Pitanje: Ti uvek govoriš o srcu. Zar nije i mentalno obrazovanje takođe značajno u duhovnom životu?

Šri Činmoj: Kada kažem da srcu treba da pridamo veći značaj nego umu, ljudi me ne razumeju. Oni kažu: „Šta nije u redu sa umom?“ Ali, ja želim da kažem da je um zaista inferiorniji u odnosu na srce. Um neprekidno protivreči sebi, dok srce nije takvo. Srce vidi istinu; zatim pokušava da sledi istinu i na kraju pokušava da otelovi istinu. Mentalna mudrost, spoljašnje obrazovanje uopšte nije neophodno za tragaoca koji želi da uđe u beskrajni Mir, Blaženstvo i Moć. Univerzitetsko obrazovanje je dobro što se spoljašnjeg sveta tiče, ali u oblasti duhovnosti, u oblasti samospoznaje, ovo obrazovanje nije uopšte obrazovanje.

Hteo bih da ispričam priču. Beše jednom veliki učenjak koga je čamdžija vozio preko reke. Tokom puta, veliki Pandit reče čamdžiji: „Da li si izučavao spise? Da li si izučavao različite sisteme indijske filozofije? Da li si izučavao Gita, Upanišade?“ Siroti čamdžija odgovori: „Ne, nisam ih izučavao. Ne znam čemu one poučavaju.“ Učenjak reče: „Onda si prava budala.“ Odjednom se digla oluja i čamac tek što nije poptonuo. Čamdžija se obrati Panditu: „Čamac će potonuti. Da li znaš da plivaš?“ Pandit nije znao da pliva, pa ga je čamdžija na svojim ramenima preneo na drugu obalu. Zatim mu je rekao: „Šta ćeš ti da radiš sa svim tvojim znanjem? Ja znam samo jednu stvar – da plivam – i to nas je spasilo.“

Šta učimo iz ove priče? Ako se nalazimo u moru neznanja, kakvu ćemo pomoć dobiti učeći predmete koji se izučavaju u školama? Ja ne kažem da je obrazovanje nepotrebno. Daleko od toga! Ono je najvažnije u spoljašnjem životu. Ali, stičući znanje i informacije sa univerziteta, ne smemo osećati da smo stekli svu mudrost. Svet je more neznanja. Da bi se preplivalo more neznanja, potrebna je jedna stvar, a to je meditacija. A za to je potrebno srce, a ne um. Ako neko dobro meditira, na kraju će preći more. A to se nikada ne može učiniti izučavanjem knjiga i dobijanjem spoljašnjih informacija.