Čin XI, Scena 113
(1923. Šri Aurobindo Guđarati učenik, Punamčand.)PUNAMČAND: Pre nego što se smestim ovde kao učenik za stalno, mogu li da dobijem tvoju dozvolu da odem kući i vratim se sa svojom ženom?
ŠRI AUROBINDO: Da. Šta Čampaklal radi tamo? Povedi Čampaklala sa sobom takođe.
(Čampaklalu je to što ga se Šri Aurobindo setio i spontano ga pozvao izuzetno drago sećanje. On je prvi put došao kod Šri Aurobinda kao osamnaestogodišnji dečak. Sada, 1923., on dolazi da ostane za stalno.)
ČAMPAKLAL: Moja Majko, nameravam da operem Očev doti.
MAJKA: Porazgovaraću sa Šri Aurobindom.
(Izlazi Majka.Ulazi Šri Aurobindo.)
ŠRI AUROBINDO: želiš da opereš moj doti! Ljudi će ti se smejati, šaliti se na tvoj račun, rugaće ti se. Da li si spreman?
ČAMPAKLAL: (Čvrsto) Jesam, Oče.
DB 89. Preuzeto iz knjige Narayan Prasada Život u Šri Aurobindovom Ašramu.↩
