Mudrost, pravda i umerenost⁸

Dragi tragaoci, dragi prijatelji, želim da održim predavanje o „Mudrosti, pravdi i umerenosti,“ što je moto Džordžije. „Mudrost, pravda i umerenost “ je vrlo značajna maksima. Ako možemo da primenimo ove ideale u našem svakodnevnom životu, onda možemo da dobijemo mnogo Mira, Svetlosti i Radosti od našeg zemaljskog postojanja.

Mudrost. Mudrost je naše velikodušno samodavanje, a ne naša sebična egocentričnost. Mudrost je lepota našeg unutrašnjeg plamena. Naš unutrašnji plamen je uspinjući let naše težnje. Let naše težnje je visina naše besmrtne Stvarnosti. Čovek mudrosti služi Boga u čoveku. Čovek mudrosti voli čoveka u Bogu. Služeći Boga u čoveku, čovek mudrosti dobija beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo. Voleći čoveka u Bogu, čovek mudrosti širi svoju viziju. On oseća sebe kao produžetak večno - rastuće vizije, unutrašnje i spoljašnje. Mudrost je u isto vreme iskustvo i ostvarenje. Iskustvo govori tragaocu šta on može na kraju postati: savršeni instrument Boga. Ostvarenje kaže tragaocu šta on večno jeste: večni igrač, božanski i vrhunski.

Pravda: : pravda ljudska i pravda božanska. ‘Kako žanješ, tako ćeš požnjeti’ – to je ljudska pravda. ‘Milo za drago’. ‘Oko za oko i zub za zub’. Ali, Božanska Pravda je ovo: Daj ono što imaš. Moraš postati ono što Bog jeste. Predaj Bogu tvoj dobro čuvani posed, neznanje. Zauzvrat, Bog će ti dati samo Njegovo postojanje, koje je Svetlost preplavljena Blaženstvom. U našem ljudskom svetu, pravda više boli, nego što nam je naklonjena. U božanskom svetu, pravda je veoma značajna i plodonosna. U vitalu noći, pravda nam preti i plaši nas. U srcu Svetlosti, pravda nas nadahnjuje i usavršava. U svetu ljudi, pravda nas primorava i kažnjava. U božanskom svetu, pravda nas budi, prosvetljava i oslobađa nas mreže neznanja.

Veliki filozof, Aristotel, primetio je jednom, „Pravda je ono što svaki čovek smatra svojim najsopstvenijim.” U duhovnom životu, jedino je Bog naš najsopstveniji. Ali taj naš Bog isto tako pripada svakoj drugoj duši. Tog Boga svaka duša može smatrati svojim najsopstvenijim. Da bismo učinili da ostali osećaju da je Bog podjednako njihov, moramo da postanemo jedno, nerazdvojivo jedno, sa njima. A da bismo postali nerazdvojivo jedno sa njima, moramo da postanemo nebo Brižnosti i more Ljubavi. Naša nebo Brižnosti i naše more Ljubavi su ti koji mogu da učine da ostali osećaju da oni nama pripadaju i da mi pripadamo njima.

Kroz naše jedinstvo, možemo da učinimo da ostali vide šta žele i šta im je uistinu potrebno. Ono što žele je želja; ono što im je zaista potrebno je težnja. Moramo da im kažemo da ukoliko im damo ono što žele - ispunjenje želje - onda će to sigurno biti praćeno frustracijom; a ukoliko im ponudimo ono što im je potrebno - težnju - onda će ta težnja biti vesnik ostvarenja. A ostvarenje je večito, večnorastuće, večnoispunjujuće dostignuće u svesti čoveka koji teži.

Umerenost. Umerenost znači ravnotežu. Umeren život je uravnotežen život. Buda je podučavao stazu umerenosti, srednju stazu. Upozorio nas je da ne idemo u krajnosti, jer je on sam otišao u ekstreme i otkrio da to nije odgovor. Pravi tragalac se kloni svih ekstrema. Asketski, strogi život nije namenjen njemu; niti mu je namenjen život stalnog uživanja i zadovoljstva. Moramo usvojiti srednji put. Moramo biti normalni i prirodni. A u našem normalnom i prirodnom životu, moramo da prizivamo natprirodni život, život Božanstvenosti, Beskonačnosti i Besmrtnosti.

