Ne moć, već jedinstvo¹⁸

Čovek ima bezbroj želja. Kada mu se želje ne ispune, on proklinje sebe; oseća da je bezuspešan, beznadežan i bespomoćan. Svoje postojanje na zemlji hoće da dokaže plodovima svojih želja. Misli da će ispunjenjem svojih želja biti u stanju da dokaže da je iznad ostalih. Ali, avaj! Ne uspeva. Nije uspeo i neće uspeti. Bog mu prilazi i kaže: “Dete Moje, ti nisi doživeo neuspeh. Ti nisi beznadežan. Ti nisi bespomoćan. Kako si beznadežan? Ja rastem u tebi Svojim večnoprosvetljujućim i večnoispunjujućim Snom. Kako si bespomoćan? Ja sam u tebi, u vidu Beskrajne Moći.”

Čovek onda pokušava da učini nešto drugo, ne bi li dokazao svoju superiornost. On agresivno i nasilnički nastoji da upotrebi vlastitu moć. Hoće da izvuče radost iz svoje superiornosti. Hoće da dokaže svetu da je važan. Ne bira sredstva da bi dokazao svoju uzvišenost i pri tom mu njegova savest ne dosađuje. Bog mu se, iz Njegove beskrajne Darežljivosti, ponovo približava i kaže: “To je pogrešan izbor. Ne možeš svetu dokazati da si nenadmašan i jedinstven. Od svoje superiornosti ti zapravo tražiš radost, beskrajnu radost. Ali, ova beskrajna radost nikad neće biti tvoja, sve dok ne saznaš tajnu nad tajnama. Tajna je u tvom nedeljivom jedinstvu sa svakim ljudskim bićem na Zemlji, ponaosob.”

Onda Bog nastavlja. Kaže da je On Snažan, da je srećan, da je ispunjen samo zato što je On u potpunosti jedno sa svakim ljudskim bićem, sa čitavim univerzumom. Čovek može biti istinski srećan jedino kada se u potpunosti sjedini sa ostatkom sveta, a ova sreća uobliči čoveka u biće koje je neuporedivo na Zemlji. Neće nas moć navesti da osetimo superiornost, niti će ona učiniti da osetimo da smo neprocenjivi. U tome uspeva jedino naše neuporedivo jedinstvo sa Bogom i naše neuporedivo jedinstvo sa Božijom tvorevinom. Drugima nismo potrebni zbog svoje moći; ne. Njima je preko potrebno jedinstvo naše duše. Ovo jedinstvo duše treba uneti u jedinstvo fizičkog, vitala i uma, i to na prosvetljen i preobražen način. Veliki smo, veći i najveći tek kada svesno osećamo svoje jedinstvo sa celim svetom. Bog jedva čeka, iskreno jedva čeka da dokaže celom svetu da su Njegova posvećena i odana deca koja teže, zaista Njegov beskrajni Ponos. Nema potrebe da dokazujemo šta imamo i šta jesmo. Bog jedva čeka da dokaže svetu šta Njegova deca koja teže, Njegova deca koja su posvećena, odana i predana, imaju i šta jesu.

Bog će dovršiti Njegov zadatak u nama, kroz nas i za nas. Hajde i mi da pokušamo da dovršimo svoj zadatak. Hajde da se potrudimo da svesno osetimo svoje nerazdvojno jedinstvo sa svakim ljudskim bićem ovde na Zemlji i tamo na Nebu.

Ono što Abraham Linkoln kaže o moći nepobitno je tako: “Skoro svi ljudi su sposobni da podnesu nedaću; ali ako hoćete da testirate čovekov karakter, dajte mu moć.”

Vinston Čerčil hoće da kaže nešto onima koji pokušavaju da osete jedinstvo sa celim svetom: “Nema svrhe reći ‘dajemo sve od sebe’. Morate uspeti čineći ono što je neophodno.”

Iskrenost našeg srca nikad ne doživljava neuspeh. Brižnost naše duše nikad ne doživljava neuspeh. Samilost Božija nikad ne doživljava neuspeh. Kada je naše srce duševno, naša duša je plodna, a naš Bog smislen.