Pitanje: U kojoj meri nas vaš naglasak na duši koja leti ‘iznad muka života’ vodi do zanemarivanja potreba naših saputnika?

Šri Činmoj: Moramo da znamo da slep čovek ne može da vodi drugog slepog čoveka. Jedan od njih mora da bude obdaren vidom. Recimo, ja sam gladan i ti si gladan. Zamislimo da znam da postoji drvo koje ima mnogo plodova. Šta ću ja učiniti ako imam sposobnost da se popnem, ali ti nažalost trenutno nemaš tu sposobnost? Obojica smo gladni. Samo zato što jedan od nas ne zna kako da se popne, da li će onaj drugi prestati da se penje? Ne! Moja obavezujuća dužnost je da se popnem, uberem nekoliko plodova i onda siđem i podelim ih sa onim ko ne zna kako da se popne.

Bog mi je dao tu sposobnost, i moja dužnost je da je koristim. Svet je u patnji i u tami. Istina! Ali ukoliko ostanem stalno u tami ovog sveta, šta onda dodajem? Dodajem svetu samo moje sopstveno neznanje i moj sopstveni mrak. Ali ako, uz pomoć svoje težnje, mogu da uđem u svet svetlosti, to ne znači da neću pomoći svetu. Vratiću se u ovaj svet gde su moji braća i sestre još uvek u mraku, i doneću im svetlost iz drugog sveta.