Individualnost i ličnost19
Ljudska individualnost je ličnost koja sama sebe muči.Božanska individualnost je ličnost koja sama sebe otkriva.Čovek ne mora da izgubi svoju individualnost i svoju ličnost. On mora da oseti i da ostvari svoju sveprožimajuću božansku individualnost i svoju sveslužeću božansku ličnost. Kada govorimo o individualnosti, odmah primećujemo da se ona sastoji od ponosa, od taštine, od želja, frustracija, straha, strepnji, briga i tako dalje. Takvu vrstu individualnosti prepoznajemo u našem svakodnevnom životu. Ali, postoji i druga vrsta individualnosti. Zovemo je božanskom individualnošću. Božanska individualnost je potpuno drugačija od individualnosti ponosa, taštine, ega, ovozemaljskih želja, skučenih postignuća i ograničenog ispunjenja. Božanska individualnost je direktni izraz Božanskog u nama.
Bog je Jedno. U isto vreme, On je Mnoštvo. On je Jedno u Svojoj najvišoj Transcendentalnoj Svesti. On je Mnoštvo na polju ispoljavanja ovde na Zemlji. Na Najvišem, On je Ujedinjenost. Ovde, na Zemlji, On je Mnogostrukost. Bog je lotos i On ima mnogo, mnogo latica od kojih svaka predstavlja individualni aspekat Njega Samog. On Sebe ispoljava na bezbroj načina i u beskrajno mnogo oblika.
Kada govorimo o ljudskoj ličnosti, odmah mislimo na nešto što potiče iz naše fizičke svesti ili fizičkog tela. Svojim urođenim sposobnostima, sklonostima i talentima, i svim svojim osobinama, čovek tvori određenu ličnost. Kada neko stane pred mene, njegova ličnost se razlije poput vode koja klizi po glatkoj površini. Kada pomislimo na neku osobu, ili stvar, naša individualnost u tren oka prodre u ličnost te osobe, ili stvari. Ja sam trenutno ovde, sa vama, na veličanstvenom univerzitetu u Berkliju, avgust univerzitetu. Ali, ako me moj um prenese do nekoga u Indiji, moja vlastita individualnost odmah postaje jedno sa tom osobom. Ja uđem u osobu koja je u Indiji i, snagom svog jedinstva sa njom, mogu da koristim njenu ličnost. Nisam izgubio sopstvenu individualnost. Osećam da se moja individualnost preobrazila u sveprožimajuću i sveslužeću ličnost. Čim pomislim na nekoga, moja svest uđe u tu osobu i prožme je. Kada me moja svest prenese u neku osobu, ja postanem njen nerazdvojni deo. Onda tamo proširujem svoju svest. Kada se moja svest proširi, proširi se i njena svest. Uvek služimo čim svesno uđemo u nešto što je izvan nas samih.
U našem istinskom Ja, svi smo mi jedno. Ali, u svom spoljašnjem ja, mi smo mnoštvo. Među “mnoštvom” uočavamo da jedan pojedinac služi drugog; a da “drugi” ne mora da uzme ni aktivno, pa čak ni svesno učešće u tom procesu. Na primer, ja ovde držim predavanje. Vi možda osećate da vas služim svojom duhovnom svetlošću, ali, želim da vam kažem da i vi služite Svevišnjeg u meni vašim uporednim učešćem, vašim razumevanjem i uvažavanjem onoga što imam da vam pružim. Ovo nazivamo sveslužećom ličnošću. Onog časa kada stanemo pred neku osobu, čak i ako ona ne uzme aktivno ili dinamično učešće u razmeni, sâmo naše prisustvo okupira važan deo svesti te osobe. Običan čovek ne razume jezik cveta. Ali, šta se zapravo desi kada on zastane pred cvetom? Čovek uvažava lepotu cveta, a lepota cveta uvažava njegovu svest. Javlja se uzajamno uvažavanje, uzajamna ljubav i uzajamno služenje.
Služim vas svim onim što jesam i svim onim što imam. Vi služite mene tako što postajete potpuno jedno sa mojom svešću. To je pravo služenje. U ovoj vrsti služenja mi ne gubimo svoju individualnost. Moja individualnost opstaje u vama, a vaša individualnost opstaje u meni. Svevišnji na bezbroj načina izražava ovo širenje naše ličnosti u obliku proširene individualnosti. Iako se sićušna kap vode može smatrati individualnom kapi, ona ne gubi svoju takozvanu individualnost kada se stopi sa beskrajnim okeanom. Naprotiv. Njena individualnost se proširi u beskrajno prostranstvo okeana. Kada posmatramo okean, vidimo ga kao neizmerno biće, kao ogromnu ličnost koja u sebi sadrži na milijarde i milijarde živih bića. Okean je i sâm živo biće. Stopivši se sa okeanom, kap postaje jednako velika kao okean. Slično tome, kada mi svojom individualnošću prodremo u našu božansku ličnost, vidimo kako se naša individualnost preobrazi u beskrajno prostranu i sveprožimajuću ličnost Božanskog.
EL 19. University of California, Berkeley, California, 16 October 1969.↩