Pitanje: Da li su neke duše lepše od drugih?

Šri Činmoj: One duše koje su više ispoljene od drugih su lepše. Svaka duša ima svetlost, ali koliko duša ispoljava tu svetlost? Ako je ispoljavaju, onda su lepše od onih koje to ne čine. Mi cenimo nešto u nekome što je vredno postizanja ili postajanja. Neke duše su lepše jer su više ispoljile ili ispoljavaju više od drugih duša. Naravno da će za čovečanstvo ili Majku Zemlju biti lepše, one koje čovečanstvu nude nešto božansko.

Kada je cvet potpuno procvetao, mi ga cenimo. Dok je samo pupoljak, ne možemo ga toliko ceniti. Dok neko nešto još uvek uči, njegova mudrost neće biti toliko cenjena kao mudrost nekoga ko već prilično zna. Što više svetlosti ispoljite, to je vaša lepota više poštovana. A ovo poštovanje nije ništa drugo do dalje ispoljavanje lepote.

A opet, nekim dušama je više stalo do svetlosti, nekim dušama je više stalo do moći, a nekim dušama je više stalo do mira. One duše kojima je više stalo do svetlosti i blaženstva će biti lepše, jer pokušavaju da šire lepotu u njenim izabranim oblicima.

Ima nekih duša koje žele da ispolje moć, mir, ili neku drugu osobinu. U ovim dušama nećemo odmah osetiti lepotu. One imaju ogromnu lepotu u najvišm ispoljavanju, ali se to ne vidi tako lako kao njihova dominantna ili može se reći više ispoljena osobina. Mir i moć su takođe lepota. Ali, kada vidimo svetlost u nečemu, najčešće osećamo da je to lepota. Kada vidimo cvet, reći ćemo da je cvet lep. Ili, često osećamo da je dete lepo. A ako vidimo ogromno drvo ili prostrani okean, odmah ćemo reći da je to veliko ili veličanstveno; reč lepota nam ne pada na pamet. Kada mislimo na cveće ili plodove, možemo reći da je drvo lepo; ali ne cenimo lepotu drveta. Na isti način, kada vidimo svetlost ili blaženstvo u nečemu, odmah kažemo da je to lepo.