Pitanje: Možeš li da nam kažeš šta je tačno psihičko biće? Isto tako, ako je za aspiranta korisno da proba da uspostavi neku vrstu odnosa sa svojim psihičkim bićem, kako to može da učini?

Šri Činmoj: Baš kao što je duša predstavnik Boga za nas, psihičko biće je, u određenoj meri, predstavnik duše. Sve na svetu, bilo da je živo ili neživo, ima dušu. Ti, kao ljudsko biće, imaš dušu; ovaj stakleni bokal ima dušu; životinje imaju dušu; svetovi imaju dušu. Ali, psihičko biće se nalazi samo u onim ljudima koji su počeli svesno da teže.

Životinje nemaju psihička bića. Čak ni svi ljudi nemaju psihička bića, zato što ima mnogo ljudskih bića na zemlji koja ne teže. Kad idete ulicom, lako možete da vidite da su neki ljudi imali samo malo ljudskih inkarnacija. Neki samo što su došli iz životinjskog carstva i u svojoj su prvoj inkarnaciji. Oni su napola životinje. Ti ljudi još uvek nemaju psihičko biće. Jedino duhovni ljudi koji iskreno i posvećeno teže imaju psihička bića. Duša se, međutim, ne rađa na zemlji; duša se rađa u oblasti duša. Pa iako postoji svet koji nazivamo psihičkim svetom, psihičko biće se rađa na zemlji jedino kad tragalac počne da teži. Psihičko biće, najlepše dete, rađa se na zamlji i takođe raste ovde, na zemlji. Psihičko biće raste poput semena. Ono klija u biljčicu koja izraste u ogromno banjan drvo.

Psihičko biće je veoma lepo. Kad neko razvije psihičko biće, otelovljena čistota i otelovljena božanstvenost rastu u njegovom srcu. Kad psihičko biće prvi put nastane, čovek može da oseti veoma sladak, tanan osećaj u kičmi.

Psihičko biće je poput najmlađeg deteta u porodici, nalik maloj bebi. U fizičkom svetu, roditelji osećaju da je njihova stalna, neizostavna dužnost da udovolje svom malom detetu. Beba plače i roditelji joj daju ono što želi. Psihičko biće stalno zahteva od Večnog Oca, Svevišnjeg, ili od najstarijeg brata, duše, da učini celo telo, čitavo biće, božanskim i savršenim.

Kad psihičko biće napuni šest ili sedam godina mereno ljudskim godinama, ono preuzme određenu odgovornost. Ali, kad ima da se uradi nešto veoma hitno, veoma važno, ili kad je potrebna moć, psihičko biće zaplače, a duša u nama preuzme odgovornost.

Čak i ako nije razvio okultnu viziju ili duhovnu moć, u duhovnom životu postoji dosta načina na koje čovek može da zna da li mu preti neka opasnost, ili se bliži uspeh,. Ako je psihičko biće razvijeno, ono će odmah doneti novosti da će se desiti nešto ozbiljno – neka opasnost ili neka katastrofa. Psihičko biće će biti poput kurira. Isto tako, ako će se desiti nešto veoma ohrabrujuće i inspirativno, psihičko biće će doneti i te vesti. Psihičko zna i vidi sve, ali psihičko nema potrebnu moć da promeni ono što će se desiti; ono može samo da nas obavesti. Jedino uz pomć duše ili uz vođstvo i blagoslov Svevišnjeg, psihičko biće može da promeni nešto. Ono, međutim, ima moć da preobrazi našu ljudsku prirodu čistotom. Ali, psihičko biće nije moćno kao duša. A duša nema i ne može da ima istu moć kao Bog.

Na našem putu mi uviđamo da je neophodno da uvek svesno osećamo Božije Prisustvo. Psihičko biće nam pomaže da sve vreme osećamo Božije prisustvo. Zahvaljujući težnji psihičkog bića, mi dobijamo mnoge božanske darove od Boga. Na primer, od psihičkog bića dobijamo stalnu radost, stalni osećaj sigurnosti i stalni osećaj da napredujemo. U ovom trenutku mi zaista i napredujemo, ali nismo u to sigurni. Međutim, ako psihičko biće izađe u prvi plan i ostane na površini, naš napredak će biti primetan svima.

Ako obratite pažnju na psihičko biće, sigurno ga možete izneti na površinu. Kad razvijete pravu predanost Svevišnjem, dajući ceo svoj život putu ljubavi. posvećenosti i predanosti Božijoj Volji, psihičko biće se automatski pojavi. Da biste svoju predanost učinili lepom, duševnom i bezuslovnom, treba da meditirate svakog dana. Kada se potpuno predate, psihičko biće automatski izlazi na površinu. Pre toga, ako volite Boga, psihičko biće može da ispliva na površinu. Ako ste posvećeni Bogu, ili obavljate posvećeno služenje, psihičko biće može da dođe, ali to nije pravilo.

Ako možemo da osetimo prisustvo psihičkog bića, i ako se psihičko biće moli i priziva prisustvo Boga u naše spoljašnje biće, onda ćemo brzo napredovati. Ali, ako ne želimo da usvojimo taj metod, najvažnije što možemo da učinimo i jedino što je neophodno je da svesno budemo zahvalni Svevišnjem. Onog trenutka kad ponudimo svoju zahvalnost Svevišnjem, naš napredak postaje veoma brz.

