Pitanje: Kad bismo iskorenili sve naše želje i živeli u unutrašnjem svetu sve vreme, čini mi se da ne bi bilo napretka na ovom svetu i sve bi stagniralo.

Šri Činmoj: Ako osećaš da ne možemo da živimo sve vreme u svetlosti, da moramo da živimo u mraku dvanaest sati i dvanaest sati u svetlosti , ta filozofija je sasvim u redu po standardu određenih pojedinaca. Neko meditira sat ili dva sata, a zatim ode u običan život. Neko drugi može da meditira nekoliko sati, a ima ljudi koji mogu da meditiraju ceo dan i noć. Sve je to pitanje potrebe. Unutrašnja potreba primorava jednu osobu da meditira jedan sat, a nekog drugog da meditira dvanaest, ili dvadeset četiri sata.

Sad, kada neko meditira jedan sat, stekne neku vrstu zadovoljstva. Tokom tog sata, mogao je raditi nešto potpuno drugačije, ali on nije mario za to. Više je voleo da meditira. Osećao je da je zadovoljstvo koje bi dobio od meditacije, vrednije od zadovoljstva koje bi dobio radeći, ili ogovarajući, ili što god bi radio tokom tog sata. Ali nakon tog sata, on želi da se vrati svetovnom životu i njegovoj vrsti zadovoljstva. Ali neko drugi možda može da meditira dvanaest, ili dvadeset četiri sata. A opet, to je pitanje unutrašnje potrebe, koju vrstu zadovoljstva osoba želi i šta joj treba.

Postoje dve sobe. Jedna soba je trenutno neosvetljena i mračna; druga soba je potpuno osvetljena. Jedna osoba može da kaže da želi obe sobe podjednako: „Ja želim da ostanem u neosvetljenoj sobi dvanaest sati i u dobro osvetljenoj sobi dvanaest sati.“ Svakako može da uradi tako. Ali, neko drugi možda uopšte ne oseća potrebu da ostane u neosvetljenoj sobi. On kaže: „Želim da ostanem samo u sobi koja je osvetljena“.

Zatim, neka druga osoba kaže:“Ostao sam u ovoj osvetljenoj sobi dvadeset četiri sata i sada sam dobio osvetljenje. Hajde da sad odem u drugu sobu koja je još uvek mračna i da nju osvetlim mojom svetlošću“. Ta osoba ima veliko srce, stoga ulazi u mračnu sobu da bi unela svetlost svojoj braći koja su još uvek u mraku. Ona je dobila zadovoljstvo, trajno zadovoljstvo, u osvetljenoj sobi, ali to nije bilo dovoljno. Ona će biti potpuno zadovoljna jedino kada uđe u mračnu sobu i transformiše je svojom svetlošću. Dakle, ima nekih ljudi na zemlji koji koji su se vratili u ovaj svet patnje, čak iako imaju savršenu sposobnost da ostanu večito u svetu svetlosti i blaženstva.

Ako možemo da donesemo bogatstvo unutrašnjeg sveta u spoljašnji svet, koji je sada mračan, možemo lako da osvetlimo svet. Ali, pre nego što budemo u stanju da ponudimo spoljašnjem svetu, prvo moramo da uđemo u unutrašnji svet – svet svetlosti - i da sami nešto primimo. Kada to budemo u stanju da uradimo, unutrašnji i spoljašnji svet biće ujedinjeni, a spoljašnji svet postaće sasvim spreman za unutrašnju poruku. Trenutno, spoljašnji svet nije spreman, ali doći će dan kada će se spoljašnji i unutrašnji svet savršeno slagati.