Čin IX, Scena 6
(Vreme: 5 sati posle podne. Služi se čaj u Aurobindovoj kabini. Aurobindo i Biđoj silaze na donju palubu, prime Šrinivasačarija i Monija i povedu ih do stola za čaj.)ŠRINIVASAČARI: žao mi je što sam sumnjao u vašeg izaslanika. Dao sam mu uputstva da dođe malo kasnije sa vašim saputnikom i vašim prtljagom. Vi i ja možemo da nastavimo kolima koja nas čekaju.
AUROBINDO: Prvo popite šolju čaja pre nego što se iskrcamo.
ŠRINIVASAČARI: Hvala, Aurobindo Babu, hvala. Biskviti u obliku ribe mi idu na živce.
AUROBINDO: Biskviti su biskviti. Nema ribe u njima. Na šta se onda žalite?
ŠRINIVASAČARI: Savest će me peckati sve jedno. (Moni i Biđoj, kojima je to zabavno, razmene kratke poglede i osmehnu se. Onda obojica isprazne tanjire.)
ŠRINIVASAČARI: Srce mi je isuviše puno radosti zbog vašeg dolaska da bih bilo šta rekao. Jedan od mojih prijatelja mi je sugerisao da bi vam Šanker Četijeva kuća najviše odgovarala. Tako da sam uzeo jedan njen deo da je vi koristite. Pođite sa mnom na obalu. Moramo prvo da se ukrcamo na katamaran.
DB 75,2. Pousse-pousse, “„Gurni-guraj”: vozilo na tri točka koje gua riksavala od pozadi i kojim upravlja sam putnik uz pomoć šipke pričvršćene za mali prednji točak.↩
