenika svake religije je da ostvari najvišu Istinu. Na putu ka Istini se možemo svađati i sukobljavati; možemo se pogrešno razumeti. Zašto? Upravo zbog toga što postoji mnogo puteva koji vode ka Cilju! Neko će slediti jedan, neko drugi će slediti drugi put. Svaki put će moći da nam ponudi inspiraciju. Nakon nekog vremena, jedna osoba će reći da je njegov daleko najbolji jer mu prija. Druga osoba će tada reći da je njegov put najbolji. Ali, kada obe osobe stignu do odrdišta, biće na istom Cilju: u Istini. U Istini nema svađe, nema sukoba; Istina ili Bogoostvarenje prevazilazi sve religije.

Pitanje: Gde je Bog i kako da Ga ispunimo?

Sri Chinmoy: Mi živimo u neznanju. Zato osećamo da je Bog na nekom drugom mestu. Ali, ako odemo duboko unutra i spoznamo Najviše u nama, videćemo da je naša svest u jedinstvu sa Božjom Svešću. U ovom trenutku, obično ljudsko biće se neće usuditi da kaže da su on i Bog jedno, jer zna da je njegova ljudska svest mala, ograničena, u preprekama. Ali kada je Hrist rekao: „Ja i moj Otac smo jedno,“ on je to rekao iz oblasti njegove božanske svesti, iz njegovog najdubljeg jedinstva sa Bogom. U toj svesti, Hrist je znao da su njegova svest i Božja Svest bile potpuno jedno.

Ako želimo da otelovimo Svevišnjeg svesno i ako želimo da ispunimo i ispoljimo Svevišnjeg u svakom trenutku našeg zemaljskog postojanja, moramo da lijemo duševne suze. Kada dete plače, majka dolazi trčeći. Slično tome, kada mi vapimo iz najdubljih dubina našeg srca, naš večni Otac, Svevišnji, dolazi trčeći da nas nahrani, da nas prosvetli, da nas ponese do Zlatne Obale Onostranog. Svevišnji je naš Otac; On je naša Majka; On je sve. Mi moramo da plačemo kao deca. Na žalost, mi smo zaboravili kako da plačemo iznutra. Mi znamo kako da se smešimo i smejemo spolja; znamo kako da nametnemo naše ponosne ideje drugima. Mnogo više razmišljamo o usavršavanju prirode drugih ljudi od usavršavanja naše sopstvene prirode. To je tragedija ljudskog života.

Svakog dana kada meditiraš, pokušaj da osetiš da si u Srcu Boga, Unutrašnjeg Pilota. Iako nisi video Svevišnjeg, mentalno ga zamisli kao ljudsko biće koje je apsolutno zlatno. Zamisli da je ono tik ispred tebe i da si u Njegovom Srcu ili u Njegovom Krilu ili pred Njegovim Stopalima. Nemoj da misliš kako imaš osamnaest, četrdeset ili šezdeset godina. Ne! Pomisli da da si star tek mesec dana i da si u samom Srcu Svevišnjeg ili u Njegovom Krilu. Božanska mašta nije lažan način gledanja na istinu. Ljudi koji nemaju sposobnost da zamišljaju ne mogu da odu daleko. Kad vidimo pesnika, možemo da mislimo kako on živi u svetu mašte, ali pesnik je taj koji svojom unutrašnjom vizijom ulazi svet stvarnosti. Današnja mašta je sutrašnja težnja. Sutrašnja težnja je prekosutrašnje ostvarenje.

Pitanje: Možeš li da definišeš dušu?

Šri Činmoj: Duša je suptilnija od najsuptilnijeg, finija od najfinijeg i u isto vreme veća od najvećeg. To je opis duše koji se može naći u Bhagavad Giti i u našim svetim Upanišadama. Ova istina se može videti, osetiti i ostvariti kada meditiramo.

Duša je predstavnik Boga ovde na zemlji, iskra Boga. Bog Sveznajući, Svemoćni, Sveprisutni je jedno; ali ovde u svetu mnogostrukosti svaka duša predstavlja drugačiji aspekt Božje Mnogostrukosti. Kada duša uzme ljudski oblik, ona prvo pokušava da stvori mogućnosti, a zatim neizbežnosti. Zatim duša pokušava da ispolji istinu koju je već dosegla. Ona vidi svet neznanja i pokušava da preobrazi ovu noć neznanja u svetlost mudrosti.

Postoji neispoljeno Sopstvo, koje zovemo purusha, i sa druge strane, postoji ispoljeno Sopstvo. Sopstvo koje će se ispoljiti na Zemlji kroz dušu nazivamo prakriti. Purusha nije indiferentna, ali će uvek ostati na najvišem transcendentalnom nivou Svesti. A dugo Sopstvo, prakriti, će učestvovati u Kosmičkoj Igri kroz individualnu dušu.

