Samokontrola²⁵

U duhovnom životu, samokontrola je nešto najvažnije, najznačajnije i najplodonosnije. Bez samokontrole nema samoostvarenja. U rečniku se susrećemo sa stotinama hiljada reči. Najteže od svih tih reči je primeniti samokontrolu. Kako da steknemo samokontrolu? Ako želimo da steknemo samokontrolu, treba da se predamo Izvoru. Ovaj Izvor je Svetlost; ovaj Izvor je Bog.

Dete želi mnogo toga, mnogo beskorisnih i štetnih stvari. Ali majka zna da će dete, ako mu ona pruži te stvari, biti razoreno. I sama majka će, takođe, biti razorena samo zato što su ona i dete jedno. I tako, majka detetu ne ispunjava njegove bezbrojne neprosvetljene i destruktivne želje. Slično tome, i telo je dete. Ako ispunimo želje i prohteve tela, na kraju će naš život biti razoren.

Zašto nas telo ne sluša? Odgovor je veoma jednostavan. Zato što mi ne slušamo svoju dušu. Da slušamo dušu, i telo bi slušalo nas. Znamo da telo ima svog pretpotavljenog, a to je vital. Um je pretpostavljen vitalu, srce je pretpostavljeno umu, a duša srcu. Bog je pretpostavljen duši. Duša sluša Unutrašnjeg Pilota - Boga sve vreme. Srce sluša naloge duše veoma često. Veoma često, ali ne i uvek. Um zapravo nikada ne sluša srce. Vital ne sluša um, a telo svakako ne sluša vital. Stvarni problem počinje sa umom, u umu.

Kako da inspirišemo telo, vital, um i srce da zakorače u bolju i više ispunjujuću svetlost? U odnosu na ovo moramo znati da se, ako im budemo pronalazili greške, telo, vital, um i srce nikada neće promeniti i preobraziti. Ako ne osuđujemo telo, vital, um i srce, nego im, naprotiv, govorimo da mogu da budu Božiji odabrani instrumenti i da su potrebni Bogu za Njegovu božansku lilu [igru] na Zemlji — onda možemo i da ih transformišemo. Nepokorni članovi naše porodice odmah će osetiti značaj svojih pojedinačnih uloga u ispunjenju Božije manifestacije na zemlji. Oni mogu i biće izjednačeni i ujedinjeni za ispunjenje ovog jedinstvenog Cilja.

Samokontrola. Za samokontrolu su nam potrebne jednostavnost, iskrenost i poniznost. Jednostavnost treba da nahrani samokontrolu. Iskrenost treba da nahrani samokontrolu. Poniznost treba da nahrani samokontrolu. Možemo reći da je jednostavnost doručak samokontrole, iskrenost ručak samokontrole, a poniznost večera samokontrole. Živimo, nažalost, u vremenu kada se samokontrola ne ceni. Ona je postala predmet podsmeha. Čovek se svim silama trudi da ovlada sobom, a njegovi prijatelji, susedi, rođaci i poznanici mu se svi rugaju. Ne vide stvarnost u njegovom iskrenom nastojanju da ovlada svojim životom. Smatraju da je njihov način života normalan. Čovek koji pokušava da kontroliše svoj život je, po njima, budala. Ko je, pak, budala? Da li onaj ko želi da pobedi sebe ili onaj ko je neprestano žrtva straha, sumnje, brige i strepnje? Suvišno je reći da je onaj ko želi da pobedi sebe ne samo najmudriji čovek, već i najveći božanski heroj. Vrhovni Zapovednik kosmičkih bogova, božanski ratnik Kumar, sin Gospoda Šive, bori se protiv asura negativnih sila i neznanja na bojnom polju života. Bori se da, koliko danas, uspostavi Carstvo Nebesko ovde na Zemlji. Ranije sam rekao da se ljudi podruguju kada čovek pokušava da se kontroliše. Ponekad čak vidimo da se društvo podsmeva istinskim duhovnim Učiteljima i da ih nemilosrdno osuđuje. Čak i duhovna figura čije je srce samo po sebi oličenje snežno-bele čistote, čiji život nije okaljan nečistotom, čiji je sâm dah izliv čistote, čak i ona postaje žrtva kritikovanja od strane neukog sveta.

Ovo me podseća na jednu Zen pripovetku. Bio jedan izuzetno čist i prosvetljeni Zen Učitelj. Blizu mesta na kome je živeo nalazila se prodavnica hrane. Vlasnik prodavnice je imao lepu, neudatu kćer. Jednog dana, ona zatrudni. Njeni roditelji su se razbesneli. Hteli su da saznaju ko je otac, ali im ona nije odala ime. Nakon ponavljanih grdnji i maltretiranja ona odusta i reče im da je to učinio Zen Učitelj. Roditelji joj poverovaše, i trčeći odoše do Zen Učitelja da ga bezobraznim jezikom nagrde. Zen Učitelj reče: "Jel’ tako." To je bio njegov jedini komentar.

On je prihvatio dete. Počeo je da ga neguje i da se brine o njemu. Do tada je već njegov ugled bio potpuno uništen, i on posta predmet poruge. Dani su prelazili u nedelje, nedelje u mesece, a meseci u godine. U našem ljudskom životu ipak postoji nešto što zovemo savest, i ova je savest mučila devojku. Jednog dana ona napokon otkri svojim roditeljima ime detetovog pravog oca, čoveka koji je radio u ribarnici. Roditelji su se opet razbesneli. Tuga i poniženje podjednako su razdirali domaćinstvo. Oni odjuriše do Zen Učitelja moleći ga za oproštaj, ispričaše mu celu priču, a dete potom uzeše natrag. Njegov jedini komentar bio je: “Jel’ tako.”

Svi vi u svom duhovnom životu pokušavate da pokorite niži vital. Bilo danas ili sutra, u bliskoj ili u najudaljenijoj budućnosti, pokorićete ga sasvim sigurno. Ali, ako dok traje proces vašeg preobražaja ljudi ne razumeju ili ne uvažavaju vaš čisti život, molim vas ne obraćajte pažnju na njihovo kritikovanje. Ako ne uvažavaju vašu iskrenost, vaš napor ili uspeh u kontrolisanju niže vitalne prirode, nema veze. Ako hoćete da oni uvaže vaš pokušaj i da se tome dive, nepotrebno ćete u svoj život unositi ne samo njihov kriticizam i nevericu, već i sumnju i iskušenje. Svako ljudsko biće nesvesno utelovljuje kriticizam, nevericu, sumnju i iskušenje. S jedne strane pokušavate da prevaziđete sebe snagom svoje težnje; s druge strane u svoj život unosite iskušenje drugih ljudi i tim iskušenjem nesvesno pokušavate da nahranite svoju nižu prirodu. Stoga hoću da pokušate da budete iskreni prema sebi. Neka vam svet nalazi mane. Neka vam se svet podsmeva. Vaša iskrenost je vaša zaštita. Vaša duhovna disciplina odvešće vas do Cilja koji vam je predoređen. Svako, ako hoće, ima sposobnost i priliku da postane kralj. Ko je kralj? Ne onaj ko vlada državom, već onaj ko vlada sobom.