Akcija i oslobođenje¹³

Džordž Vašington, prvi koji je otelotvorio nadu Amerike,
Prvi u inspiraciji, prvi u poverenju, prvi u ratu,
Prvi u pobedi,
Prvi u osvajanju srca svoje nacije,
Prvi koji je imao viziju federacije država,
Jedinstven, moćan, ujedinjen, ceo.

- Karlajl

Duhovna osoba je pronašla svoj posao. Njen posao je nesebično služenje. Njen posao je posvećeno delanje. Zaista joj nikakve druge blagoslovenosti ne treba. Njeno delanje je božansko prihvatanje zemaljskog postojanja. U tu svrhu treba joj je zdravo telo, snažan um, duševno srce i uzvišeno nadahnut život unutrašnje prijemčivosti i spoljašnje sposobnosti.

Delanje ulazi u bojno polje života. Delanje pobeđuje neizrecive jade života i njegova obilata ograničenja. Delanje preobražava proždiruće nesavršenstvo života u savršenstvo koje blista. Delanje je nešto beskrajno dublje i uzvišenije od pukog opstanka fizičkog postojanja. Delanje je vrhunska tajna koja nas osposobljava za ulazak u Večni Život.

Onaj ko nije svesno prihvatio duhovni život može delanje smatrati za nužno zlo i za majku gorke frustracije. Ali za duhovnu osobu, delanje je božanski blagoslov. Ono je nenadmašna pobeda nad vezanošću i nad neznanjem. Ono je u isto vreme Božija duševna Vizija na Nebu i Njegova plodonosna misija na zemlji. Bog kaže da je čovek od božanske akcije idealni heroj. Ovaj idealni heroj ispoljava Boga ovde na zemlji. Ostvarenje Boga nije mu dovoljno. Njegovo srce plače za Božijom sveispunjujućom Manifestacijom.

Osoba bez težnje umire i njena je uloga se okončava. Osoba koja teži umire, a njena uloga tek počinje. Duhovni Učitelj napušta svoje telo, a njegova misija počinje da rađa plodove.

Čovek je slep. Ne zna šta mu je činiti. Kada hoće nešto da uradi, ne zna kako da počne. I tako, umesto da stekne radost od rada, on odmah zapadne u nepriliku.

T. H. Haksli oštroumno opaža: “Čovekove najgore nevolje počinju kada mu se omogući da radi po volji.” Ali ako čovek sluša naloge svoje duše i ako je u stanju da postupa onako kako mu njegova duša nalaže, onda će se njegov život transformisati u zlatne prilike, a na vrata njegovog srca pokucaće najveći uspeh.

Postoji izreka da “palac preuzima odgovornost, a kažiprst inicijativu.” Slično tome, čovekova težnja preuzima inicijativu, ali Božija Brižnost preuzima odgovornost.

I neko je rekao: „Idealista hoda na prstima, materijalista na petama“. Slično, božanski heroj radnik hoda po ognju samoprosvetljenja; radnik nebožanski, neinspirisan i nenadahnut, koji je pun ega, sujete i gordosti, hoda po vatri samouništenja.

Prema nekim ljudima, čovečiji život se svodi samo na surovu, beznačajnu i beznadežnu reč od tri slova: rad. Želim da kažem da se varaju. Vole oni rad, ali mrze osećaj naprezanja, breme napora. Naprezanje i okrilje se savršeno rimuju. (Prim. prev. Odnosi se na reči u engleskom originalu: labour and favour.) Na kraju krajeva, čije je to okrilje? Božije. Zaista je odabrano Božije Dete i samo je on miljenik Boga, ko dela da bi zadovoljio Boga. A u zadovoljenju Boga spoznaje i ispunjava sebe. Potom on svetu kazuje da je čovekov život jedna božanski značajna šestoslovna reč: radost.

Oslobođenje govori. Ono govori: “ Mi nismo robovi prirode.” Oslobođenje podučava. Ono nas podučava da nam sâm otkucaj srca pruža jedinstvenu priliku za postizanje oslobođenja. Oslobođenje u nama peva: “Ustani, probudi se. Tvoj Cilj je ideal, Cilj nad ciljevima.”

Oslobođenje je čovekova mudrost na delu. Oslobođenje nije kompromis sa svetom. Oslobođenje je kraj čovekovog nadmetanja sa iskušenjima prirode. Oslobođenje uzdiže zemaljsku svest do nebesa Onostranog.

Šta je teže: vapiti za oslobođenjem; ili, nakon oslobođenja vapiti za prosvetljenjem i za preobražajem sveta koji voli neznanje i grli tamu? Bez sumnje, ovo drugo.

Siroti oslobođeni čovek; zaista je čudna njegova sudbina. On stalno misli na one koji jedva i da ga se sete. Kada stane pred svet, svet se ponaša ili kao zaplašeno dete ili kao neprijateljski raspoloženo derište. Oslobođeni čovek kaže svetu da je Bog ne samo spoznatljiv, već je i više od toga. Takođe, on kaže svetu i da je lakše spoznati Boga nego spoznai svet, jer će morati, kada bude hteo da spozna svet, da ga spozna preko Boga i od Boga.

Šri Krišna je Prosvetljenje inkarnirano. Buda je Oslobođenje inkarnirano. Hrist je Spasenje inkarnirano.

Svet nudi Šri Krišni svoju Tamu. Svet nudi Budi svoju Patnju. Svet nudi Hristu svoj Greh.

Posrnula svest sveta uznosi se Najuzvišenijem Onostranom da bi je Hrist Spasitelj dotakao. Skrhana svest sveta uranja u Najdublje Onostrano da bi je Buda Osloboditelj prigrlio. Rastočena svest sveta odlazi u Najudaljenije Onostrano da bi je Krišna Prosvetitelj blagoslovio.