Kada postanemo jedno sa dušom ulazimo u beskrajni Mir i Blaženstvo – najvišu Svest koju nazivamo sat-chit-ananda. Ovo je trostruka Svest, gde su Postojanje, Svest i Blaženstvo postali jedno. Kada živimo u duši, na kraju ulazimo u ovu trostruku Svest.

Pitanje: Ti kažeš da kada telo umre, duša se vraća svom sopstvenom svetu. Koji je to svet duše?

Šri Činmoj: Duša se vraća odakle je došla, svom izvornom domu, da se na neko vreme odmori. Kao što naša tela pripadaju svetu Zemlje, tako postoji i svet koji zovemo svet duše. Ti imaš dom. Odlaziš da se igraš neko vreme na igralištu, i nakon što si se poigrao par sati, vraćaš se kući. Kada se odmoriš, sutradan izlaziš ponovo da se igraš. Slično tome, i duša dolazi ovde na Zemlju da se igra par godina, a zatim odlazi u sopstvenu oblast. Nakon par godina vraća se na Zemlju u drugom telu.

Izvorno prebivalište duše je sat-chit-ananda. To znači Postojanje-Svest-Blaženstvo. Postoji jedna Bengali pesma, Phire Chalo. To znači, „Hajde da se vratimo kući“. Dom o kome govorimo je dom duše. Duša, duša koja teži, se vraća kući, gde je sve Svetlost i Blaženstvo. U ovom domu nema smrti, nema patnje, nema tuge, nema propadanja; tu je sve Radost, Svetlost i Blaženstvo.

Pitanje: Može li duša da ima iskustvo tuge?

Šri Činmoj: Ne, duša nikada ne može da ima iskustvo tuge. To su spoljašnja čula – emocije i vital – koji osećaju frustraciju i tugu. Duša, koja je u stalnom dodiru sa Izvorom, je izvor stalne radosti.

Pitanje: Kako mogu da saznam suštinu Beskonačnosti?

Šri Činmoj: Nikada ne možemo na mentalnom nivou da saznamo šta je Beskonačnost. To je sve mašta. Ali dože vreme kada se mašta pretvori u stvarnost. Ako mi je neko nekad rekao da postoji osoba po imenu Krišna Ganesan, dok ne vidim osobu, on će za mene ostati mašta. Ali sada sam te video. Ti si za mene stvarnost.

U fizičkoj stvarnosti si ti možda visok 1,70m, ali u fizičkoj stvarnosti je unutrašnja stvarnost – tvoja brojna unutrašnja iskustva. Neka od tih iskustava su veoma visoka, veoma duboka, a neka nisu. A opet, neka od tih iskustava su iz ove inkarnacije a neka su iz prošlih inkarnacija. Kada vidim iskustva samo iz ove inkarnacije, vidim da si imao hiljade iskustava.

Ko čuva ova iskustva? Duša, odnosno ono što zovemo psihičkim bićem! Na Sanskritu je nazivamo chaitya purusha. To psihičko biće je sakupilo i sačuvalo iskustva iz ove inkarnacije kao i iz prethodnih inkarancija. Psihičko biće je sačuvalo suštinu svih tvojih prethodnih inkarnacija. Sva ta iskustva su tu, duboko u tvom postojanju – u duši, u psihičkom biću, u umu, u vitalu, u grubom fizičkom telu.

Kada te doktori operišu, ili kada te ispituju, ne mogu da otkriju ovo tvoje unutrašnje blago. Zašto? Zato što se ovo beskrajno unutrašnje blago može videti jedino nečime što je takođe beskonačno! Jedino Beskonačnost može meriti Beskonačnost; jedino Svetlost može meriti Svetlost. Mi možemo da vidimo nešto tik ispred nas, ali da bi smo ga procenili moramo imati nešto što je jednako snažno ili jednako prosvetljeno.

Ti ćeš moći da vidiš i osetiš Beskonačnost i postaneš jedno sa njom uz pomoć tvog duhovnog srca koje je i samo beskonačno. A ovo jedinstvo možeš da stekneš kroz molitvu i meditaciju.

Pitanje: Guru, molim te, objasni kako treba da meditiramo na tvoj aforizam kao što je: „Trista šezdeset i pet prilika da se ostvari Svevišnji, da se otkrije Svevišnji i da se ispuni Svevišnji“.

