Deo VI — Pitanja i odgovori: Sent Džozefs Koledž
Pitanje: U jednoj od vaših pesama napisali ste, „Iznad nevolja života, moja duša je ptica plamena koja leti Beskrajem.“ Voleo bih da mi to pojasnite.
Šri Činmoj: Veoma sam srećan što ste pročitali moju pesmu. Ta pesma opisuje jedno iskustvo koje sam imao kad sam imao četrnaest godina. Moja duša je letela nebom Beskraja, Večnosti i Besmrtnosti.Dođe vreme u životu svakog tragaoca kada ima novo buđenje, uzvišenije buđenje. Tad, vidi i oseća uzvišeniju Istinu na drugačiji način. Kada je naša svest probuđena za višu oblast stvarnosti, osećamo da stvari koje su jednom izgledale nemoguće ili van domašaja, ne samo da su moguće i izvodljive, nego i neizbežne.
Trenutno smo svi zarobljeni. Sada, kad razmišljamo o sebi, mislimo na telo. U telu su vital, um, srce i tako dalje. Ali svest tela obično preovlađuje, a stvarnost duše čini se kao nešto strano i čudno. Ali kada se redovno molimo i meditiramo, mi hranimo dušu koja teži. Onda jednog dana razbijemo sićušni kavez u kom smo milenijumima bili zarobljeni, i kad jednom izađemo, nestaje svest našeg tela. Tada rastemo u stvarnost duše i postajemo stvarnost duše. A stvarnost duše je pesma Beskonačnosti, Večnosti i Besmrtnosti. Tada, postajemo sama duša. Unutar našeg srca koje teži vidimo univerzalnu svest, a unutar te univerzalne svesti vidimo našu sopstvenu dušu, koja je naša večna Stvarnost. Ona leti, nudeći svoje skriveno blago onima kojima je potrebno, koji ga žele i koji ga smatraju svojim najsopstvenijim.
