Čin XII, Scena 2
(Čitagong. Dvoje učenika Šri Aurobinda i Majke.)A: Stalno sam ti iznova pričao da su Majka i Šri Aurobindo jedno.
B: Ali, da li si to ikad osetio?
A: Nemam potrebu da to osetim. Znam da su oni jedno.
B: Ali kako?
A: Kako? Šri Aurobindo je jasno rekao da su njegova Svest i Majčina jedna te ista.
B: Ti misliš da ja nemam vere u Šri Aurobinda?
A: Ako imaš, čemu onda takvo snebivanje?
B: Nije baš snebivanje, ali…
A: Ne smeš sebe nazivati učenikom Šri Aurobinda ako ne uspevaš da veruješ u njega. Osim toga, ti ćeš, zapravo, biti gubitnik ako ti manjka vere u njega. Mogu ti reći nešto prilično zapanjujuće. Koliko juče kada mi je majka imala srčani udar pozvao sam Šri Aurobinda da je zaštiti. Onaj koga sam zapravo video, znaš, bila je Majka pokraj moje majke. I na iznenađenje lekara i ostalih moja majka se oporavila. A danas kada sam se skoncentrisao na Majku iz punoće mog zahvalnog srca video sam Šri Aurobinda pred sobom sa njegovim dobroćudnim osmehom.
B: (Zagrlivši A) Tačno! Potpuno ti verujem. Sada mi reci još nešto o njihovoj jednosti bića i delovanja.
A: Šri Aurobindo kaže: "Majčina svest i moja su iste, jedna Božanska Svest u dvoje, jer je to neophodno radi igre. Ništa se ne može uraditi bez njenog znanja i sile, bez njene svesti – ako iko stvarno oseća njenu svest, on treba da zna da sam ja tu iza nje, a ako oseti mene isto je sa njenom."