Šri Činmoj: Glavna reč je 'Svevišnji'. Ne pokušavaj da vidiš Svevišnjeg u ljudskom obliku ili u obliku oblaka, zvezde ili nečeg drugog. Ne! Pokušaj samo da osetiš da reč vibrira u tvom srcu. Tada dolazi reč 'ostvariti'. Pokušaj da se koncentrišeš na značenje toga. To je mnogo više nego da se nešto vidi ili oseti. Ostvarenje označava jedinstvo. Kada nešto ostvariš, to znači da si uspostavio svesno jedinstvo sa time. Tek kada se sa nečim ili nekim poistovetiš, možeš da kažeš da si spoznao tu osobu ili stvar. Ono što imaš u sebi je Svevišnji i treba da Ga ostvariš. Zatim dolazi 'otkriti'. Svevišnji je učinio da shvatiš šta je On i sada treba da Ga otkriješ. Ti otkrivaš Svevišnjeg ne zarad imena i slave, već zato što te je On učinio Njegovim Instrumentom. Kada Ga otkriješ, pokazuješ Ga čitavom svetu. Otkrivaš ono što imaš unutra, Svevišnjeg, i pokazuješ Ga svuda. Zatim treba da Ga ispuniš. Svevišnjeg treaba da ispuniš na način na koji On želi da bude ispunjen, ali ne na način na koji ti želiš da Ga ispuniš. Zato moraš da se moliš Svevišnjem: „Želim da Te ispunim na način na koji Ti želiš da budeš ispunjen. Molim Te, reci mi kako Te mogu ispuniti.“

'Trista šezdeset i pet prilika' označava da svakog dana dobijaš priliku da osvežiš svoje obećanje ili molitvu. Svakog dana cvetaš kao novi, sveži cvet, a sledećeg dana izrastaš u neki drugi cvet – cvet posvećenosti, apsolutne posvećenosti. Kada pročitaš ovaj aforizam, pokušaj da osetiš da si postao pravi cvet, spreman za posvećenost.

U svakom ovom aforizamu za meditaciju ugledaćeš svet. Ako čitaš ove aforizme četiri ili šest puta najduševnije, želim da ti kažem da ćeš svaki put dobiti nešto značajnije. Nećeš imati drugačije ideje ni drugačiju istinu. Ne! To će biti ista istina, ali će se svaki put kada je ugledaš, ispoljićeš je još moćnije. Na taj način možeš da meditiraš na ovaj moj aforizam.

Pitanje: Ti uvek govoriš o srcu. Zar nije i mentalno obrazovanje takođe značajno u duhovnom životu?

Šri Činmoj: Kada kažem da srcu treba da pridamo veći značaj nego umu, ljudi me ne razumeju. Oni kažu: „Šta nije u redu sa umom?“ Ali, ja želim da kažem da je um zaista inferiorniji u odnosu na srce. Um neprekidno protivreči sebi, dok srce nije takvo. Srce vidi istinu; zatim pokušava da sledi istinu i na kraju pokušava da otelovi istinu. Mentalna mudrost, spoljašnje obrazovanje uopšte nije neophodno za tragaoca koji želi da uđe u beskrajni Mir, Blaženstvo i Moć. Univerzitetsko obrazovanje je dobro što se spoljašnjeg sveta tiče, ali u oblasti duhovnosti, u oblasti samospoznaje, ovo obrazovanje nije uopšte obrazovanje.

Hteo bih da ispričam priču. Beše jednom veliki učenjak koga je čamdžija vozio preko reke. Tokom puta, veliki Pandit reče čamdžiji: „Da li si izučavao spise? Da li si izučavao različite sisteme indijske filozofije? Da li si izučavao Gita, Upanišade?“ Siroti čamdžija odgovori: „Ne, nisam ih izučavao. Ne znam čemu one poučavaju.“ Učenjak reče: „Onda si prava budala.“ Odjednom se digla oluja i čamac tek što nije poptonuo. Čamdžija se obrati Panditu: „Čamac će potonuti. Da li znaš da plivaš?“ Pandit nije znao da pliva, pa ga je čamdžija na svojim ramenima preneo na drugu obalu. Zatim mu je rekao: „Šta ćeš ti da radiš sa svim tvojim znanjem? Ja znam samo jednu stvar – da plivam – i to nas je spasilo.“

Šta učimo iz ove priče? Ako se nalazimo u moru neznanja, kakvu ćemo pomoć dobiti učeći predmete koji se izučavaju u školama? Ja ne kažem da je obrazovanje nepotrebno. Daleko od toga! Ono je najvažnije u spoljašnjem životu. Ali, stičući znanje i informacije sa univerziteta, ne smemo osećati da smo stekli svu mudrost. Svet je more neznanja. Da bi se preplivalo more neznanja, potrebna je jedna stvar, a to je meditacija. A za to je potrebno srce, a ne um. Ako neko dobro meditira, na kraju će preći more. A to se nikada ne može učiniti izučavanjem knjiga i dobijanjem spoljašnjih informacija.

Pitanje: Da li mi ovde na Zapadu živimo ispunjenije i ako je tako, kakve su posebne duhovne vrednosti od toga?

Šri Činmoj: Pre svega, hajde da ne delimo svet na istočni i zapadni. Ako podelimo Božje Telo na dva dela, ono tada postaje nesavršeno. Ali, ako shvatimo Istok i Zapad kao komplementarne, tada vidimo da svet postaje savršen. Zatim, mi moramo da uđemo u unutrašnji život da bi smo videli koje dobre osobine ima zapadnjak. Pre svega, zapadnjak zna vrednost vremena. Na Zapadu se svaka sekunda računa. Ne samo svaki sat, već se računa svaka sekunda. Veliki je blagoslov znati stvarni značaj vremena.

