Suština Misticizma¹²

Postoje tri glavna puta koja vode ostvarenju Boga: put nesebičnog služenja, put ljubavi i odanosti, i put znanja i mudrosti. Rađa Joga (Misticizam) predstavlja značajan aspekat Joge Znanja (Đnana joge). Najuzvišenije Znanje beskrajno je veće od pukog filozofskog znanja. Misticizam je iskustvo, neposredno i intimno iskustvo Istine. Nakon što filozofija prevali veliko rastojanje na putu znanja, ona se zamori i ode na počinak. Misticizam počinje kada i gde se filozofija okonča. Vedski proroci su, nakon ličnog doživljaja poimanja Istine, otkrili Istinu čitavom svetu.

Proroci pevaju:

Njega spoznah, Biće Najuzvišenije,
Blistavo, svetlo kao Sunce, izvan mraka,
Daleko van zagrljaja proždiruće tame.

Iskustva proroka nas uče da su transcendentalna Stvarnost i sveotelovljujuće Postojanje potpuno istovetni.

Ujedinjenost i raznolikost mistik smatra jednim. Šta više, on u raznolikosti vidi ujedinjenost. Svetu govori da su Jedno i mnoštvo jedno. Jedno je mnoštvo u svom univerzalnom obliku. Mnoštvo je jedno u svom transcendentalnom obliku. U našem duhovnom životu nailazimo na dve značajne reči: okultizam i misticizam. Okultizam je tajnovita i čezne za tajnovitošću. Sve želi da čini u najvećoj tajnosti. Misticizam nije takav. Misticizam je spreman da ponudi svoje postignuće, svoju transcendentalno Znanje, svima koji za time vape.

Razlika između filozofa i mistika leži u činjenici da filozof uz najveću smetnju i sa distance prilično nesavršeno vidi telo Istine, dok mistik dragovoljno ulazi u samu dušu Istine i boravi u njoj koliko mu je drago. Isto tako, Svevišnji mu dozvoljava da iznese na površinu beskrajno blago duše i podeli ga sa tragaocima za Istinom. Misticizam potvrđuje da je Spoznaja Božanskog univerzalna.

Uđimo na trenutak u uzvišenu misteriju Vaka iz Veda. Vak je Reč. Vak istovremeno utelovljuje Istinu i otkriva Istinu. U svom utelovljenju Istine, ona u beskrajnoj meri prima stvaralačko nadahnuće od Svevišnjeg. U svom otkrovenju Istine ona pruža čovečanstvu Svevišnjeg Osloboditelja. Vak je spona koja povezuje dva sveta: svet koji se još nije ostvario ni ispunio i svet koji je već ostvaren i ispunjava se.

Misticizam ima svoj sopstveni jezik. Ime ovog jezika je intuicija. U intuiciji nikada ne može postojati um ili mentalna analiza. Sedeći na krilima ptice intuicije mistik leti ka krajnjoj Stvarnosti. Intuicija otkriva savršeno jedinstvo transcendentalne Vizije i apsolutne Stvarnosti. Mistik je dovoljno iskren da govori istinu. On kaže da mu je gotovo nemoguće da protumači svoje unutrašnje iskustvo. Nikakva ni reč ni misao ne odgovaraju njegovom iskustvu. Na to su mislili vedski proroci su kada su uzvikivali, “Šta da kažem, šta uistinu da mislim?” Siroti um i čula nisu više živi, klonuli su u svojoj trci ka Nepoznatom. Konačna misterija univerzuma nije za njih. Znanje Onostranog nije za njih. Misticizam ističe sjedinjenost svih duša unutar univerzalne duše. Kada posmatramo univerzum, mi ga vidimo kao mesto suprotstavljanja dobra i zla, tame i svetlosti, neznanja i znanja. Nepotrebno je reći da je ova borba otpočela davno pre pojave čoveka i da ona još uvek traje. Svetlost deluje u duši i kroz dušu koja teži; tama deluje u duši i kroz dušu koja ne teži. Do pravog preobražaja ljudske prirode se ne može se doći strogim asketskim životom ili potpunim povlačenjem iz sveta, već postepenim i potpunim prosvetljavanjem života. Čoveku je u tu svrhu potrebna težnja. Težnja, i samo težnja, glasnik je prosvetljenja.

Mistično iskustvo je tragaočevo unutrašnje uverenje u Istinu. To uverenje počiva na Otkrovenju. Otkrovenje je unutrašnji autoritet. Unutrašnji autoritet je krajnji autoritet. Ko ima ovaj autoritet? Ne onaj ko je žrtva nemilosrdnog logičnog rasuđivanja, već onaj ko je doživeo iskustvo i ko je izrastao u to iskustvo. Logično rasuđivanje je prosuđujuća i prosuđena istina, što je ponos konačnog. Misticizam je otkrivajuća i otkrivena Istina, što je ponos Beskonačnog. Ako verujemo u misticizam, onda moramo da shvatimo da Krajnja Istina ne samo da prevazilazi razum, već mu je ona i suprotna. Ako verujemo iz razuma, naš život će stupiti na mučenički put mnoštva. Ali, kada verujemo iz naše unutrašnje, mistične vere, stupamo na put Transcendentalne Stvarnosti jedinstva koji udiše život i ispunjava ga.

Martin Luter je svom silom sumnjao u delovanje razuma. Nije imao nikakvu veru ni u ritual, pa ni u puki rad, kao sredstva spasenja. U njegovom misticizmu opažamo osmehnuto i uverljivo lice vere. Jedino vera dovodi do spasenja. Jedino vera poseduje ključ za spasenje.

Postojanje i suština žive zajedno. Jedno su. U trinaestom veku je Majster Johan Ekart dinamički potvrdio ovo stanovište. Trebalo bi da shvatimo da se suština pojedinačno manifestuje u božanskim osobinama ljudske duše, dok se postojanje veličanstveno manifestuje u ljudskim osobinama božanske duše. Kraj putovanja ljudske duše potpuno je sjedinjenje sa Bogom. Kraj putovanja božanske duše savršeno je manifestovanje Boga.

Misticizam nam govori da se ostvarenje Boga ne može postići upražnjavanjem ideja, već kroz neprestano osećanje jedinstva sa Istinom. Ideja u najboljem slučaju ukazuje na pasivnu stranu sveta čula jer je mentalni sklop direktno ili posredno uhvaćen u klopku sveta čula. Ali, osećanje jedinstva sa Istinom lako prevazilazi čulni svet i ukazuje na aktivnu i dinamičnu stranu evoluirajućeg procesa života u napredujućem toku Večnosti.

Mistik kaže svetu da je Božije Telo Mudrost, a Božija Duša Ljubav. Svetovni čovek oseća da njegovo telo i fizičke aktivnosti tvore njegovu dušu. Mistik sa osmehom kaže da duša oblikuje telo i da ga preobražava u neograničenu svetlost svesti duše.

Prema Santajani, „misticizam nije religija, već religiozna bolest“. Santajana je potpuno u pravu kada kaže da misticizam nije religija. Po mom mišljenju, mistika je najviša težnja koju religija oličava. Ali što se tiče „religiozne bolesti“, nikada se ne mogu složiti sa Santajanom u njegovom dubokom shvatanju.

Želim da kažem sa svom duhovnom sigurnošću kojom raspolažem da misticizam služi kao melem; ne samo za one koji čeznu da vide Lice svog Voljenog Boga, već i za one koji se plaše da ugledaju Lice Boga u Njegovoj Sveprisutnosti i Svemoći, pa čak i za one koji su istovremeno bespoštedno i neoprostivo neverni, bez i malo vere u samo postojanje Boga.