Čin VII, Scena 1
(4. maj 1908. Aurobindov dom – ulica Grey 48, Kalkuta. Aurobindo spava. Pet sati je ujutro. Sarođini uleće u Aurobindovu sobu.)SAROĐINI: (Budeći Aurobinda) Seđda, Seđda! Policija! Policija!
(Aurobindo ustane. Ulazi policijski načelnik Krigan i njegova pratnja.)
KRIGAN: Da li ste vi gospodin Aurobindo Goš?
AUROBINDO: Da.
KRIGAN: (Pokazujući policajcima) Stavite mu lisice i vežite ga, prevrnite celu kuću. (Okrećući se Aurobindu) Kažu da ste akademski građanin. Zar vam nije ispod časti da spavate u ovakvoj sobici, bez nameštaja?
AUROBINDO: Ja sam siromašan, i živim siromašnim životom.
KRIGAN: (Iz sveg glasa) Onda ste sve ovo učinili da bi ste se obogatili? Sada osetite posledice. (Policiji) Čekajte, vraćam se.
(Izlazi Krigan.)
AUROBINDO: (Za sebe) Siroti tupavi englezu, kako ti možeš da ceniš vrednosti samonametnutog siromaštva i samoposvećenosti, stvari koje se tiču nečije materinske zemlje?
(Ulazi Krišna Kumar Mitra, urednik Sanđibanija, ujak Aurobindov i advokat Bupen Boze. Njegov ujak ne može da obuzda suze.)
BUPEN: (Obraćajući se Kriganu) Nemate ovlašćenje da se tako ophodite prema Aurobindu. Skinite lisice i konopac.
(Krigan naređuje da se uklone lisice i kanap.)
