Deo VII — Pitanja i odgovori: Državni Univerzitet Portland
Pitanje: Ima li razlike izmedju spavanja i meditacije?
Šri Činmoj: Da, postoji najveća moguća razlika izmedju spavanja i meditacije. U nekom smislu prosečni ljudi stalno spavaju sve dok su u neznanju. Čak iako fizički rade ili trče, ako nisu duhovno probuđeni, oni čvrsto spavaju. S duhovnog stanovišta, onaj ko ne teži, čvrsto spava.Fizičko spavanje je neophodno, jer je telu potreban odmor. Svaki dan tragalac izlazi na bojno polje života i bori se protiv straha, sumnje, zabrinutosti, ljubomore i drugih nebožanskih sila, te mu je stvarno potreban odmor. Kad je telo umorno i iscrpljeno, treba mu san. Ali moramo znati da li je naša želja za snom potreba tela ili potreba života zadovoljstva, da li je to telesna potreba ili samo njegov zahtev. Ukoliko je telo funkcionisalo veoma naporno, onda sigurno zaslužuje odmor. Ali ako telo traži deset sati ili dvanaest sati spavanja, ukoliko nismo bolesni mi samo postajemo prijatelji sa tromošću, letargijom, neznanjem i smrću.
Kada previše vremena provedemo u spavanju, ništa ne stvaramo; samo pridodajemo naš sopstveni doprinos neznanju, sposobnosti-moći smrti. Ako zbog učmalosti i naše ljubavi prema lenjosti, plivamo u moru neznanja, vreme koje provodimo u spavanju ne možemo da ponudimo Bogu. Vreme nas ne čeka. Dođe nam, a možemo ga iskoristiti ili da se molimo i meditiramo ili da se odmaramo. Ali kad smo uspostavili unutrašnji mir, smanjujemo potrebu za spavanje, jer je mir sam po sebi odmor. Možemo da spavamo samo dva sata ili da uopšte ne spavamo danima i noćima. Za početnika je preporučljivo da spava sedam sati; ali osam, devet ili deset sati je previše.
Veliki duhovni Učitelji imaju različitu vrstu spavanja. Ona se naziva Yoga-nidra. Zbog svog ostvarenja, stalno su jedno sa dušom. Kada spavaju, drugi mogu da vide i osećaju da oni čvrsto spavaju, ali njihove duše su sva budnost. Ovi Učitelji mogu da hrču, a tela mogu da im budu potpuno nepokretna, ali u to vreme telo im je odvojeno od duše i oni su postali neodvojivo jedno sa dušom. Oni omogućavaju telu da se odmori zato što je naporno radilo i potreban mu je odmor i zaslužuje odmor, ali oni znaju da nisu zaspali, njihova svest nije uspavana. Njihova stvarna stvarnost, koja je stvarnost duše, je potpuno budna. Duša meditira najsnažnije. Za obične tragaoce to nije moguće. Ovo spavanje bez snova koje je na vrlo visokom stanju svesti, iskuse samo tragaoci pred samim ostvarenjem ili kad su zapravo ostvareni. Ova vrsta spavanja je neodvojiva od meditacije. Ali normalno, spavanje je spavanje a meditacija je meditacija. Ako je izvan onoga što je neophodno, spavanje je prijatelj sa neznanjem. Meditacija je uvek u prijateljstvu sa prosvetljenjem.
