Čin XII, Scena 3

ŠRI AUROBINDO: "Nije radi lične veličine da ja tragam za tim da spustim Nadum. Ništa ne marim za veličinu ili malenkost u ljudskom smislu. Tragam za tim da donesem neki princip unutrašnje Istine, Svetlosti, Sklada, Mira u zemaljsku svest. Vidim ga iznad i znam ga šta je – osećam ga kako svetli na moju svest odozgo i tragam za tim da mu omogućim da preuzme čitavo biće u svoju sopstvenu urođenu moć, umesto da priroda čoveka i dalje ostaje u polu-svetlosti, polu-tami. Verujem da je silazak ove Istine koja otvara put za razvoj božanske svesti ovde krajnji smisao zemaljske evolucije. Ako veći ljudi od mene nisu imali ovu viziju i ovaj ideal pred sobom, to nije razlog zašto ja ne bih sledio moj smisao za Istinu i viđenje Istine. Ako ljudski razum gleda na mene kao na budalu što pokušavam da učinim ono što Krišna nije pokušao, ne marim ni najmanje. Ne postavlja se tu pitanje o X ili Y. To je pitanje između Božanskog i mene – bilo da je to Božanska Volja ili nije, bilo da sam ja poslat da spustim to dole ili da otvorim vrata za njegov silazak ili barem da ga učinim više mogućim ili nisam. Neka mi se svi ljudi podsmevaju ako hoće ili neka odem u pakao ako treba zbog svoje pretpostavke – ja nastavljam dok ne odnesem pobedu ili ne propadnem. Ovo je duh u kojem ja tragam za Nadumom, nikakvo jurcanje za veličinom mojom ili drugih.

Nemam nameru da postignem Nadum samo za sebe – ja ne radim ništa za sebe, pošto nemam ličnu potrebu ni za čim, niti za spasenjem (mokšom) niti za supramentalizacijom. Ako ja tragam za supramentalizacijom, to je zato što je ona stvar koja mora da se obavi za zemaljsku svest, a ako se ona ne obavi u meni, ne može se obaviti u drugima. Moja supramentalizacija je samo ključ za otvaranje kapija Nadumnog ka zemaljskoj svesti; učinjena samo sebe radi, bila bi savršeno jalova."