Samokontrola: Nuđenje Sebe Bogu³⁹

Samokontrola ne znači mučenje sebe. Ne znači ni strogu uzdržljivost. Na Zapadu je samokontrola, na žalost, pogrešno shvaćena. Ljudi misle da ideal samokontrole predstavlja strogo suzdržan, mučan život kakav su neki indijski tragaoci vodili u prošlosti. Ali ova vrsta suzdržavanja, mučenja i kažnjavanja tela nije prava samokontrola. To je samoumrtvljavanje. Ono nas vodi ponoru uništenja u srcu nezanja. Ako neko hoće da ostvari Boga tako što će gladovati danima i mesecima, pašće u zagrljaj smrti, a ne u Božiji zagrljaj. Normalan, prirodan život - srednji put - to je ono što Bog želi od nas. Buda nas je učio da sledimo srednji put, da ne odlazimo u krajnosti. Moramo se veoma čvrsto ukoreniti na zemlji. Koren drveta je ispod zemlje, a ne na nekom drugom mestu. Koren je pod zemljom, ali grane rastu naviše. Samokontrola je unutra, a ispoljenje Boga spolja. Današnja samokontrola vodi nas sutrašnjem samoprevazilaženju.

Samokontrola je od vrhunske važnosti za gospodarenje sobom. Za samokontrolu je potrebno vreme. Ne postiže se preko noći. Čovek ostvaruje samokontrolu kroz introspekciju, preispitivanje sebe i pravilnu meditaciju.

Želim da vam ispričam jedan događaj iz Sokratovog života. Sokrat je jednom otišao sa grupom svojih poklonika do tumača dlana. Čovek pogleda Sokratov dlan i reče: “Kako si ti jedan loš i ružan čovek pun nižih vitalnih problema. Tvoj život je pun pokvarenosti.” Sokratovi poštovaoci bejahu kao gromom pogođeni. Dođe im da istuku tumača dlana. Koliko je samo drzak bio da o Sokratu koji je bio istinski pobožan čovek, svetac, izjavi tako nešto. Ali Sokrat im je rekao: “Sačekajte, hajde da ga pitamo da li je sve rekao.” Onda je tumač dlana nastavio, “Ne, imam još nešto da kažem. Ovaj čovek nesumnjivo ima sve te nebožanske osobine, ali sve su pod njegovom kontrolom. Nije pokazao nijednu od njih. Sve su pod kontrolom.”

Pre nego što čovek postigne prosvetljenje, mogu da ga napadnu sve nebožanske sile nižeg vitala. Ali on sigurno može da ih savlada, kao što je to Sokrat učinio. Svaki tragalac može nakon izvesnog vremena da pokori ove pogrešne sile. Vitalni nagoni mogu ga napasti bezbroj puta, ali on će svaki put hrabro i smelo stati ovim mračnim silama za vrat. Zlatni dan će doći kada u tragaočevom životu osvane prosvetljenje. Tada će se sve preobraziti. Preobraziće se emocionalni problemi i postaće dinamička snaga božanskog, božanskom na upotrebu. Ali tragalac do tada mora žestoko da se bori.

Veliki duhovni kolos, Šri Ramakrišna, koristio je frazu: “Gospodar svega, rob seksa.” Ramakrišna, veliki duhovni div, video šta se zapravo dešava u svetu. Ta ista tužna priča traje i danas. Ramakrišna priča priču o čoveku koji je dugo tražio posao. Jadniku niko ne bi ponudio posao. Najzad je otišao kod upravnika male fabrike, jer mu je rečeno da je ovaj upravnik široka srca i da će mu dati posao. Ali direktor je rekao da nema slobodnog mesta. Nekoliko dana kasnije ponovo je pitao; još uvek nema slobodnog mesta. Jadnik se stalno vraćao i svaki put je bio odbijen. Jednog dana ispričao je jednom od svojih prijatelja kako ga je upravnik stalno odbijao za posao. Njegov prijatelj je rekao: „Ti si budala. Zašto ideš kod njega? Danas idi kod njegove ljubavnice, a sutra ćeš dobiti posao.” Menadžer je bio veoma bogat i važan čovek, ali je imao tu slabost. Tako je siromah otišao do ljubavnice i povikao: “Majko, ja imam veliku porodicu i oni umiru od gladi. Spasi me, spasi me. Molim vas recite menadžeru da mi da posao.” Ona je odgovorila, “Ne brini, dete moje, sutra ću to da rešim.” Sledećeg dana menadžer je rekao svom engleskom šefu, “Evo čoveka koji ima velike sposobnosti. U svemu on će doneti velike zasluge našoj fabrici.” Ubrzo nakon toga čoveku je tamo ponuđeno visoko mesto.

Ovo je Ramakrišnina priča. Primenjuje se i danas. Atmosfera sveta se još nije promenila. Ali to će se sigurno promeniti. Ko će to uraditi? To smo mi, aspiranti; mi, tragaoci beskonačne Svetlosti. Bog nam je dao ovaj neponovljivi, jedinstveni zadatak. I mi to moramo prihvatiti i ispuniti ovde na Zemlji.

U spoljašnjem svetu čovek može robovati samo jednom gospodaru, ali u unutrašnjem svetu on robuje mnogim gospodarima. Ovi gospodari su: sumnja, strah, strepnja, iskušenje, frustracija, nesavršenost, ograničenje, sputanost i smrt. Samokontrola se može postići jedino ukoliko prestanemo da obmanjujemo sebe. Mi smo spremni da kažemo da nas svet obmanjuje. Ali, ako budemo iskreni i ako uđemo duboko u sebe, videćemo, osetiti i shvatiti da smo mi započeli ovu igru obmane. Došli smo od Boga. Mogli smo da nastavimo svoju igru u beskrajnoj Svetlosti. Mogli smo na kraju svog životnog puta da se povučemo u tu istu beskrajnu Svetlost. Umesto toga, ušli smo u neznanje i zaljubili se u njega. Voleli smo neznanje i nezananje je volelo nas. Na kraju smo počeli halapljivo da jedemo plodove neznanja. Rezultat je bio samouništenje. Otvorili smo vrata obmane u sebi. Kada sile neznanja vide da su vrata širom otvorena, one uđu u nas, u najveće dubine našeg srca. Kako možemo da ih izvučemo i odgurnemo u stranu? To možemo da učinimo kroz težnju, kroz naš unutrašnji uspinjući plamen. Ovaj plamen će prosvetliti neosvetljene sile u nama, probuditi uspavana bića u nama i preplaviti naš život Svetlošću Zlatnog Onostranog. U težnji je odgovor..

Nečistota u našem srcu je duhovna bolest, a za ovu bolest postoji samo jedan lek: posvećenost, posvećenost duši, posvećenost Cilju, posvećenost Unutrašnjem Pilotu.

Samokontrola. Samokontrola znači nuđenje sebe Bogu. Hajde da odigramo svoju ulogu. Hajde da damo ono što imamo. Bog će odigrati Svoju ulogu. Daće nam ono što On ima. Mi imamo ogromno neznanje. On ima beskrajnu Svetlost. Hajde da trgujemo.