Druga izražena osobina na Zapadu je dinamizam. Na žalost, neki ljudi zloupotrebljavaju ovaj dinamizam i on postaje neka vrsta agresivne osobine. Sa dinamizmom se krećemo unapred ili unazad ili na dole; ali se bar dešava neko kretanje. Mi se svi sve vreme krećemo, krećemo, krećemo. A ako smo svesni, kretaćemo se napred, a ne nazad.

Zapad zna vrednost vremena i značaj dinamizma, pa već ima dve ruke koje mu pomažu. Ali, tu je i treća lekcija koju treba da nauči. Svaki pojedinac, bez obzira gde je ili koji mu je standard, treba da poznaje i potrebu da nahrani svoju dušu. On uzima tri obroka dnevno da bi nahranio svoje telo. Ako jednog dana uopšte ne jede, možda će osećati da će sledećeg dana umreti. A šta je sa njegovim unutrašnjim postojanjem? Da li provodi makar deset minuta dnevno hraneći svoju dušu? U svakom od nas postoji božansko dete koje smo potpuno zaboravili. Ako osećamo potrebu za unutrašnjim životom, tada moramo da praktikujemo unutrašnji život i da svakog dana hranimo ovo božansko dete.

The inner life is not at all foreign to us. It is something natural and spontaneous. The outer life has been imposed on us, but the inner life came with us from the soul's world. It is self-evolving. The outer life will be meaningful only when the inner life comes to the fore.

Unutrašnji život nije nam uopšte stran. On je prirodan i spontan. Spoljašnji život vam je nametnut, ali unutrašnji život vam je došao iz sveta duše. On neprekidno evoluira. Spoljašnji život će biti značajan jedino kada unutrašnji život izađe na površinu. Duhovni život, unutrašnji život, nije monopol Istoka. Zapad ima svako pravo da prihvati unutrašnji život i da iznutra ispuni sebe. Na Zapadu je jedan veliki, veliki duhovni Učitelj jednom rekao: „Ja i moj Otac smo jedno.“ Kao što na Istoku kažemo, tat twam asi, "Ti koji jesi", tako i na Zapadu imate Hristovu poruku. Ako je Bog Otac, ti si Njegov sin, tada i ti moraš da poseduješ sve božanske osobine koje tvoj Otac ima. Do sada nisi brinuo o Njegovim osobinama. Ako brineš o njima, tvoj Otac je spreman da te obdari Njegovim najvišim i najdragocenijim bogatstvima.

Pitanje: Tokom evolucije, da li će doći trenutak kada više neće biti životinjskih inkarnacija, već će se ljudi rađati automatski ostvareni i neće morati da prolaze kroz proces težnje i unutrašnjeg razvoja?

Šri Činmoj: Ljudi i životinje će nastaviti da se rađaju kao i do sada, ali će se evoluija nastaviti. Mi smo sada ljudska bića. Nismo životinje, ali još uvek imamo mnogo životinjskih osobina. Svađamo se, borimo, imamo ratove, radimo tako mnogo nebožanskih stvari. Mi tvrdimo da vodimo viši život od životinja, ali kada uđemo u sebe vidimo da smo ljudske životinje. A opet, čak i ako imamo životinjske osobine i skolonosti, ipak smo malo napredovali. Ima nekih ljudi među nama koji zaista teže i vape za Bogom. Oni će na kraju videti Istinu, osetiti Istinu i izrasti u Istinu i Svetlost. To je evolucija dovršila.

Nakon četristo ili petsto godina još uvek će biti životinjskih inkarnacija. Biće životinja i biće ljudi. Ali, će na zemlji biti više savršenstva. Danas recimo, možda od hiljadu ljudi samo jedna osoba teži. Ali doći će vreme, kada od hiljadu ljudi samo jedna osoba neće težiti. Biće obrnuto.

Ali, ne možemo da kažemo da će evolucija doći do tačke gde će svi dolaziti na Zemlju ostvareni. To bi inače bilo ovako: Ja sam radio godinama i vekovima da nešto ostvarim, a ti ne bi radio uopšte. Ne, svi moraju naporno da rade; Božja Milost će se spustiti jedino kada naporno radimo. Neki ljudi ostvare Boga dok su veoma mladi. Možda ćeš reći: „Oh, ja meditiram dvadeset ili trideset godina a on je meditirao pet ili deset godina. Kako to da je on ostvario Boga?“ Ali ti ne znaš koliko je on naporno radio u svojoj prethodnoj inkarnaciji. Možda je godinama i godinama meditirao. Mi ga vidimo našim ljudskim očima, ali ne koristimo naše treće oko da vidimo šta se dešavalo u njegovoj prethodnoj inkarnaciji.

