Pitanje: Ako je neko otvoren za lepotu, kako može da izbegne da ga „uznemirava“ ružnoća drugih?
Šri Činmoj: Ti si otvoren za lepotu, ali kada postaneš uznemiren čim primetiš ružnoću svuda oko sebe, to ti ne pomaže da uvećaš osećaj lepote niti sposobnost da ceniš lepotu. Zato moraš da postaneš mudar. Ako negde postoji svetlost, pokušaj da ovu svetlost uvećaš do više svetlosti, do obilja svetlosti, beskonačne Svetlosti. A ako negde vidiš tamu, ti to ne činiš. Tvoj cilj je, recimo, sever, a ne jug. Ako gledaš ka jugu, videćeš da je sve preplavljeno tamom. Zato nemoj da gledaš u tom pravcu. Čak nećeš ni da gledaš na to. U sebi želiš lepotu i svetlost; ali, u ovom trenutku, pogledaš u lepotu i vidiš je u beskrajno maloj meri, a narednog trenutka pogledaš u ružnoću i vidiš bujicu ružnoće. To je pogrešno. Kada jednom vidiš lepotu na određenom mestu, ili u sebi ili oko sebe, pokušaj da usmeriš pažnju na mesto gde si video lepotu, tvoje poštovanje ove lepote će se uvećati. A ako vidiš ružnoću i budeš uznemiren, tada nećeš moći da usmeriš pažnju na stvari koje želiš da vidiš. Iako tvoja sadašnjost nije preplavljena svetlošću, iako ne možeš sasvim da sagledaš Cilj, ti znaš put. Video si put koji vodi do beskonačne Svetlosti. I zato nećeš svesno ni namerno krenuti putem koji vodi do beskonačne tame.
Sri Chinmoy, Zvezdana galaksija lepote, Agni Press, 1974