Istinski tragalac prihvata spoljašnji svet. U svom prihvatanju, on obraća znatnu pažnju na spoljašnji svet. On prihvata unutrašnji svet. I takođe veoma obraća pažnju na njega. U svom životu prihvatanja, on prihvata stvarnost kao takvu i želi da je preobrazi svojim unutrašnjim plačem, svojom ljubavlju za Boga, Svetlost, Istinu. U svom odbijanju tame, on odbacuje stvari koje su nezdrave, stvari koje uništavaju njegov unutrašnji potencijal. Ali opet, ima mnogo nebožanskih stvari u osobi koje mogu biti preobražene u božanske stvarnosti. Stoga on prihvata ove stvari i pokušava da ih preobrazi.

Život je izazov za nas. Sa ljudskog gledišta, naše zemaljsko iskustvo je isto što i biti na bojnom polju. Ali, ako odemo duboko u sebe, shvatamo da je svaki dan prilika, svaki sat, svaki trenutak je prilika. Ako možemo da iskoristimo ove zlatne prilike, onda nesavršenstvo koje se danas pojavljuje u našem životu, lako može da se preobrazi u savršenstvo u našem sutrašnjem životu.

U našem duhovnom životu postoje božanske lestvice koje dosežu do najviše visine Istine, Svetlosti i Blaženstva. Ove lestvice imaju tri stepenika. Prvi stepenik je umerenost, drugi stepenik je pravednost, a treći je mudrost. Kada stupimo na prvi stepenik, čujemo poruku: „Spoznaj Dobro“. Kada stupimo na drugi stepenik, čujemo poruku:“Čini Dobro“. A kad stupimo na treći, čujemo poruku:“Budi Dobro“. Stepenik umerenosti nas uči kako da spoznamo dobro u svemu u celoj Božijoj tvorevini. Stepenik pravednosti nas uči kako da činimo dobro, u svim našim raznovrsnim aktivnostima. Stepenik mudrosti nas uči, kako da postanemo dobri i kako da izrastemo do samog Boga lika.

Kad nam nedostaje mudrost, to je gubitak. Kad nam nedostaje pravednost, to je dupli gubitak. I konačno, kad nam nedostaje umerenost, to je trostruki gubitak. Ali ako otkrijemo veru, unutarnju veru, onda je to pravi dobitak. A uz to, ako možemo da otkrijemo našu težnju, dupli je dobitak. Konačno, ako možemo da otkrijemo našu božansku predanost, našu stalnu i bezuslovnu predanost Svetlosti, unutrašnjem Izvoru, pravom Izvoru, trostruki je dobitak. Dakle, ukoliko možemo da imamo veru, težnju i predanost, tad suđeni Cilj nikada ne može da ostati daleki vapaj.

Tragalac je čovek mudrosti. On želi da vidi koren drveta Stvarnosti. Zatim, želi da oseti potrebu da postane seme drveta Stvarnosti. Konačno, on upravo želi da postane seme drveta Stvarnosti. Kad postane seme drveta Stvarnosti, on uvidi da postoji samo jedna stvar koja je bila, jeste i zauvek će biti, a to je Ljubav: Ljubav koja je stvorila, Ljubav koja hrani, Ljubav koja održava Božiji univerzum.

Ako upražnjavamo ono što propovedamo, onda mudrost postaje naše zanimanje. Ono što primenjujemo i što propovedamo treba da bude isto: ljubav. Mi kažemo svetu da voli, ali mi možda zapravo ne nudimo svetu ljubav. Ukoliko, međutim, nudimo ljubav i postanemo ljubav, možemo sa najvećom sigurnošću da očekujemo da vidimo ljubav u svetu kao celini. Božija Moć Ljubavi je ta koja nas primorava da mislimo na Njega, da se molimo Njemu, da meditiramo na Njega i da Njega smatramo svojim najsopstvenijim. Kao što nas Bog smatra Njegovim najsopstvenijim, na osnovu Njegove sopstvene Moći Ljubavi, tako i On nama kaže i inspiriše nas i preklinje nas da mi Njega smatramo našim najsopstvenijim, na osnovu naše ljubavi za Njega.

Kada stanemo licem u lice sa Bogom, On traži da Mu ponudimo ono što imamo. Ako možemo da Mu ponudimo naše stvarno blago, srce ljubavi, On to odmah prihvata i kaže, „Položio si svoj ispit“. Međutim, ako ponudimo Bogu sve svoje ovozemaljske posede - fizičke, vitalne, mentalne, ali Mu ne donesemo ljubav, On neće biti zadovoljan. Bog će reći, „Ne, donesite Mi vaše srce ljubavi; to je vaše istinsko blago. A kad imam vaše istinsko blago, daću vam Moje Blago, koje je Svetlost i Blaženstvo u Beskrajnoj meri“.