Svet je trenutno nesavršen. Postepeno, postepeno će postajati savršen. Ne postoji neko određeno vreme u koje će Svetlost odjednom osvanuti i netežeći ljudi odjednom potrčati ka Cilju. Ne, to je spor, postepen proces.

Pitanje: Kako je moguće da naš unutrašnji i spoljašnji život budu usklađeni tako da se ne osećamo kao dve različite osobe?

Šri Činmoj: Unutrašnjem i spoljašnjem životu se ne može dati podjednaki značaj. Unutrašnjem životu treba pridati veći značaj. Naš posao je da uđemo u naš najdublji Izvor. Tada, ako zaista pružamo iskrenu pažnju našem unutrašnjem životu – našoj težnji, koncentraciji i meditaciji – neće nas brinuti spoljašnji uspeh. Ali to ne znači da nećemo raditi i živeti u spoljašnjem svetu. Ti si lekar, pa ćeš se zasigurno baviti svojim pacijentima; družićeš se sa svojim prijateljima i sve to. Brod je u vodi, voda ga održava; ali voda ne utiče na brod. Slično tome, mi treba da živimo u svetu, ali svet ne treba da utiče na nas. Ako brod nije u vodi, tada ne može da se kreće. Isto tako, ako nismo u svetu, ne možemo da napredujemo. Moramo da budemo u svetu, a istovremeno, da u potpunosti ovladamo svetom.

Ali, ako želiš da posteneš jedno, iznutra i spolja, onda moraš više pažnje da poklanjaš unutrašnjem nego spoljašnjem životu. U svakoj aktivnosti treba da osetiš živi dah svog unutrašnjeg života. Ako to učiniš, tada će spoljašnji život biti slika tvog unutrašnjeg života i postećeš jedna osoba, iznutra i spolja. Ako te u spoljašnjem životu svet bude nazivao neuspehom, nije strašno. Prema oku sveta možda ćeš biti neuspešan, ali prema tvom unutrašnjem životu bićeš izuzetno uspešan. A duhovne osobe će čak i tvoj spoljašnji život nazivati ogromnim uspehom. Ako si zaista uspešan u tvom unutrašnjem životu ostvarenja i težnje, tada ćeš sigurno doživeti i spoljašnji uspeh. Ali ovaj uspeh neće biti ono što drugi ljudi nazivaju uspehom. Ti ćeš na božanski način biti sudija tvog spoljašnjeg uspeha.

Pitanje: Na tržištu postoji puno knjiga o reinkarnaciji koje mogu da se kupe, ali ja se pitam da li se reinkarnacija može shvatiti intelektualno?

Šri Činmoj: Zakoni reinkarnacije se mogu osetiti i potpuno razumeti tek nakon ostvarenja Boga. Izučavanjem knjiga se zakoni reinkarnacije nikada ne mogu shvatiti. Čak i ako izučite milione knjiga, ne možete potpuno i celovito da shvatite reinkarnaciju. Morate da uđete u vašu dušu i da uđete u prošle inkarnacije.

Ali, morate biti veoma oprezni kada se bavite svojim prošlim životima. Ima nekih duhovnih Učitelja koji imaju sposobnost da vam kažu o vašoj prošlosti, ali u većini slučajeva oni to ne čine.

Sa druge strane, pretpostavimo da vam neko kaže da ste u prošloj inkarnaciji bili lopov. Kakva će biti vaša neposredna reakcija? „Bio sam lopov? Onda je za mene beskorisno da mislim o Bogu u ovom životu.“ Recimo da vam neko kaže da ste u prošloj inkarnaciji bili predsednik Amerike. U ovoj inkarnaciji sada niste ni blizu toga da budete predsednik Amerike. Odmah ćete biti razočarani. Reći ćete: „O Bože, tako velika osoba tada, a u ovom životu sam ništa, ništa, ništa.“ Ali, ako vam neko kaže da ste u prošloj inkarnaciji vapili za Bogom i meditirali, ali da niste dovršili putovanje, tada ćete dobiti pravu inspiraciju. Reći ćete: „Već sam otpočeo putovanje. Hajde da u ovom životu hodam brzo, brže, najbrže i da dosegnem moj Cilj.“ U ovom slučaju, poznavanje prošlosti ima vrednost. Ipak, uvek kažem da ne treba obraćati pažnju na prošle inkarnacije. Ono što se juče jeli je možda bilo slatko, ali vas ne može ispuniti danas. Vaše prošle inkarnacije vam nisu dale ostvarenje. Ako zaista želite Boga, tada počnite da hodate od tačke gde se sada.

Pitanje: Kada meditiram, osećam neki pritisak u glavi.

