Pitanje: Može li neko da se oseća nesigurno zato što oseća da je odvojen od Boga?

Šri Činmoj: U našem spoljašnjem životu mi se osećamo nesigurno zato što nismo jedno sa ostalim svetom. Kad osećamo da smo jedno sa ostalim svetom, nikada se ne osećamo nesigurno. A šta je, na kraju krajeva, taj osećaj univerzalnog jedinstva sa ostalim svetom? To je Svest Boga, koja je sveprožimajuća i sveobuhvatna.

Obična osoba možda ne misli na Boga, ali ona će smesta pomisliti na svog brata, sestru, prijatelja, suseda. Njoj svako ljudsko biće izgleda kao stranac, neko tuđ, pa zato nestvaran. Ona oseća da jedino ona postoji. Za nju ne postoje drugi. Ostatak sveta je za nekog drugog ili za nešto drugo. Ali, ako ta osoba oseća da je ostatak sveta takođe za nju i da nema razlike između njene egzistencije i egzistencije drugih, njena svest će se smesta proširiti. Postoji samo jedno biće. Taj Jedan je postao mnoštvo, poput drveta sa mnogo grana i mnogo listova, sa mnogim cvetovima i mnogim plodovima. U običnom životu mi smesta pomislimo na sebe kao pojedinačne entitete. Ali, ako možemo da mislimo o svima kao da su sasvim naši, kao o nerazdvojnim delovima našeg bića kao što su to udovi našeg tela, taj problem nesigurnosti može da se reši.

Mi se osećamo nesigurno, neizbežno se osećamo nesigurno, ukoliko ne osećamo živo Prisustvo Boga, sve dok osećamo da smo odvojeni od našeg izvora, a to je Bog. Mi smo nesigurni zato što osećamo da je naš izvor neznanje i da je naš krajnji cilj takođe neznanje. Ali, ako možemo da osetimo da nismo odvojeni od Boga, već da nas je Bog poslao ovde na zemlju da budemo Njegovi instrumenti, onda nećemo biti nesigurni. Ako možemo da osetimo da je naš izvor Svetlost i Blaženstvo i da će se na kraju puta naše duše vratiti svom izvoru, nećemo se osećati nesigurno.

Mi možemo da osetimo da je naš izvor Bog jedino kada težimo, molimo se i meditiramo. Kad ne težimo, kada se ne molimo i ne meditiramo, neizbežno ćemo osećati da je naš izvor nešto neznano i nespoznatljivo. A to neznano i nespoznatljivo za nas je neznanje. Ali, tragalac koji se otisnuo na duhovni put osećaće da će to što je nepoznato danas sutra postati poznato. Danas je njegov Bog nepoznat, ali se može spoznati. Sutra će njegov Bog biti nešto poznato. A prekosutra će njegov Bog biti i Onaj koji saznaje i ono što je saznato.

Kad znamo ko je izvor i ko nas sve vreme usmerava, ne možemo biti nesigurni. Ali, kad osećamo da smo mi odgovorni, da mi činimo sve i moramo da činimo sve, onda smo nesigurni. Ako, međutim, osećamo da postoji viša sila koja vodi našu sudbinu, a da smo mi samo instrumenti, onda se nećemo osećati nesigurno. Kad osećamo da je to što vedro, duševno i bezuslovno izvršavamo Božija Volja, kako onda može biti ikakvog osećaja nesigurnosti?