Svetlost Mudrosti⁵

Svetlost mudrosti je voleti život. Svetlost mudrosti je samodavanje. Svetlost mudrosti je Bogopostajanje.

Onaj ko voli život je lep. Onaj ko sebe daje drugima je plodonosan. Onaj ko postane nalik Bogu – kao Hrist, Gospod Buda i Šri Krišna – je potpun, savršen i vrhunski.

Zašto neko voli? Voli zato što što zna da voleti znači širiti sebe . Zašto čovek sebe daje drugima? Daje sebe drugima zato što zna da je u samodavanju stvarno zadovoljstvo. Zašto neko želi da postane Bog? Želi da postane Bog, zato što zna da je Bogopostajanje savršeno Savršenstvo.

Naše srce otelotvoruje poruku širenja sebe. Naš život otelotvoruje poruku zadovoljstva. Naša duša otelotvoruje poruku savršenstva. Na Nebu, poruka je svetlost Božanskog. Na Zemlji, poruka je noć Večnosti. U Bogu, poruka je blaženstvo Besmrtnosti.

Kad se molimo, Božansko nas blagosilja. Kad meditiramo, blagoslovi nas Večnost. Kada mi predamo svoj život vezan za Zemlju, nepokolebljivoj Volji Apsolutnog Svevišnjeg, postajemo blaženstvo Besmrtnosti.

Božanskost, Večnost i Besmrtnost. Božanskost smo već imali. Večnost već imamo. U procesu smo postajanja Besmrtnosti.

Božiju Viziju i Božiju Stvarnost otelotvorujemo zajedno. Naše zemaljsko postojanje je preobražena Vizija Boga ispoljena u živoj stvarnosti. Svaka vizija je seme drveta stvarnosti. Svaki oblik stvarnosti je drvo koje je otelotvoreno u semenu vizije. Vapaj tišine je duša seme-vizije. Zvuk-osmeh je telo drveta- stvarnosti.

Svako ljudsko biće ima tragaoca i zaljubljenika u najdubljim delovima svog srca. Tragalac u njemu želi da dosegne Najviše, transcendentalnu Visinu, a zatim želi da siđe da preobrazi obilno neznanje zemaljskog života i da načini od Zemlje Carstvo Nebesko. Zaljubljenik u njemu želi da širi svoja univerzalna krila i zadovolji unutrašnju glad milenija, glad koja može da bude ispunjena samo Božijom beskrajnom Ljubavlju, Samilošću i Svetlošću.

Tragalac u svakom ljudskom biću je sakupljač i primalac Božije Svetlosti. Zaljubljenik u njemu je onaj koji deli Božiju Svetlost svetu u celini.

Svetlost mudrosti je svesnost o Božijem Prisustvu svuda, svesnost da je Bog sveprisutan. Ove stvarnosti možemo biti svesni samo kad vidimo Boga u sebi i spolja. Postoji indijska parabola o duhovnom učitelju koji je ponudio voće svakom svom učeniku. Rekao im je, „Deco, idite i jedite vaše voće da vas niko ne vidi. Morate jesti voće u potpunoj privatnosti.“ Svaki je otišao i pojeo voće osim jednog. Vratio se Učitelju sa svojim voćem. Učitelj ga je upitao, „Kako to da ti nisi pojeo voće?“ Učenik je odgovorio, „Učitelju, kako mogu da jedem? Tražio si da jedem voće samo kada me niko ne posmatra. Ali Bog je svuda oko mene, pa nisam jeo. Ako jedem, biću uhvaćen na delu.“ Učitelj je bio izuzetno zadovoljan ovim učenikom.

Iz ove parabole učimo da iskreni tragalac za transcendentalnom Istinom vidi i oseća Boga i u sebi i spolja. U njemu takođe osviće viša i dublja vizija. On postaje svestan da se od njega očekuje da kaže i uradi svetu samo stvari koje mogu da budu izrečene i učinjene pred Bogom. Današnji svet nesavršenstva lako se može preobraziti u svet savršenog Savršenstva kad tragalac u nama svuda vidi Boga.

Slogan Države Floride je, „U Boga se uzdamo.“ Za običnog tragaoca ova najuzvišenija poruka može se činiti suvišnom, jer budući da smo svi zaljubljenici najviše Istine i Svetlosti, podrazumeva se da imamo veru u Boga. Međutim, sa duhovnog stanovišta želim da kažem da se unutar ovog iskaza nalazi značajna skrivena istina. Ova slobodoljubiva zemlja ima nešto značajno da ponudi svetu u celini. Kada živimo običnim životom, polažemo veru u sebe. Kad imamo veru u sebe, pevamo pesmu podeljenosti i individualnosti, pesmu „Ja“. Onda se pitanje „mi“ nikada ne pojavljuje. Ali kad kažemo, „U Boga se uzdamo,“ naša individualnost stapa se s morem univerzalnosti. Pomoću našeg unutrašnjeg plača pokušavamo da rastemo u Božiju Univerzalnost. Kada tragalac kaže, „U Boga imamo veru,“ on oseća da ga je njegova individualnost napustila. Sad je prigrlio čitavu Božiju tvorevinu kao svoju sopstvenu, najsopstveniju.

Tragalac ima veru u Boga, a Bog veruje njemu. Tragalac ima veru u Boga kako bi dostigao najviši vrh Svetlosti, Istine i Blaženstva, a Bog veruje njemu kako bi otkrio Sebe i ispoljio Sebe na Zemlji. Oni uživaju u obostranoj potrebi. Tragaocu je potreban Bog za njegovo samootkrovenje i ovladavanje životom, a Bogu je potreban tragalac za Njegovo savršeno ispoljavanje i potpuno zadovoljstvo na Zemlji.