Suncem obasjana staza²⁰

Ime suncem obasjane staze u duhovnom životu je odanost. Suncem obasjana staza je svakako prečica ka ostvarenju Boga. Tačno je da su Bog i Njegove tajne van poimovnog domašaja reči i intelekta. Ali, podjednako je tačno i da je putem odanosti Bog lako dostupan.

Istinski posvećenik stiče ogromnu radost kada oseti: “Sve ovo sam ja.”
Još više radosti on stekne kada oseti: “Sve ovo si Ti.”
Najviše radosti stekne kada oseti: “Ti si Učitelj; ja sam samo instrument.”

Onaj ko sledi stazu znanja kaže Bogu: “Oče, hoću Tebe.”
Onaj ko sledi stazu odanosti kaže Bogu: “Oče, potreban si mi.”
Prvi Bogu kaže: “Oče, ja Te posedujem.”
Drugi Bogu kaže: “Oče, Ti poseduješ mene.”

Stvarni posvećenik je pravi zaljubljenik u Boga. Nemogućnost nema nikakvog smisla u njegovom životu niti će ga ikada imati.

Kao i na drugim stazama, i na stazi suncem obasjanoj posvećenik uči da nije bitno koliko će se moliti i meditirati, već kako će to uraditi. Ako se iskreno i bezrezervno moli i meditira na Božansko, onda se istovremeno desetostruko moli i meditira.

Kada tragalac započne svoje putovanje na suncem obasjanom stazi, on Bogu kaže: “Oče, daj mi.”

Pred kraj svog putovanja on kaže: “Oče, primi me.”

Svi mi znamo da zahvalnost boravi u srcu. Začudo, zahvalnost često uspeva da se sakrije od svog boravišta. Ali, na stazi suncem obasjanoj, duševna zahvalnost je uvek vidljiva i široko rasprostranjena u tragaočevom srcu.

Samoljublje kvari plodno tlo težnje i čini ga jalovim. Ali, posvećenost usmerena ka Bogu pali uspinjući plamen težnje i stvara novi svet za tragaoca u Bogu i za Boga u tragaocu.

Posvećenost je sâma blagoslovenost. Ova blagoslovenost je samoposvećena ljubav okrenuta Bogu, koja nastoji neprekidno i bezuslovno da služi Boga da bi Bog ispunjen i na Nebu i na Zemlji.

Na Zemlji ima nebrojeno mnogo ljudi koji ne samo što tvrde da se mole, već se zaista i mole. Kako to da iz svojih molitvi ne dobijaju praktično nikakav rezultat? Odgovor je jednostavan i jasan. Njihove molitve nisu snežno-bele. Snežno-bela molitva je izvorište samostvarajuće energije, samopreobražavajuće svetlosti i samoispunjujućeg blaženstva.

Kao i svi ostali, i posvećeni aspirant ima potrebe. Ali, njegove potrebe i Božija Ljubav i Samilost uvek idu uporedo. Stvarni posvećenik spoznao je da voli Boga ne da bi ispunio svoje sopstvene ljudske želje, već da bi ispunio Boga na Božiji sopstveni Način. Za nekoga ko ne teži, život je kazna, ogoljena muka. Za dušu koja teži, svaki trenutak u životu je prilika za samoprosvetljenje i ispunjenje Boga. Na suncem obasjanoj stazi posvećenosti, tragalac zna da je Bog gladan njegovog stalnog osećaja svesnog jedinstva sa Njim, baš kao što je i on gladan Božije beskrajne Samilosti.

Kada je telo zaprljano, potreban je sapun da se ono opere. Kada je um nečist, potrebne su suze pokajanja da ga pročiste. Kada je srce nečisto, potreba za posvećenošću je najveća. Nečistota srca je najopasnija bolest u duhovnom životu. Posvećenost je jedina medicina. Posvećenost je jedini lek.

Braman je po prirodi nedeljiv; dovršena celina. Ali, kroz maju, kroz njenu samoograničavajuću snagu, on je razložio sebe na beskrajno mnogo delova. Tragaočeva svepredana posvećenost lako može ponovo da ga učini celovitim, božanski dovršenim i vrhunski Jednim.