Šri Činmoj: Jedan od razloga zbog koga osećaš pritisak je zato što ti je posuda uma ispunjena nečistim mislima i idejama. Čistom voljom pokušavaš da ubiješ nebožanske misli, i to ti uzrokuje bol. Sa druge strane, ako je posuda ispunjena mračnim nečistim mislima i nesvesno povučeš dole Mir, Svetlost i Blaženstvo, postaješ uplašen. Nisi očekivao da su te stvari tako blistave, tako božanske. Tvoj um je ispunjen raznim nebožanskim mislima i nečistototom, a onda dođu Mir, Svetlost i Blaženstvo. U tom trenutku oni ti mogu izgledati kao stranci, pa im se opireš. To je kao kad voziš velikom brzinom i odjednom pritisneš kočnicu. Odlaziš veoma visoko i odjednom osećaš strah, pa pokušavaš da staneš. Pritisak se može pojaviti i od toga. To znači da u tebi postoji prepreka kao što je strah.

Molim te, neka pred tobom gori sveća i pokušaj da osetiš ona zapravo gori u tebi. Plamen predstavlja tvoju sopstvenu težnju, koja želi da se uspne do najvišeg. Sveća će spolja ubediti tvoj fizički um da je tvoje postojanje u srcu, a ne u umu. Nakon par minuta, pokušaj da osetiš da uopšte nemaš glavu. Nemaš ruke i noge; u srcu imaš jedino nežno, najslađe osećanje jedinstva sa Bogom, tvojim Unutrašnjim Pilotom. Ti tu treba da rasteš, tu gde postoji stalna, beskonačna Svetlost iz duše. Srce koje je pročišćeno svetlošću duše, nikada neće osećati tenziju.

Ti moraš da znaš da um nikada neće moći da se poistoveti sa Beskonačnim. On će se uvek osećati kao stranac, kao uljez; zato će uvek postojati strah. Ali ako meditiraš u srcu, tada neće biti straha. Tu je sve jedinstvo. Dete posmatra svog oca koji je visok, ali se ne plaši. Ono zna da otac neće upotrebiti tu snagu da mu naudi. Ali ako dete gleda stranca, tada će se možda uplašiti. Srce uvek oseća poruku jedinstva, a u jedinstvu ne može biti straha.

Zato, kada osetiš pritisak u glavi, molim te oseti da nisi u umu već u srcu. To što te odvaja od svega ne može biti tvoje; to što te sjedinjuje sa svime si stvarno ti. Oseti da um ne postoji. Postoji jedino srce. U trenutku kada osetiš da si srce, osetićeš svoje jedinstvo sa Prostranstvom, i bezgranični Mir, Svetlost i Blaženstvo će ući u tebe.

Pitanje: Guru, da li je spoljašnji svet, fizički svet, zaista van kontrole ili ga vodi i u velikoj meri na njega utiče unutrašnji svet?

Šri Činmoj: Ne, na njega se ne utiče, ili se utiče u veoma maloj meri. Hajde da upotrebimo reč inspiriše umesto utiče. Ako smo inspirisani, tada ćemo uraditi pravu stvar. Ali, kada se nas utiče, odmah se pojavljuje vital, pojavljuje se um i nema osećanja jedinstva. Kada smo inspirisani da trčimo, tada postajemo sama brzina; postajemo jedno sa brzinom. Ali, kada se na nas utiče, to dolazi od nekoga ili nečega što ne možemo da nazovemo svojim i ta stvar ne može da prisvoji nas. U inspiraciji, međutim, imamo osećanje jedistva sa stvari koja nas inspiriše i takođe sa ciljem.

Ako bi unutrašnji svet zaista mogao da inspiriše spoljašnji svet, tada bi spoljašnji svet imao pravo značenje i do sada bi spoljašnji svet uspeo da ispolji značajnu količinu božanstvenosti. Ali, veoma često je unutrašnji svet previše slab da inspiriše spoljašnji svet. Zapravo, unutrašnji svet ima sposobnost, ali spoljašnji svet ne prihvata inspiraciju. Unutrašnjem svetu nije data prilika. Majka ima sposobnost da opere i očisti dete, ali dete ne želi da bude čisto. Unutrašnji svet je kao majka, ali dete ne želi da sluša. Ono se samo ruga majci i kaže: „Ne, ne želim da budem čist.“

Spoljašnji svet stiče radost od podele; unutrašnji svet stiče radost sjedinjavanjem. U slučajevima gde je spoljašnji svet inspirisan unutrašnjim svetom, tu spoljašnji svet ima nešto da ponudi. Kada spoljašnji svet svesno i svim srcem prihvati inspiraciju od unutrašnjeg sveta, ljudi ostvaruju najvišu Istinu. Tada se mogu postići puno ostvarenje, puno otkrovenje i puno ispoljavanje.

Pitanje: Zašto se božanske sile jednostavno ne pojave i utiču na svetske događaje na način na koji treba da se utiču?

Šri Činmoj: No, acceptance has to come in a divine way; otherwise, the world would break. Power can influence the world, but if the earth is not receptive it will break. Again, power does not always work. Sometimes it works but very often it does not work. The vital is a little bit afraid of dynamic power so it may listen to it for only one day. But the vital has its own aggressive power and this aggressive power doesn't want to listen to the soul's power; so then the battle starts.

