20. Pitanje: Zašto je naša staza toliko teška?

Šri Činmoj: Pre svega, ne slažem se da je naša staza teška. Slažem se kad saosećam sa učenicima koji ne teže, ali se nikako ne slažem kad se poistovećujem sa učenicima koji teže. Zašto je naša staza toliko teška? Sa jedne strane, nijedna staza ne može da bude laka. Sa druge strane, nijedna staza ne može da bude teška kada shvatamo stvarnu vrednost Cilja.

Zašto prihvatamo duhovnu stazu? Prihvatamo duhovnu stazu upravo zato što osećamo da ako idemo stazom, konačno ćemo stići do odredišta koje je preplavljeno svim božanskim osobinama apsolutnog Svevišnjeg. Ovo je naš Clj. Što je viši Cilj, prirodno će putovanje da bude teže.

Moramo da znamo da sledimo jednu stazu. To znači radimo nešto što ostali ne rade. Sve dok radimo nešto što drugi ne rade, naš Cilj, naše zadovoljstvo, biće potpuno drugačije od njihovog. Takođe, naše zadovoljstvo biće vrednije, trajnije, više ispunjavajuće. Kad idemo u školu i stičemo znanje i mudrost, naše zadovoljstvo se povećava upravo zato što smo išali u školu i stekli smo nešto. Ako ostanemo kod kuće i ne učimo, to znači želimo da ostanemo budale. Juče si bio budala kao ja, ali danas ti je sinula nova svetlost i ti želiš da se krećeš napred; želiš da postaneš učen čovek i čovek od mudrosti. Juče smo ti i ja bili izjednačeni, ali danas ti si otišao jedan korak ispred. Zadovoljstvo koje si imao juče, i ja sam takođe imao. Danas si otišao jedan korak ispred da bi dobio novo zadovoljstvo, više ispunjavajuće zadovoljstvo.

Prirodno si uložio napor da postigneš svoj cilj. Kada radimo nešto novo, odmah osetimo da je to teško. Kad smo bili malo dete koje je moglo da puzi, za nas je da ustanemo i da napravimo jedan korak bilo zaista teško. Kad smo prvo počeli da hodamo to nam je bilo pomalo teško. Jednom kad smo prohodali, kad smo želeli da brzo idemo bilo nam je teško. Potom, kad smo pokušali da trčimo, to je bilo teško. Svaki put kad smo radili nešto novo to je izgledalo teško. U duhovnom životu takođe, pre nego što idemo bilo kojom stazom, sasvim nam je lako da ostanemo u moru neznanja. Ali onog trenutka kad želimo da pređemo more neznanja i uđemo u more znanja i mudrosti, smatramo da je to teško. Nije naša staza ono što je teško. Sve staze su teške u početku. Staza označava kretanje a kretanje donosi novinu. Sve novo je teško zato što je to nešto kako se čini nespoznatljivo. Ali jednom kad načinimo jedan korak i znamo da smo spremni da načinimo sledeći korak, smatramo da je prvi korak bio tako lak. Kad upravo uđemo u vrtić, kako je teško ići u školu. Ali kad završimo sa vrtićem i krenemo u osnovnu školu, kad smo utvrđeni u osnovnoj školi, osećamo koliko je bilo lako sticati znanje i mudrost u vrtiću.

Što god radimo teško je na početku zato što je to nešto nepoznato. Ali ono što je nepoznato ne mora da bude i ne može da bude nespoznatljivo. Kada zakoračimo u nepoznat svet, odmah osećamo da smo potpuno izgubljeni. Ali taj nepoznati svet ne ostaje nepoznat zauvek. Mi ovladamo njime pošto smo tamo bili neko vreme. Tada teškoća nestaje. Ono što je nesaznatljivo danas samo je nepoznato sutra. Prekosutra ono postaje poznato, narednog dana postaje samo činjenica, i konačno osećamo, „Oh, sve vreme sam to znao.“

Danas mi je jedan mali dečak postavio pitanje: “Da li si oduvek poznavao Boga?“ Moj odgovor je bio, „Da i ne.“ Pre nego što sam ostvario Boga osećao sam da nisam uvek znao Boga, ali onog dana kad sam ostvario Njega spoznao sam da sam Ga sve vreme znao. Od samog početka tvorevine znao sam Njega, kad smo On i ja zajedno bili odgovorni za tvorevinu. Kad ostvariš Boga, ti ćeš takođe osećati da ste ti i On bili jednako odgovorni partneri, uvek zajedno. On je želeo da ti igraš igru zvuka dok je On igrao igru tišine. Stoga je rekao, „Hajde da Ja ostanem ovde a ti idi dole. Ja ću biti u tebi dok igraš igru zvuka. Ja ću igrati igru tišine odavde odozgo.“ Pre Bogoostvarenja ne možemo da kažemo otvoreno ili potpuno iskreno ili ubedljivo da smo znali Boga sve vreme. Bila bi greška da neostvareni čovek kaže da je oduvek znao Boga. Ali jednom kad ostvarimo Boga, ako kažemo da nismo oduvek znali Boga, to bi bila greška, prava greška. To bila neka vrsta lažne skromnosti.