Pitanje: Čitao sam spise modernih zapadnih filozofa da su duša i telo nerazdvojni. Da li biste, molim Vas, mogli da nam kažete kako Vi gledate na tu temu?

Šri Činmoj: Telo i duša su kao kuća i njen vlasnik. Duša je vlasnik tela, a telo je kuća. Oni su u nekoj meri nerazdvojni na određeno vreme. Možemo da telo nazovemo hramom. Unutar hrama je oltar, srce. Na oltaru je božanstvo, duša.

Hajde sad da govorimo samo o duši i telu, pošto je to Vaše pitanje. Treba da znamo šta duša može da nam pruži i šta telo može da nam pruži. Duša može da nam pruži ostvarenje. Telo može da nam pruži ispoljavanje. Kad uđemo u dušu pomoću meditacije, mi ostvarujemo Mir, Svetlost i Blaženstvo. Potom, kroz fizičko, mi dajemo te darove svetu. Kad pogledamo nekog, ili kažemo nešto, ili učinimo nešto, fizičko ispoljava ono što je duša doživela ili ostvarila. Mi smo ovde meditirali oko dvadeset minuta. Svi smo ušli u oblast duše u skladu sa svojim sposobnostima. Neki imaju veću težnju, pa su, prirodno, ušli dublje u svoju dušu; drugi imaju manju težnju i nisu zašli mnogo duboko. Ali, šta god da su osetili u unutrašnjem regionu, telo će to sada ispoljiti. Pre oko sat vremena, kad ste ušli ovde, niste doneli Mir ili Svetlost sa sobom. Nakon što ste došli, prizvali ste Mir, Svetlost i Blaženstvo. Sada su taj Mir, Svetlost i Blaženstvo ušli u Vas kroz dušu, a iz duše su sada ušli u Vašu fizičku svest. Ako biste sad stali pred ogledalo, videli biste razliku između onoga što ste bili pre jedan sat i ovoga što ste sada. Ta očigledna fizička razlika je posledica toga što fizička svest ispoljava Svetlost koju je duša prizvala.

Duša i telo se dopunjuju. Bez duše, bez vlasnika, kuća je beskorisna. Sve dok je duša u telu, možemo se nadati da ćemo ostvariti nešto, možemo se nadati da ćemo ispoljiti nešto, zato što je vlasnik tu. Ali, kad vlasnik trajno napusti telo, ono više nije od koristi. Kad je vlasnik tu i kad je telo u savršenom stanju, poruka duše se može pokazati i ispuniti. Vlasnik prodavnice ne radi na ulici. On radi u svojoj prodavnici. Slično tome, duša deluje u telu, kao i sa telom, pomoću tela i za telesnu svest. Telo će ispoljiti ono što duša ostvari. Da bi se ispoljila, duši je potrebno telo; da bi postiglo ostvarenje, telu je potrebna duša. Telo daje svoju sposobnost služenjem, a duša daje svoju sposobnost meditacijom. Na taj način se oni savršeno slažu.

Ali, morate da znate da govorimo o težećoj i prosvetljujućoj duši. Ako duša ne nastoji da inspiriše i prosvetli telo, ono će ostati slepo, neznalačko, mračno i nečisto. A bez saradnje tela, duša će ostati neispoljena, gotovo beskorisna. Često vidimo da duša vapi za ostvarenjem i ispoljavanjem pomoću tela, dok telo na to ne reaguje. Još češće vidimo da je telo fizički snažno, ali da ne teži za unutrašnjom svetlošću i istinom koju duša može da mu ponudi.

To je naša filozofija u pogledu odnosa između tela i duše. Telo i duša nisu nerazdvojni, već komplementarni. Duša može da postoji bez tela, iako ne može da se ispolji. Telo ne može da postoji bez duše više od nekoliko sati. Radi svog potpunog uzajamnog ispunjenja, telo i duša su potrebni jedno drugom.