Pitanje: Kako čovek može da radi za Boga?

Šri Činmoj: Kad god radimo, možemo i treba da osećamo da radimo za Boga. Upravo sada kada radiš, možda ne misliš na Boga, ili možda ne osećaš stvarnost Boga. Ti vidiš fizički rad samo kao rad. Ali ako možeš da vidiš rad kao priliku da izraziš tvoju sposobnost, ili da otkriješ tvoju dobrotu, tvoju božanstvenost, tada sasvim sigurno radiš za Boga. Radeći, ili služeći, moraš osećati da se krećeš ka cilju.

Ako si radnik i radiš rukama, tvoj um može da prebiva u Bogu, tvoje srce može da prebiva u Bogu, i svesno možeš da položiš samo tvoj rad unutar Boga. U suprotnom, tvoje delo će biti unutar nekog drugog – u nečijem vrednovanju ili divljenju ili sudu - i ti ćeš biti zaokupljen time šta misli o tvom radu. Ali ako radiš da zadovoljiš jednu osobu, Unutrašnjeg Navigatora u tebi, Unutrašnji Navigator će prirodno očekivati od tebe da radiš savršeno. On ti neće reći da prevariš ili da obmaneš osobu koja ti je dala da radiš, jer je pravi poslodavac svih Svevišnji.

Upravo sad kada završimo neki težak posao, veoma smo zadovoljni sobom. Kažemo, „Ah, uradio sam to. To je bio tako naporan posao, ali sam ga obavio.“ Ali dođe vreme u duhovnom životu kad osećamo da sav rad koji obavljamo zapravo kroz nas radi Unutrašnji Navigator. Mi uviđamo da ništa ne možemo sami da uradimo; mi smo puki instrumenti. Bog je taj koji radi sve u nama i kroz nas.

Dok još nemamo takvu vrstu osećanja, pokušajmo da ponudimo plodove, rezultate našeg rada Bogu. Ako dođe do uspeha u našem radu, položimo ga pred Stopala Boga. A ako se javi neuspeh, ponudimo i njega kraj Božijih Stopala. I uspeh i neuspeh su iskustva koja Bog ima u nama i kroz nas. Ako nemamo taj stav, onda ćemo nastojati da ostvarimo samo uspeh silom ili milom. A ovaj uspeh nas može dovesti do nekakve konfuzije. Današnji uspeh može se transformisati u sutrašnje osujećenje. Ali ako položimo rezultate svakog našeg rada kraj Božijih Stopala a ne da nastojimo da ih prisvojimo, tad smo slobodni.