Iskrenost, Čistota i Sigurnost²⁴

“Budimo iskreni.Svevišnji će nas blagosloviti.” Tragalac mora biti iskren ne samo u svom unutrašnjem, već i u svom spoljašnjem životu, sve do poslednjeg daha. Iskrenost je plodno tlo u srcu tragaoca. Tragaočeva iskrenost je Božiji nenadmašni Osmeh. Tragaočeva iskrenost je Božiji neuporedivi Ponos.

Iskrenost se može razviti. Ona se poput mišića može razvijati. Ima ljudi koji su po prirodi iskreni i onih drugih koji su po prirodi neiskreni. Oni koji su od samog rođenja iskreni blagosloveni su. A oni koji su od samog rođenja neiskreni ne smeju i ne treba da proklinju sebe. Oni mogu da budu iskreni, ako to žele. Bog će im iz Svoje beskrajne Samilosti pomoći onog trenutka kada istinski zatraže da budu iskreni. Bog će im pomoći uz Svoju najdublju Radost, Ponos i Brižnost.

Iskrenost je potrebna duhovnosti i duhovnost je zahteva od početka do kraja. Duhovnost i iskrenost se nikada ne mogu razdvojiti. Ako je nekome zaista stalo do duhovnog života, ako oseća da je duhovnost jedini odgovor, onda želim da kažem da je iskrenost ključ koji otvara vrata duhovnosti. Drugog ključa nema; drugog ključa ne može biti.

“Budimo čisti. Svevišnji će nas voleti.” Hajde da budemo čisti. Svevišnji će nas voleti. Ako u spoljašnjem i unutrašnjem životu tragaoca nema čistote, onda on nije bolji od životinje. Bez čistote tragalac ne može da zadrži nijedan duhovni dar koji Samilošću Svevišnjeg primi tokom meditacije. Sve će nestati i sve će razočarati tragaoca ako mu nedostaje čistota. Ali ako je preplavljen čistotom, sve božanske osobine će na kraju ući u njega. One će u njemu pevati, igrati i učiniti ga najsrećnijom osobom na zemlji. A čineći ga srećnim, ove božanske osobine pronaći će i svoje sopstveno istinsko ispunjenje.

Čistota u fizičkom je od vrhunskog značaja. To ne znači da treba da se kupamo deset puta na dan. Ne. Čistota nije u tome. Čistota traži da vaše telo bude čisto, ali prava fizička čistota leži unutar srca. Morate da ustanovite unutrašnji oltar unutar vašeg srca. Ovaj oltar je neprestano podsećanje na Svevišnjeg Pilota u vama. Kada stalno i spontano mislite na Svevišnjeg Pilota koji je ustoličen u vama, u najvećim dubinama vašeg srca, uvidećete da je to najveća čistota. Ako postoji manjak čistote u fizičkom, ne može se postići potpuni uspeh, puna manifestacija Boga. Možete ostvariti delimičan duhovni uspeh, ali čak će vas i taj delimičan uspeh u životu gorko razočarati ukoliko se u vašoj prirodi ne uspostavi čistota. Morate da uspostavite čistotu u fizičkom, u vitalu, u umu i svuda u spoljašnjoj prirodi. Tada će sve što radite, sve što jeste i sve što imate, biti ispunjeno čistotom. Čistota nije nešto slabo i negativno. Ona je nešto što se neprekidno napaja beskrajnom energijom i postojanom, nepokolebljivom Voljom Svevišnjeg.

Već i samo izgovaranje reči “čistota” može pomoći da se promeni tragaočev spoljašnji život i njegov unutrašnji život. Svakog dana ponavljajte reč “čistota” stoosam puta, i dok izgovarate, držite svoju desnu ruku na pupku. Videćete kako će obilje čistote ući i teći kroz vas. Kada budete čisti, na svet ćete gledati drugačijim očima. Videćete kako čistota ubrzano sviće u svetu. Videćete kako se lepota ubrzano rascvetava u svetu. Videćete kako savršenstvo ubrzano raste u svetu.