Psihičko biće je poput glasnika ili lepog deteta. Nama, u stvari, nije potreban glasnik ili lepo malo dete. Nije nam apsolutno neophodan taj mali brat u našoj porodici da plače i obraća se Bogu za naš račun. Potreban nam je jedino Bog. Dakle, ako ne želite da budete povezani sa psihičkim bićem, ili ako osećate da psihičko biće nije neophodno, onda možete nastaviti bez njegove pomoći.

Neki od vas ponekad vide svoje psihičko biće, ali ako vam Učitelj to ne kaže, možda nećete znati šta je to. Možda ćete osećati da ste sanjali i videli veoma lepo dete. Ili, možda ćete misliti da ste imali neku viziju. Što se tebe tiče, ti si ga jednom video, ali nisi znao da je to tvoje psihičko biće. Tragalac može da vidi psihičko biće u retkim prilikama. Samo neko ko je ostvaren ili veoma napredan može u svako doba da vidi psihičko biće.

Mi takođe možemo da vidimo psihičko biće kod drugih. Kao dete, video sam psihičko biće svoje sestre, Ahane, pre nego što sam video svoje. Tad nisam prepoznao da je to njeno psihičko biće. Ali, godinu dana kasnije, u četrnaestoj godini, kad su počele da mi se vraćaju sve duhovne i okultne vizije iz mojih prethodnih inkarnacija, znao sam da je to što sam video njeno psihičko biće.

Psihičko biće ne može da izađe na površinu i da veoma brzo raste dok um još luta u oblasti svetovnih informacija, svetovnih misli i svetovnih ideja. Psihičko biće izlazi na površinu jedino kad imamo slatko, čisto, nedužno osećanje jedinstva sa celim svetom, čak i sa onima koje sada smatramo svojim neprijateljima. Psihičko biće nema neprijatelja.

Psihičkom biću je veoma teško da se nosi sa razvijenim umom. Pod razvijenim umom mislim na komplikovani um, suvi i intelektualni um u kojem nema slatkoće, već je samo jalova pustinja. Psihičko biće je dete. Dete pokušava da se igra u večnom vrtu Boga, Večitog Deteta. Zato um, kojeg neki ljudi smatraju najvećim i najrazvijenijim delom našeg bića, nije i ne može biti pravi prijatelj psihičkog bića. Srce i psihičko biće uvek idu zajedno. Srce, psihičko biće i duša večno idu zajedno.

Muškarac će videti svoje psihičko biće kao prekrasnog dečaka, a žena će videti svoje kao prekrasnu devojčicu. Muškarac ima muško psihičko biće, a žena ima žensko. Duša, međutim, nije ni muška ni ženska, ali kada se inkarnira, ona uzima muško ili žensko telo. Ako uzme muško telo u prvoj ljudskoj inkarnaciji, onda će nastaviti da uzima taj oblik u svim budućim inkarnacijama, a isto važi ako najpre uzme ženski oblik. Od početka stvaranja samo je tri puta neka duša promenila inkarnaciju iz muške u žensku kada je počela da se inkarnira u ljudskom telu. Ima nekih duhovnih Učitelja koji govore ljudima da su u svojim prethodnim inkarnacijama bili muškarci, a da su u ovoj inkarnaciji žene, ali to nije tačno. Moram da kažem da u unutrašnjem svetu znam da je duša izvršila takvu promenu samo tri puta.

Psihičko biće ne stari poput ljudskog bića. Nakon četrdeset ili pedeset godina ljudsko telo počinje da propada i mi gubimo svoju snagu, sposobnost i energiju. Kako čovek duhovno sazreva, psihičko biće dolazi do psihičke starosti između osamnaest i dvadeset dve godine. Nakon toga, ono uvećava snagu i sposobnost, ali ne stari. Ono ne samo da zadržava svoju lepotu, snagu, moć, svetlost i božanstvenost iz tog doba, već nastavlja da ih uvećava. Ono može biti dve stotine godina staro u terminima ljudskih godina, ali će oblik koje vidite uvek biti oblik mlade osobe. Ja sad imam četrdeset dve godine, ali moje psihičko biće izgleda kao mladić od dvadeset godina. Moje psihičko biće je danas nalik veoma moćnom vojniku ili ratniku.

Kad tragalac umre, njegovo fizičko telo se razlaže na pet glavnih elemenata. Vital ulazi u vitalni svet, a psihičko biće odlazi da se odmori u psihički svet. Duša će, međutim, zapamtiti koje je psihičko biće imala. Duša će zatim, pre nego što dođe u svet radi svoje sledeće inkarnacije, poći svom psihičkom biću i reći mu: „Ja sad silazim. Dođi i ti“. Prvo duša odlazi Svevišnjem radi Njegovih blagoslova i da bi dala obećanje koliko će postići za Svevišnjeg u svojoj narednoj inkarnaciji. Potom duša silazi dole. Na putu dole pozove psihičko biće da joj se pridruži. Tada je psihičkom biću veoma drago da se vrati. Nakon psihičkog bića, duša uzima duhovno srce iz sveta srca. Zatim, ako je um razvijen, duša ide na mentalni plan radi suptilne inteligencije. Nakon toga, odlazi na vitalni plan zbog dinamičkog vitala i konačno u grubo fizičko.