Ljubav i jedinstvo su ti koji stalno iznova deluju; oni su najsnažnija moć. Ovu ljubav prema jedinstvu vital besomučno odbacuje. Ali viša moć ljubavi je mudrija. Ona kaže: „Uzmi vremena koliko ti je potrebno. Spremna sam da te volim u tvom neznanju, jer se ja bavim večnim Vremenom.“ Zatim na kraju svetlost dolazi i kroz sam vital. Svuda postoji svetlost, čak i u tami, čak i u mračnom vitalu. Kada ova svetlost izađe na površinu i želi da sluša više sile, tada vital ostvaruje Najviše.

Pitanje: Zašto Bog ima časove posete, kada je On u nama sve vreme?

Šri Činmoj: Vrlo dobro. U jednom od mojih eseja u Cvetanju Srca kažem: „Postoje dva odabrana časa da me moj Bog poseti: Jednom kada je moj duševni život bez žurbe; drugi put kada uspinjući plamen mog života nema odmora.“

Istina je da je Bog u nama sve vreme, u našem srcu, ali u fizičkom umu moramo da se podsetimo na Božje postojanje. Kada naša svest postane prijemčiva, tada imamo čas Božje posete. Čas Božje posete nama dolazi, prvo, kada je naš život u miru i drugo, kada u našem životu postoji težnja. Kada su oba ova uslova ispunjena, Bog nas odmah poseti.

Zato što

Zato što
Ste jutros meditirali
Opet ste
Danas postali
Svoj sopstveni gospodar.
Ne zaboravite ovo divno božansko otkriće.

Zato što
Što ste se osmehnuli jutros
Opet ste
Postali
Voljeni prijatelj celog sveta.
Ne zaboravite ovo visoko profitabilno otkriće.

Nikada ne želim da zaboravim

Nikada ne želim da zaboravim
Kako sam nemilosrdno ignorisao Boga.

Nikada ne želim da zaboravim
Kako mi je Bog samilosno oprostio,
    Moj tamni ponos
    I
    Moju noć neznanja.

Pitanje: Da li je loše jesti odmah nakon meditacije?

Šri Činmoj: Da. Potrebno je bar pola sata da bi ste asimilirali vaša postignuća – duhovne misli, ideje, osećanja i vizije koje ste imali tokom meditacije. Tada ćete ono što ste asimilirali ispoljiti u vašem spoljašnjem životu. Kada meditirate, vi uzimate unutrašnju hranu – Mir, Svetlost i Blaženstvo. Zatim, kada pogledate u nekoga ili neko pogleda u vas, odmah i on dobija ovu hranu. Samo što će vas pogledati, odmah će dobiti ovu hranu. Jednostavno, gledajući u vas njegove oči će pojesti nešto od ove hrane.

Zato, molim vas, pokušajte da odmorite pola sata nakon meditacije – pre nego što jedete. Takođe, ako želite da meditirate nakon jela, molim vas sačekajte bar dva i po sata. Inače će vaši nervi postati teški: tri glavna kanala suptilnog tela — ida, pingala i sushumna — će veoma teško dozvoliti kosmičkoj energiji da prolazi kroz njih.

A sa druge strane, ako ste veoma gladni kada je vreme za meditaciju, onda, molim vas, pojedite nešto lagano. Inače će glad odigrati ulogu majmuna u vama, štipaće vas sve vreme. Sećam se jednog događaja u Indiji. Jedan mladić je uvek dolazio gladan da vidi svog Učitelja. Bio je jako siromašan i nije imao da jede, zato je uvek bio gladan i nikada nije mogao da meditira dobro. Njegov Učitelj je to primetio i uvek je imao ekspandirani pririnač za ovog učenika. Učitelj bi mu dao dve ili tri šake pirinča a zatim bi učenik meditirao. Svi drugi učenici su ovim bili iznenađeni, zato što oni ništa nisu dobijali od svog Učitelja. Jednog dana je Učitelj morao da im kaže: „Svi vi dolazite iz bogatih porodica i svi vi dolazite siti. Ali, ovaj siroti mladić trčeći dolazi ovde i ja vidim da je gladan. Zato ga prvo nahranim, a zatim on dobro meditira.“

Pitanje: Kakav je značaj otvaranja čakri?

