Pitanje: Da li je neophodno slediti život odricanja?

Šri Činmoj: Odricanje je složen termin. Moramo da znamo čega planiramo da se odreknemo. Ako mislimo da ćemo se odreći naše nesavršenosti, ograničenja i neznanja, onda ću reći, da, moramo da sledimo život odricanja. Moramo da se odričemo stvari koje nas vezuju. Ali ako mislimo da ćemo se odreći sveta i povući se u pećinu nastojeći da ostvarimo Boga, onda ću reći, ne, ta vrsta odricanja nam nije potrebna. Veoma bezbrižan život koji vodimo neće nam dati Bogoostvarenje. Moramo se odreći nesavršenosti, mraka i ograničenja. Ali ako kažemo da moramo da se odreknemo svoje porodice, svojih poslova i svih naših odgovornosti, onda pravimo strašnu grešku. Bog je i u našim najmilijima, takođe.

Možemo da mislimo, „Moleći se Bogu koji je unutar mojih voljenih, kako ću ostvariti Boga koji je sveprožimajući?“ Zato danas možemo da se odreknemo roditelja i članova naše porodice, a sutra možemo da uđemo u himalajske pećine. Ali tamo ćemo morati da pokušamo da se odreknemo našeg glupog uma. Napustili smo dom, roditelje i decu, posao, svet, ali naš um još uvek misli na njih: „Šta jedu? Da li misle na mene? Bio sam tako nemilosrdan što sam ih napustio, pitam se da li pate.“ Fizički lako možemo da se udaljimo od tih stvari, ali mentalno i emocionalno smo i dalje vezani. Blisko smo vezani za njih kao uvek. Kada se odričemo u duhovnom životu, odričemo se našeg neznanja. Ali onda dođe vreme kada uvidimo da se u stvari ne odričemo čak ni neznanja, mi ga preobražavamo. Trenutno smo vezani neznanjem; žrtve smo neznanja. Neznanje nas udara kao fudbalska lopta, a ponekad, dok nas udara, mi svesno gajimo neznanje. Ali na kraju ćemo uhvatiti neznanje. Doći će dan kada će znanje osvanuti u nama i osetićemo da je neznanje kao lopov koji krade od nas svo naše unutrašnje blago. Onda ćemo pokušati da uhvatimo neznanje i da mu pripretimo. I ubrzo ćemo osetiti da neznanje više neće želeti da načini nikakav nestašluk ako budemo mogli da ga obaspemo svetlošću pre nego što mu pripretimo. Tada naša fizička svest, naša zemaljska vezujuća svest, neće načiniti još grešaka.

Da se vratim tvom pitanju, moramo znati čega se odričemo. Ako želimo da se odreknemo neznanja, to je apsolutno potrebno. Ali ne moramo da se odreknemo naših najbližih i uđemo u himalajsku pećinu da bismo ostvarili Boga. To je apsurdno. Opet, kada bude stvarno odricanje, moramo osećati da se mi ne odričemo, mi samo preobražavamo. Preobražavamo noć u dan, nečistotu u čistotu, neznanje u mudrost, smrt u Besmrtnost. Ne odričemo se; upravo preobražavamo sve kroz naše svesno, nerazdvojivo jedinstvo sa Božijom Svetlošću.