Pitanje: Kad sam prvi put počeo da meditiram u tri ujutru, imao sam veoma dobre meditacije i bio sam veoma inspirisan. Ali, kad sam nastavio, nisam imao istu inspiraciju i postalo je veoma teško.

Šri Činmoj: Kad nešto započnemo po prvi put, imamo inspiraciju. Sve što je novo daje nam ogromnu inspiraciju, baš zato što je novo. Ali, ako nastavimo da to radimo, nemamo isti entuzijazam, isti podstrek, istu inspiraciju. Od svoje meditacije rano ujutru mi hoćemo da dobijemo nešto veoma duboko, veoma visoko, veoma uzvišeno, nešto izuzetno prosvetljujuće. Mi smo kao trkač na duge staze. Kad startni pištolj opali, on je na samom početku veoma inspirisan i počinje da trči veoma brzo. Ali, nakon tri ili četiri milje, veoma se umori. Trčanje postaje monotono i teško. Ako, međutim, odustane od trčanja samo zato što je umoran i što mu je inspiracija nestala, on neće stići do cilja. A ako nastavi da trči, na kraju će stići do cilja. Onda će nesumnjivo osetiti da je cilj bio vredan borbe i telesne patnje.

Slično je i u duhovnom životu. Kad počneš svoje putovanje u tri ujutru, oseti da ćeš sutra nastaviti to putovanje. Ne smatraj sutra novim početkom. A trećeg dana, oseti da si proputovao još jednu milju. Dan kad započneš svoje duhovno putovanje je, u stvari, najvažniji. Tada imaš najviše inspiracije. Ali, ako možeš da osetiš da si svakog jutra, tokom svoje meditacije, otputovao još malo dalje, znaćeš da ćeš jednog dana stići do svog Cilja. Čak i ako ti brzina opadne, treba da nastaviš da trčiš i da ne odustaneš usput. Kad stigneš do Cilja, videćeš da je vredan borbe. Dakle, svakog dana kad meditiraš, pomoći će ti ako misliš da je to nastavak tvoje meditacije od prethodnog dana. Korak po korak, stići ćeš do Cilja.