Slatka, slađa, najslađa je čistota. Kada u sebi vidite čistotu, čisti ste. Kada u sebi i oko sebe osećate čistotu, još ste čistiji. Kada spolja i iznutra postanete čistota, najčistiji ste. Kada vodite nečist život, vi zapravo uništavate svoje unutrašnje biće. A kada vodite čist život, ubrzavate putovaje svoje duše. Kada se u vašem spoljašnjem životu potpuno uspostavi čistota, najveća prilika se pruža vašoj duši i vašem spoljašnjem životu.

“Budimo sigurni u svoj Cilj. Svevišnji će nas prigrliti” Razlika između običnog čoveka i duhovnog tragaoca je u tome što običan čovek nema nikakav cilj, dok ga tragalac ima. Običan čovek je zadovoljan onim što ima i smatra da ideja o ulasku u Onostrano prevazilazi njegovu maštu, ili oseća da Onostrano ne postoji. Uhvaćen je u zamku onoga što vidi oko sebe. Tragalac, međutim, oseća i veruje da ovaj naš svet nije krajnji cilj. On oseća da cilj mora negde postojati i zna da će taj cilj doći njemu, ili da će on morati da ode do cilja. Cilj može biti ostvarenje Boga ili nešto drugo. Ako je ostvarenje Boga, i ako je tragaočeva težnja iskrena, mora znati da je taj cilj nešto apsolutno važno i sveto. Nije igračka.

Tragalac mora biti siguran u svoj cilj. On će možda hteti Boga ili neku Njegovu osobinu. Neki tragaoci plaču Bogu za moći, ljubavlju i mirom. Oni Bogu ne plaču za Bogom Lično. Neće Boga u Njegovoj Beskonačnosti i Večnosti. Hoće samo deo Njega. Zadovoljni su ako mogu da dobiju mir, svetlost ili ljubav od Boga. Kada dobiju to za čim plaču, okončavaju putovanje svoje duše. Ali, postoje tragaoci koji od Boga neće ništa sem Boga Lično. Osećaju da ako dobiju Boga, dobijaju sve. Oni su poput gladne dece u bašti u kojoj se nalazi drvo krcato najukusnijim plodovima manga. Znaju da će, ako uspeju da zadovolje vlasnika drveta, dobiti sve mangoe sa drveta. Ovde je Bog vlasnik drveta, a istovremeno je Bog i samo drvo. Kada zadovoljimo Boga, On zadovolji našu glad za beskrajnom Svetlošću, Mirom i Blaženstvom. Ako su mudri, tragaoci će znati da će onog trenutka kad zadovolje Boga, od Boga dobiti sve.

Snagom svoje iskrene težnje, istinski tragalac kaže: “O Bože, ako osećaš da bi trebalo da imam Tvoju Viziju, Ako osećaš da Sebe želiš da ispuniš u meni i kroz mene, ako osećaš da možeš da me upotrebiš kao Svoj instrument, stojim ti na usluzi. Ako želiš da stanem pred Tebe, doći ću i stati. Ako Ti želiš da staneš ispred mene, biću jednako srećan. Ako ne želiš ni jedno ni drugo, već želiš da neko drugi stane pred Tebe, i dalje ću biti srećan.” To je ono što se zove predanost. To je krajnja predanost.

Tragalac mora da zna svoj cilj. Ako je njegov cilj ostvarenje Boga, s tim na umu može početi. Ali, Krajnji Cilj je bezuslovna predanost Božijoj Volji. Kada Bog vidi da se Njegovo dete, Njegovo najodanije dete tako bezuslovno predalo, ne na sekund, ne na dan ili godinu, već za čitav život, za sve buduće inkarnacije, za čitavu Večnost, jedino tada će prigrliti Svoje najmilije, najslađe i najodanije dete. A kada do ovog zagljaja dođe, čovek se preobražava u Samog Boga.

Svima nama, bez izuzetka, pruža se mogućnost da ovde na zemlji ispunimo Boga. Ako pokušamo, moramo uspeti. Mi možemo da ispunimo Boga, a ispunjavajući Njega uvidećemo da smo i sami već ispunjeni.