Šri Činmoj: TDa budem veoma iskren sa vama, sa najviše duhovne tačke gledišta, nema potrebe za otvaranjem čakri. Ako se čakre, ili centri, otvore sami od sebe uz Milost Svevišnjeg, baš dobro. Ali, ako svesno pokušavaš da otvoriš čakre i stekneš Kundalini moć, okultnu moć, ako previše pažnje poklanjaš čakrama, tada samo trošiš energiju i dragocenu težnju. Da vidite šta se dešava u nečijem umu, ili šta se dešava na najdaljem mestu u svetu ili da izlečite nečiju glavobolju ili stomačne probleme – to stvarno ne želite da radite. Ono što zaista želite da radite jeste da ostvarite i ispunite Boga, da budete Njegovo najdraže dete, da boravite u apsolutnom Miru, Svetlosti i Blaženstvu. Zato vas savetujem da ne mislite na otvaranje čakri već da uvećate svoju težnju, ljubav, posvećenost i predanost Bogu. Ljubav će vas odvesti Bogu. Posvećenost će vas odvesti Bogu. Predanost će vas odvesti Bogu. Ali otvaranjem čakri i prikazivanjem čuda tu i tamo, nećete se približiti Bogu.

Zato ja mojim učenicim uvek kažem da brinu jedino o Bogu. Bog je stvorio svu moć, pa ako Mu ugodite, tada će vam On dati moć ako vam je neophodna. Ali ako pokušavate da ukradete moć na silu, tada se ponašate kao prava budala. To je kao kada idete do mango drveta. Ja mogu da se popnem na drvo i ukradem jedan ili dva mangoa bez dozvole vlasnika. Ali baštovan će mi tada narediti da odem. A ako mogu da ugodim vlasniku i da dobijem njegovu dozvolu da uzmem nekoliko mangoa, tada mi niko ne može narediti da odem i mogu da jedem mango do mile volje. Ali, morate da znate da nas neće mango učiniti besmrtnim; to je nektar, božanski Nektar. Mir, Svetlost i Blaženstvo će nas učiniti besmrtnim, a ne okultna moć.

Sa najviše duhovne tačke gledišta, najbolje je prepustiti Bogu da li će nam, ili neće dati okultnu moć ili druge vrste moći na korišćenje. Nakon što ostvarimo Boga, ako Bog kaže: „Želim da koristiš okultnu moć“, onda ćeš je koristiti. Ali ako On kaže: „Ne, koristićeš jedino duhovnu moć radi Moje božanske Svrhe“, tada ćete to i da raditi. Šta god da On želi od nas, to moramo da radimo.

Pitanje: Ponekad kada govorim ljudima o tebi, preplavljuje me neka vrsta straha. Ulazi u mene i stvara sumnju i nesigurnost.

Šri Činmoj: Ovaj strah dolaz od drugih ljudi. Ti pokušavaš da ih inspirišeš, a od njih dolaze talasi straha i sumnje. To znači da ti ljudi nisu spremni za duhovni život; to znači da kucaš na pogrešna vrata. Ako kucaš na pogrešna vrata, naići ćeš na protivljenje. To protivljenje može uzeti bilo kakav oblik: strah, sumnju ili oblik ljutnje.Ako ti osoba nudi strah ili sumnju, najbolja stvar je ne baviti se tom stvari. Ako pokušaš da rasteraš njegovu sumnju, nećeš uspeti. Pokušaj da sačekaš pravu osobu koja će te rado pitati više o našoj stazi. Najbolje je da meditiraš na osobu par minuta pre nego što bilo šta kažeš. Tvoje srce će ti reći da li je ta osoba prava ili ne. Na ovaj način, nećeš patiti od neprijatne situacije koju opisuješ.

Pitanje: Sa duhovne tačke gledišta, da li Nova Godina ima neko posebno značenje?

Šri Činmoj: Sa duhovne tačke gledišta, Nova Godina ima posebno značenje. Veče pred Novu Godinu, nova svest osviće na zemlji. Bog još jednom inspiriše svako ljudsko biće, svako stvorenje novom nadom, novom svetlošću, novim mirom i novim blaženstvom. Bog uvek želi da se krećemo napred; On ne želi da gledamo unazad. Mi znamo da ako trkač pogleda unazad dok trči velikom brzinom, saplešće se i pasti. Slično tome, ako stalno gledamo unazad na godinu koju ostavljamo za sobom, mislićemo na našu tugu, frustraciju, jad, neuspeh i tako dalje. Ali ako pogledamo unapred, videćemo da nada osviće duboko u nama. Videćemo kako nova svetlost osvetljava našu svest.

Svaka nova godina je kao prečka na lestvici svesti, na koju moramo da stanemo. Kada osvane Nova Godina, moramo da budemo svesni da ove godine treba da prevaziđemo sebe. Moramo da odemo iznad naše trenutne sposobnosti, iznad našeg sadašnjeg postignuća. Kada imamo ovu vrstu čvrste odlučnosti, Bog naše posvećene glave obasipa Njegovim najodabranijim Blagoslovima. Bog kaže: „Nova Godina sviće i nova svest osviće u vama. Trčite ka suđenom Cilju.“ Mi slušamo Boga. Mi slušamo diktate našeg Unutrašnjeg Pilota i trčimo ka krajnjoj Stvarnosti. Nova Godina nas osnažuje, ohrabruje i inspiriše da trčimo ka krajnjem Cilju.